„Док будемо друму на раскршће;
„Кад будемо друму на раскршће,
„Ја ћу пустит коња Ластавицу,
„Господару! уз девет алаја,
„Поћераћу Новљанин-Алију,
„Па што коме Бог и срећа даде
„А ти хајде управо к ђевојци,
„Па увати од злата кочије,
„Посијеци кума и ђевера;
„И увати девет сеисана,
„И погуби девет коморџија.”
У то доба на раскршћу бише,
Пусти коња Облачићу Раде,
А потеже дугу палошину,
Оде Раде уз девет алаја,
Док изиђе уз девет алаја,
Деведесет одсијече глава;
Када стиже у алај десети,
Побјеже му Новљанин Алија;

240

245

250

255

Све утекло дрвљу и камењу,

А кочије Иван уватио,
Погубио кума и ђевера,
Уватио девет сеисана,
И посјек'о девет коморџија.
Окренуше од злата кочије,
И одоше Рисну на крајину,

265

Али сједи Краљевић Михајло,
Пије вино на тананој кули;
Када дође Ришњанин Иване,
Онда рече Краљевић-Михајлу:
„О мој шура, Краљевић-Михајло!
„Када дођеш бијелу Озину,
„Поздрави ми краља, таста мога,
„Када пође шћери у походе,
„Нек не иде бијелу Новоме,
Већ нек иде Рисну на крајину.”

35.

Два Куршића и Боичић Алил.

Вино пију два Куртића млада,
Два Куртића, два брата рођена,
Шњима пије Боичић Алиле,
Па се Алил пред Куртићи вали:
„Чујете ли, два Куртића млада!
„Што је Босне и каурске стране
„Данас нема нада ме јунака,
„Ни Турчина, нити каурина."
Веле њему два Куртића млада :
Не вали се, Боичић Алиле!
„Ти нијеси ни чуо јунака,

99

99

99

„Јеси л’чуо од Јанока Јанка,
„Који Јанко сваке годинице,
„Он покупи Јаночке катане,
„Па доведе у поље Удбинско

270

275

5

10

15

„Кад приспију за жетву шенице, „Те одводи наше жетелице,

99

Њима жени Јаночке бећаре? „Ваља рећи, да је јунак Јанко.” Онда вели Бончић Алиле: „Два Куртића, да вас Бог убије! „Не валите Турч'на брата свога, „Већ валите влаха, другу вјеру! „Ја сам јунак бољи и од Јанка. "А тако ме не родила мајка, „Већ кобила, која коња мога, „И мушкијем не пасала пасом, „И Турскијем не назвала гласом! „Покупићу по Босни јунаке, „Одвешћу их до Јанока града, „Погубићу од Јанока Јанка, „Сав ћу њему Јанок похарати, Из Јанока робље одводити. Што је Туре пјано бесједило, То, ђидија, тр'језно учинило: Он покупи по Босни јунаке: Од Травника два Пашића млада, Од Градашца два Градашчевића, И од Тузле Тузлу капетана И његова Махмут-бега сина, Од Дервенте до два Атлагића, Од Новога два млада Церића, А од Крупе Арнаутовића, Од Острошца два Беширевића, Од Вакупа два Кулиновића, Од Орашца Тала на кулашу,

20

25

30

35

40

45

Од Мостара Џангу буљубашу; То вам само старјешине кажем, За свакијем пет стотин Турака ; Одведе их до Јанока града. У Јанка је лоша срећа била, Бетића се дома не десило, Ни његових Јаночких катана, Отиш’о је Јанко преко мора, Преко мора, на Шамлије Турке, Код двора му нико не остао, Сав му Турци Јанок похараше, Из Јанока робље поведоше. Кад се збише у поље Јаночко, Сви су Турци, а једнога нема (А нико их ни потући нема), Нема оног Тала на кулашу; Њега жале по ордији Турци: „А бре медет! на кулашу Тале! „Да ђе си нам изгубио главу ?" Истом они у ријечи бише, Ал' ето ти Тала на кулашу, И он носи до тридесет глава, Све исјек'о бабе по Јаноку, Старе бабе и ђецу нејаку ; Онђе му се потпрдују Турци: „Јао Тале! за луду те вале! „Не имаде да јунаке сјечеш, „Већ исјече бабе по Јаноку, „Старе бабе, и ђецу нејаку! „Јер ти кога роба не зароби? „Да куд ће ти покор и срамота ?

50

55

60

65

70

75

„Сад се немаш чиме повалити."
Ражљути се будалина Тале,
И он просу до тридесет глава,
На се метну Српско одијело,
Ка што носи Шарићу Цвијане,
Прав' отиде у Српске Котаре ;
Ал' је Тале запазио, курва,
А баш сестру Јанковић-Стојана,
Јал' ј одвести, јали главу смести,
Кад он дође Стојанову двору,
Али Стојан крсно име служи,
У прољеће светитеља Ђурђа;
У двору му млога гостиница,
Пред двором му дивно коло игра,
Коловођа сестра Стојанова,
А каква је! да од Бога нађе !
Та љепша је од бијеле виле:
Очи су јој два камена драга,
Два образа два ђула румена,
Обрвице с мора пијавице,
Трепавице крила ластавице,
Бјели зуби два низа бисера;
А танка је, како и шибљика;
Висока је, како оморика;
Каде игра, канда паун шеће;
Кад говори, к'о да голуб гуче;
Кад се смије, канда сунце грије;
Под грлом јој три ситна ђердана,
Два од злата, трећи од бисера ;
Стоји звека на врату ђердана,
Стоји шкрипа скута од сандала.

80

85

90

95

100

105