Page images
PDF
EPUB

„Поарај је и огњем попали,
„И увати цара Јеврејина,
„Те га мучи мукам свакојаким;
Ал' је тврда вера у Чивута,
„На мука ће царе умријети,

[ocr errors]
[ocr errors]

Часни крста не ће проказати;

,Макни, царе, жестоке чауше „До богата двора царевога, „Од царице чедо уграбите,

[ocr errors]

99

[ocr errors]

Ти наложи до два огња жива,

,Метни чедо међ' два огња жива,

Нека пишти, кано змија љута,

„А свака је мајка милостива
„И на своје чедо жалостива:
„Царица ће крсте проказати. “
Кад је царе разабрао речи,
Књиге пише на четири стране,

20

25

30

Те покупи сву војску ришћанску,

Оде с војском на земљу Јеврејску,

35

Сву Јеврејску земљу поарао,

Поарао, огњем попалио,

Уватио цара Јеврејскога,
Мучио га мукам свакојаким:
Пребио му и ноге и руке,
Повадио и очи и зубе,
Не тешки га мука уморио.
Ал' је тврда вера у Чивута,
Гди на мука царе погинуо,
Часни крста не те да прокаже!
Цар намаче жестоке чауше
До богата двора царевога,

40

45

Од царице чедо уграбише,
Наложише до два огња жива,
Метнуш чедо међ' два огња жива,
Писну чедо, како змија љута,
А приступа проклета Јеврејка,
А приступа, а сузе пролива,
Љуби цара у скут и у руку,
Чарну земљу, гди папучом стоји:
„0 велики царе Костадине!
„0 честити царе Костадине!
„Од огња ми чедо одмакните,
"Ја ћу ваше крсте проказати. "
Па заусти проклета Јеврејка,
Заустила крсте да прокаже,
Па и опет не те проказати!
Плану царе, како ватра жива:

99

[ocr errors]

Ближе к огњу чедо примакните!“ Ближе к огњу чедо примакоше, Писну чедо, како змија љута, Сузе рони проклета Јеврејка, Врло моли цара Костадина: „О велики царе Костадине! „О за Бога, царе Костадине! „Од огња ми чедо одмакните, "Ја ћу ваше крсте проказати. Од огња јој чедо одмакоше, А говори проклета Јеврејка: „Видиш царе Ођубар 1") планину? „Дижи војску, иди под планину, „Те раскопај Ођубар планину, 15) Једни пјевају Обљуба мјесто Ођубар.

66

50

55

60

65

70

75

99

[ocr errors]

Наћи ћете камен становити,

66

Ви разбијте камен становити,
„Просуће се млоги крсти златни,
„Што Јевреји крсте саковали
, На прилику како ваши крсти,
„Да се ваши крсти не познаду. “
Диже војску царе Костадине,
Те отиде горе под планину,
Раскопаше Ођубар планину,
И нађоше камен становити,
И разбише камен становити,
Просуше се млоги крсти златни,
Што Јевреји крсте саковали
На прилику како наши крсти,
Да се наши крсти не познаду;
Односе и цару Костадину,
Узима и царе Костадине,
Па и царе о камен удара.
Пребију се на двоје на троје;
Кад донеше наше крсте часне,
Цар заману да удри о камен,
Пред њиме се камен распрскао.
Кад то виде царе Костадине,
Онда царе на ноге устаде,

80

85

90

95

100

Те се часном крсту поклонио
И часнога крста целивао,

И целива сва војска ришћанска.

Кад је царе крсте избавио,

105

Диже војску, оде двору своме.

Док је био царе Костадине,
Часни крсти на земљи сијали,

Сјали красном народу ришћанском,

Кад премину царе Костадине

И честита царица Јелена,
Онда часни крсти васкрсоше,
Васкрсоше горе на небеса,
Те сијају на ономе свету,
Како сунце на овоме свету.

19.

Цар Косшаншин и ђаче самоуче.
Славу слави царе Костантине
У прољеће честит данак Ђурђев,
Три је царе совре поставио :
Једна совра од сувога злата,
Друга совра од сребра чистога,
Трећа совра дрва шимширова ;
Која совра од сувога злата,
За њом сједи дванаест владика
И четири старе патријаре;
Која совра од сребра чистога,
За њом сједи триста калуђера;
Која совра дрва шимширова,
За њом сједи триста ђеце ђака,
Међу њима ђаче самоуче.
Ал' пошета царе Костантине,
Он се шета од совре до совре,
Кад дошета соври сува злата,
Бено сједи дванаест владика
И четири старе патријаре,
Смјерно им се царе поклонио

110

115

5

10

15

20

И овако њима бесједио:

66

,0 за Бога! дванаест владика !
„И четири старе патријаре!
„Не би сте л' ми могли дувовати:
„Јесам тежак грије учинио :
„Јесам био своје родитеље
Како бих се грија остајао ?"
Вели њему дванаест владика
И четири старе патријаре,
Не говоре Богу по закону,
Већ говоре цару по хатеру:
„Круно наша, царе Костантине !
"Лако ћемо теби дувовати:

[ocr errors]

„Ти начини круне позлаћене

[ocr errors]

Све од сребра и сувога злата „А искити драгијем камењем, „Те поклони на дван'ест владика „И четири старе патријаре, „Тако ћеш се грија остајати.“ Опет шета царе Костантине, Док дошета соври сребра чиста, Бено сједи триста калуђера, Смјерно им се царе поклонио И овако њима бесједио: „Оци свети, триста калуђера! „Не бил могли, мени дувовати: „Ја сам грије тежак учинио : „Јесам био своје родитеље, „Како бих се грија остајао ?" Вели њему триста калуђера, Не говоре Богу по закону,

25

30

35

40

45

50

« PreviousContinue »