Page images
PDF
EPUB

Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Ср'јему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара:
,,Сви се, браћо, на ноге дигните,
„И пружите мене десне руке,
„Вјеру дајте, да ме не варате!"
Сви једанак од земље скочили,
И сви ђаку десну руку дају ;
Таде ђаче њима проговара:
"Хоте, Богу да се обрнемо!
„Да служимо Божу летурђију,
„Да молимо Бога по закону. “
Сви се беху к Богу обрнули,
По три пута љубе земљу црну;
И послуша пород родитеља,
И послуша млађи старијега,
И брат брата не води на суду,

66

55

60

65

70

75

Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,

80

И сви моле Бога милоснога

Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, ка је Богу мило ;
И Бог им је услиша молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.

85

3.

Бакон Стефан и два анђела.
Рано рани ђаконе Стеване
У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно,
Те он сеје белицу пшеницу,
Алетоти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване!"

5

А он њима лепше одговара:

10

„До Бог добро, два путника стара!"

Ал беседе два путника стара:

„Бога теби, ђаконе Стеване!

„Која теби велика невоља, „Те си тако рано уранио

[ocr errors]

У недељу пређе јарког сунца, „Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу Или си се јунак помамио;

[ocr errors]

99

Или си се данас потурчио,

„Часног крста под ноге згазио,

[ocr errors]

Часног крста и красног закона, „И своју си веру изгубио;

„Те си тако рано уранио
"У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу ?"
Ал беседи ђаконе Стеване:

15

20

25

„0 Бога вам два путника стара!
„Кад питате, да вам право кажем:
„Та нисам се јунак помамио,

[ocr errors]

Нити сам се данас потурчио, "Нит' сам своју веру изгубио,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

, Нит' сам крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона; Већ мени велика невоља ;

30

35

„Зашт ја раним у мојему двору

„Девет немо, друго девет слепо,

„То ја раним с мојом верном љубом;

40

[ocr errors]

И Бог ће ми греха опростити.“

Ал беседе два путника стара:

„Ајдемоте ђаконовом двору,
Да видимо ђаконову љубу,
Што нам ради љуба ђаконова.“
Одшеташе ђаконовом двору,
Ал' је љуба рано уранила
У недељу пређе јарког сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Она чини белицу пшеницу;
Божју су јој помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконова љубо!"
Она њима лепне одговара:

"До Бог добро, два стара путника!“

Ал беседе два путника стара:
„Бога теби ђаконова љубо!
„Која теби велика невоља,

[ocr errors]

Те си тако рано уранила,

„Уранила у свету недељу

„Пређе сунца и пре летургије,

45

50

55

„Те ти чиниш белицу пшеницу? „Или си се млада помамила?

[ocr errors]

Или си се данас потурчила

„И своју си веру изгубила,

[ocr errors]

Часног крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; „Те си тако рано уранила

99

У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Те ти чиниш белицу пшеницу?"
Ал беседи ђаконова љуба:

,0 Бога вам, два путника стара!
„Кад питате, право да вам кажем:
Та нисам се млада помамила,

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small]

60

65

70

75

„Нит сам крста под ноге згазила,

[ocr errors]

Часног крста и красног закона; „Већ је мени велика невоља;

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Зашт' ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; То ја раним с мојим господаром; „И Бог ће ми греха опростити.“ Ал беседе два путника стара: 0 Бога ти, ђаконова љубо!

[ocr errors]

„Дај ти нама твоје мушко чедо,
„Мушко чедо из колевке златне,
"Да закољем твоје мушко чедо,
„И од чеда крви да уграбим’,
„Да пошкропим твоје беле дворе:
Што је немо, проговориће ти,

[ocr errors]

80

85

90

„Што је слепо, све ће прогледати.
Али мисли ђаконова љуба,
Она мисли мисли свакојаке,
Док је млада на једно смислила,
Па им даде чедо из колевке,
И заклаше чедо пренејако,

И од чеда крви уграбише,
Пошкропише по беломе двору:
Што је немо, проговорило је,
Што је слепо, све је прогледало.
Дигоше се два стара путника
И одоше с Богом путовати,
Осврће се ђаконова љуба,

Па погледа на златну колевку,
Ал' јој чедо седи у колевки,
Па се игра јабуком од злата,
Па беседи ђаконова љуба:

99

66

95

100

105

Мили Боже, на свем теби Фала!

110

„Гди дођоше два путника стара,

[ocr errors]

Заклаше ми чедо у колевки,

„И од чеда крви уграбише,
„Пошкропише моје беле дворе,
„Што је немо, проговорило је,
„Што је слепо, све је прогледало,
„Ево чедо седи у колевки

99

И сигра се јабуком од злата!“
Проговара чедо из колевке:

„Слатка мајко, моја слатка рано!
"Оно нису два путника стара,
„Већ су оно два Божја анђела. "

115

120

« PreviousContinue »