Page images
PDF
EPUB

10

15

22

20

Мало време, три године дана,
Мед њима ее мушко чедо нађе,
Ал' га мајка неговат” не може,
Већ му сави књиге и кошуље,
Па га зали у олово тешко,
Па га баци у то море сиње:
„Носи, море, са земље неправду;
„Ранитељ је како и родитељ.“
Подиже се патријару Саво,
Подиже се итар лов ловити;
Лов ловио летњи дан до подне,
и од лова ништа не улови,
Кад се двору беше повратио,
Бог му даде и срећа донесе,
Те он нађе сандук од олова,
Истурила вода под обалу,
У сандуку чедо мушка глава,
Нит” се смеје, нит” ручицу даје,
Ни крштено, ни знаменовано ;
Узе Саво чедо мушку главу,
Однесе га Вилендари цркви,
Па крстише чедо мушку главу,
Лепо су му име наденули,
Лепо име: Наход-Симеуне.
Кад је дете до коња дорасло,
Добра коња и светла оружја,
Лепо дете књигу изучило;
Ал' беседи патријару Саво:
„Чедо моје, Наход-Симеуне!
„Ја сам тебе, чедо, одранно,
„Ранио сам, ал' родио нисам,

25

30

35

40

[ocr errors]

45

50

55

„Наш'о сам те мору под обалом;
Узми, сине, књиге и кошуље,
Пак ти иди од града до града,
„Те ти тражи родитеља свога.“
Узе Сима књиге икошуље,
Па он оде од града до града,
А кад дође баш у Јања града,
У Јању се царе преставио.
Преставио, и саранили га,
Оста сама царица госпођа,
Оста сама у бијелу двору,
њу ми просе лале и везири,
Лале просе, а царица не һә,
Beh беседи царица госпођа :
„Одбер'те се шездесет делија,
„На лепоту да нема лепшега,
„На висину да нема вишега;
„Ја ћу стати на бела бедема,
„Бацићу се злаћеном јабуком,
„Ко уграби злаћену јабуку,
„Онога һу верна љуба бити.“
Одбраше се шездесет делија,
На лепоту да лепшега нема,
На висину да вишега нема,
и стадоше граду под бедема,
А царица граду на бедема,
Па се баци злаћеном јабуком;
Ту се деси Наход-Симеуне,
Те уграби злаћену јабуку,
Па се венча с царицом госпођом.
По том мало време постајало,

60

65

70 80

85

Мало време три недеље дана,
Подиже се Наход-Симеуне,
Подиже се итар лов ловити,
Оста сама царица госпођа,
Оста сама у бијелу двору;
Кад царица постељу претресла,
Она нађе књиге и кошуље:
Мили Боже! на свему ти Фала!
„Да врло сам Богу сагрешила!".
Кад је било сунце на заоду,
Иде Сима из лова итрога,
Пред њег” шета госпођа царица,
Рони сузе низ господско лице:
„Чедо моје, Наход-Симеуне!
„Да врло си Богу сагрешно!
„Јер си своју обљубио мајку
„У незнању, моје чедо драго!“
Кад то зачу Наход-Симеуне,
Проли сузе низ господско лице,
Право оде Вилендари цркви,
Паде Сави преко свилна крила,
Стаде грозне сузе проливати:
„А мој бабо, патријару Саво!
„Да ти кажем до две до три речи:
„Ја сам Богу врло сагрешио,
„Јер сам своју обљубио мајку
„У незнању, родитељу Саво!
„Можеш ли ми за то дуовати?
Ал' беседи патријару Саво:
„Чедо моје, Наход-Симеуне!
„Не могу ти за то дуовати;

90

95

66

100 105

[ocr errors]

66

110

115

„Није шала своја стара мајка!
Овако ти могу дуовати:
„Да сазидам кулу од камена,
„Да те бацим у камену кулу,
„Пак да кључе у море забацим;
„Када кључи из мора изађу,
„Онда ћеш се греха опростити.“
Па сазида патријару Саво,
Он сазида кулу од камена,
Баци Симу у камену кулу,
Акључеве у то море сиње.
Прође време тридесет година,
Дигоше се по мору аласи,
и по мору рибу поваташе,
Увaтише рибу златоперну,
Поклонише патријару Сави,
Кад је Сава рибу распорио,
У риби је кључеве нашао,
За то Сава и заборавио.
Почем виде, по том и познаде:
„Јаој мени до Бога вишњега!
„Ја сам Симу и заборавио,
Ово с кључи од мојега Симе.“
Па отвори на тавници врата,
Ал се ондe Сима преставно,
Преставио, и посветио се.
Глас дадоше на четири стране,
Скупише се млоги свештеници,
Те чатише три дни и три ноћи,
и држаше велика денија
и чатише велике молитве:

120

125

[ocr errors]

130 135

Моле свеца, куд hе cвeтaц поћи;
Ohе cвeтaц Вилендари цркви;
Онде нам је светац почивао
А у красној Вилендари цркви.
Благо оном брату ришћанину!
Кој° целива и прилог придаје,
Прилог даје, и очима гледи.

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

16.
Предраг и Ненад.
Рани мајка два нејака сина,
У зло доба у гладне године,
На преслицу и десницу руку.
Лепа им је имена надела:
Једном Предраг, а другом Ненаде.
Предраг мајци до коња дорасте,
А до коња, и до бојна копља,
Пак одбеже своју стару мајку
и прибеже гори у ајдуке.
Оста мајка ранећи Ненада,
Ненад браца ни зазнао није.
и Ненад је мајци дорастао
А до коња и до бојна копља,
Пак одбеже своју стару мајку,
и прибеже гори у ајдуке,
Ајдукова три године дана.
Он је јунак мудар и разуман,
и срећан је свуда на мејдану;
Учини га дружба старешином,
Старешова три године дана.

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »