А ђевојка на бијелу кулу.
Женидба Груице. Новаковића.
Вино пије Старина Новаче
И са шњиме дели Радивоје,
Међу њима дели Татомире,
Служи вино Новаковић Грујо:
Како коме чашу додаваше,
Тако њему дослужује вином,
А кад бабу чашу додаваше,
Тако чашу вином преслужује,
Са чаше се вино просипаше,
Посипаше свилу и кадиву.
Пита њега Старина Новаче :
„Мили сине, дијете Груица!
„Што ми чашу вином преслужујеш,
„Те посипаш свилу и кадиву?
„Кажи, сине, кака т' је невоља?
„Каку сам ти жалост учинио?”
Рече таде Новаковић Грујо:
„А мој бабо, Старина Новаче!
„Мене јесте голема невоља:
Ти си, бабо, друштво иженио,
„Иженио млађе и старије,
"Мене, бабо, не шће оженити
„Ни ђевојком ни пак удовицом;
„То је мене данас најжалије
Тад' говори Старина Новаче: „У з'о час те оженио, снне!
Ето данас три године дана, „Како тражим за тебе ђевојку „И за мене добра пријатеља, „С ким се могу ладна напит' вина: „Бегођ нађох за тебе ђевојку, „Ту не нађох за ме пријатеља; „А ђе нађох за ме пријатеља, „Ту не нађох за тебе ђевојку; „Но чу л’, сине, Новаковић-Грујо! „Бе ја нађох за тебе ђевојку „И за мене добра пријатеља: „У Пладину граду бијеломе, „У онога краља Пладинскога ; „Што је вајда, е добра ђевојка, „Кад је гуја јесте запросила, „Бута гуја Грчићу Манојло „Од Софије града бијелога. „Но чул’, сине, Груица дијете! „Свуци, сине, господске хаљине,
„Па обуци Бугарске хаљине, „И понеси будак на рамену, „Па ти иди у Софију равну, „Те уводи Гркове сватове, „Каке свате Грчићу сабира; „Ако бере Грке и Бугаре, „И терзије своје руветлије, „Који носе свилу и кадиву. „И џепове с обадвије стране, „У џепове све жуте дукате,
„Ту ће бити шићар за хајдуке;
„Ако л' бере љуте Мартолозе,
„Који носе струке на рамену,
"О појасу маче оковане,
„Ту ће бити мука за хајдуке."
Кад то зачу Новаковић Грујо,
Једнак свлачи свилу и кадиву,
А облачи Бугарске хаљине,
Па понесе будак на рамену,
Учини се голема сирота,
Право оде у Софију града,
Да уводи Гркове сватове.
Ал' не бере Грчићу Манојло,
Он не бере љуте Мартолозе,
Који носе струке на рамену,
О појасу маче оковане;
Већ он бере Грке и Бугаре,
И терзије своје руветлије,
Који носе свилу и кадиву,
И џепове с обадвије стране,
У џепове све жуте дукате.
Тад' се врну
Новаковић Грујо,
И отиде у Стару планину,
Те казује Старини Новаку,
Каке Грче сабира сватове.
Таде бере Старина Новаче,
Бере Новак кићене сватове,
Све сватове из горе хајдуке:
Кума куми Бороја хајдука,
Старосвати Средоја хајдука,
А ђевери дели Радивоја.
Све сватове редом покупио,
Па отиде у Клисуру тврду,
УКлисуру тврда Качаника,
Куд ће проћи Грчићу Манојло
И провести кићене сватове.
Алʼ ето ти Грчића Манојла,
И он води кићене сватове,
Понајпрви иде пред дружином
На вранчићу коњу косатоме,
Буздована покрај себе њија,
Па га баца јунак под облаке,
А у десну дочекује руку.
И овако танко попијева:
„Млав-планино, и планино Стара!
„Млав-планино, крвава крајино!
„Чудно ли си у крв огрезнула!
„Млоге ли си мајке ојадила!
„Млоге сестре у црно завила,
довице у род оправила !
,,Да л' ћеш данас мој ојадит' мајку ?
„Да ли сестру у црно завити?
„Да ли дати моју заручницу
„За Груицу сина Новакова ?"
Тако пјева Грчићу Манојло,
Гледају га из горе хајдуци,
Гледају га, но им није мило.
Оде Грче за добру ђевојку,
А осташе у гори хајдуци.
Било тако за неђељу дана,
Ал' ето ти Грчића Манојла,
Води свате и носи ђевојку,
Те он зађе у Клисуру тврду,
У Клисуру тврда Качаника,
Понајпрви иде пред дружином
На вранчићу коњу косатоме,
На вранцу је ноге прекрстио,
Па удара у ситну тамбуру,
Уз тамбуру танко попијева:
„Млав-планино, и планино Стара!
„Млав-планино, крвава крајино!
„Чудно ли си у крв огрезнула!
„Млоге ли си мајке ојадила!
„Млоге сестре у црно завила!
„Удовице у род оправила!
„Да од кога, веће ни од кога,
„Од Новака и од Радивоја;
„Да л' ћеш данас мој ојадит' мајку?
„Да л' ми сестру у црно завити ?
„Да ли дати моју заручницу
„За Груицу сина Новакова ?"
Тако пјева Грчићу Манојло,
Гледају га из горе хајдуци,
Гледају га, но им није драго.
Тадʼ говори Старина Новаче :
„Чујете ли, сва моја дружино!
„Удри сваки на друга својега:
„Кум Бороје нек иде на кума,
„А старојко нека на старојка,
„Радивоје нека на ђевера,
„А ја хоћу баш на домаћина,
„А Груица нека на Манојла,
„Сви сватови редом на сватове.”
|