И он ћера три товара блага,
Право иде друмом низ планину ;
Доке паде у бусију тврду,
Ал' подвикну Старина Новаче
А на своја два нејака сина,
Па опали лака џевердана,
Те погоди Мехмед-Арапина
Посред паса, укиде га с гласа,
Ни земља га жива не дочека.
Арап паде у зелену траву,
А допаде Старина Новаче,
Сабљом ману, осјече му главу;
Па допаде дели Радивоју,
Пресјече му тенеф на рукама,
А даде му сабљу Арапову.
Мили Боже, на свему ти вала !
Кад у Турке јуриш учинише,
Раздвојише Турке у буљуке,
Па нагони један на другога:
Што пропушћа дели Радивоје,
Дочекује млади Татомире;
Што утече младу Татомиру,
Дочекује дијете Груица,
Што пропусти дијете Груица,
То дочека Старина Новаче.
Исјекоше тридесет делија,
Од Турака шићар покупише,
Три товара блага задобише,
Па сједоше пити рујно вино.
Али вели. Старина Новаче:
„О мој брате, дели Радивоје!
„Што те питам, право да ми кажеш: „Ал' је боље тридесет хајдука Али старац Старина Новаче ?" Њему вели дели Радивоје: ,0 мој брате, Старина Новаче! „Боље бјеше тридест добрих друга; „Али твоје среће не бијаше." Тешко оном свакоме јунаку, Што не слуша свога старијега!
Груица и Араиин.
Вино пије Новак и Радивој
У горици под јелом зеленом,
Служи вино дјете Татомире,
А Груица дјете чува стражу;
Вели Новак брату Радивоју :
„Радивоје, мој рођени брате!
„Све зулуме земљи укидосмо,
„Не могосмо црног Арапина,
„Који иде на друм пред сватове,
„Те отимље кићене ђевојке,
„Па их љуби за недјељу дана,
„Па их онда за благо продаје;
,Што би саде, брате, учинили,
„Да господу свате сакупимо,
„И Грујицу млада превјесимо,
„Под пријевјес сабљу припашемо,
„Да јездимо друмом јуначкијем
„Крајем двора црног Арапина
„Не би л Грујо курву преварио,
„Преварио, курву посјекао?
Том Радивој врло каил био,
Па господу свате сакупище,
И Груицу млада превјесише,
Под пријевјес сабљу припасаше,
Паке језде друмом јуначкијем
Крајем двора црног Арапина;
Ал Арапа дома не бијаше,
Већ пијаше вино на механи
А сестра му дворе надгледаше,
Паке лети брату на механу:
„А мој брате, црни Арапине!
„Од како си дворе саградио
„Украј пута друма јуначкога,
„Љепши свати нису пројездили
Нити љепше провели ђевојке,
„Него данас свати пројездише
„Одведоше најљепшу ђевојку."
А кад чуо црни Арапине,
Он поскочи од земље на ноге,
Од наглости на гола коњица,
Па он ћера господу сватове.
Како стиже господу сватове,
Под ђевојком коња уфатио,
Фати јој се руком у њедарца,
Али нема дојка ни једнога, 2)
2) У говору нигда нијесам чуо дојак (мушкога рода или дојко средњега), него све дојка (а највише у мн. броју дојке).
Хај ђевојко, жалостна ти мајка! „Младу ли те мајка удавала,
„Ти не имаш дојка ни једнога !”
Али вели дијете Груица:
„Туђа мене мајка удавала;
„Нигда своје боље не удала!"
Ал’повикну Дебелић Новаче:
„Удри, Грујо, усала ти рука!”
Сину сабља испод пријевјеса,
И Арапу полећела глава;
Друмом јашу господа сватови,
Попијева Дебелић Новаче :
„О јунаци млади нежењени!
„Ви се женʼте откуд вама драго,
„Не бојте се црног Арапина,
„Јер је данас Арап погинуо,
„Посјече га Новаковић Грујо."
Груица и наша са Загорja.
Књигу пише паша са Загорја,
Те је шаље на Грахово равно,
А на руку Милутину кнезу:
„Милутине, од Грахова кнеже!
„Готови ми господска конака :
„Очисти ми тридесет одаја
„За мојијех тридесет делија,
„Набави ми тридест ђевојака
„У твојијех тридесет одаја
А на мојих тридесет делија;
„Мене простри на бијелој кули,
„Ту нек буде твоја мила ћерка,
„Мила ћерка дилбер Иконија,
„Да је љуби паша са Загорја."
Оде књига од руке до руке
Докле дође на Грахово равно
А на руке Милутину кнезу;
Када кнеже књигу проучио,
Удрише му сузе од очију.
А гледа га ћерка Иконија,
Па му оде смјерно говорити:
„О мој бабо, Милутине кнеже!
„Откуд књига? Огњем изгорела!
Те је учиш, а сузе прољеваш ?
Што л3 ти тако жалостиво пише?"
Ал' говори кнеже Милутине,
„Ћери моја, дилбер Иконија !
„Књига јесте са Загорја равна
„Од проклетог паше са Загорја,
Хоће паша нама на конака, „Па ми иште тридесет одаја „И у њима тридест ђевојака На његових тридесет делија, „Тебе иште на бијелу кулу, „Да те љуби за живота мога; „За то плачем и сузе прољевам." Али вели дилбер Иконија: „О мој бабо, Милутине кнеже! „Ти очисти тридесет одаја,
|