Page images
PDF
EPUB

Говорио Бончић Алија:
„О мој дајо, Глумац-Осман-ага!
„Да би мене мајка не родила
„Ни мушкијем пасом опасала
Ни јуначко име нађенула,
„Но кобила, која ђога мога,
Те ја не ћу чету сакупити,
Отићи ћу на Босну поносну,
„Подићи ћу гнзјездо соколово:
Баш са Босне Селим алајбега,
„С Бање луке два брата Пашића,
,,А од Бишћа Пајазитовића,
„Испод Бишћа два Иванковића,
„Изнад Бишћа два Карахоџића,
„Иза Бишћа два Пердузовића,
„Од Каменца малога диздара,
„А од Плоче старога диздара
„И његова Плочу барјактара,
„Од Удбине Хрњетину Муја,
„Од Кладуше Кладушанин-Зука,
„Од Лијевна Лијевњанин-Беја,
„Од Стијене Стијењанин-Дерва,
„Од Орашца будалину Тала
„На кулашу коњу будалашу;
Земљама ћу друме запрашити,
„А водама замутит бродове,
Окренућу низ Хрвате војску,
„Низ Хрвате у Котаре равне,
„Котаре ћу равне похарати,
Све Котаре равне до Млетака,

99

99

»

Неколико Млетка заватити,

[ocr errors]

390

35

40

45

50

55

Банове ћу дворе похарати

29

99

И банову сестру заробити, „Нијесам се, дајо, оженио,

9

Њом се мислим оженити, дајо,
Милом сестром бана од Млетака.”
Што је пјано Туре говорило,
То триjезно учинило било:
До вечера Туре сакупило,
Сакупило четири барјака,
До поноћи дванаест барјака,
А до зоре двадест и четири,
Све јунака млада барјактара,
А војсци се ни броја не знаде;
Земљама је друме запрашило,
А водама замути бродове,
Низ Хрвате војску окренуло,
Низ Хрвате у Котаре равне,
Котаре је равне похарало,
Све Котаре равне до Млетака,
Неколико Млетка заватило
И банове дворе пахарало
И банову сестру
Зароби је Бончић Алија,
Алија се није оженио,
Њом се мисли Або оженити.

[ocr errors]

Здраво, мирно натраг се вратише,
Сваки јунак роба заробио
Али није Тале заробио

Носи Тале седам мртвих глава
У зобници о кулашу своме;
Ја да видиш јаду започетка !

[ocr errors]
[blocks in formation]

Обрве се Селим алајбеже,
Те говори од Орашца Талу:
„Јазук тебе, од Орашца Тале!
,,Ми те данас, Тале, хесапимо,
„Да ти јеси јунак понајбољи,
„А ти јеси, Тале, најрђавиј’:
,,Камо тебе робак ја робиња?

Што ће тебе седам мртвих глава,
,,Седам глава, ка' седам камена ?
„Кад станемо, Тале, вечерати,
,,Ко ће тебе лучем свијетлити ?"
Мучно било од Орашца Талу,
Te ce Маши у струне зобнице,
Te измаши седам мртвих глава,
Баци главе у траву зелену,
Па он свлачи рухо сератлијско,
А облачи катанске хаљине,
И катанско седло на кулаша,
Па с' довати Тале на кулаша,
Оде Тале од брда до брда,
Као вијор од горе до горе.
Намјера је Тала намјерила
На курвића Јанковић-Стојана,
На бијеле дворе Стојанове,
А Стојану крсно име бјеше,
Крено име лијеп Ђурђев данак,
Слави Стојан своје крсно име,
Пред кућом му дивно коло игра,
Дивно коло тридест ђевојака,
И у колу сеја Стојанова,

Веома је стидна и прикладна,

[ocr errors]

90

95

100

105

110

115

И на њој је тешко одијело:
Три кавада један врх другога,
Два кумаша од свиле зелене;
На грлу јој три ђердана бјеху:
Два од злата, трећи од бисера;
Колико је грло у ђевојке,
Станула би рука од јунака 37) ;
На глави јој тарпош од бисера;
Туна Тале пригони кулаша
И Божју јој помоћ називаше:
„Божја помоћ, тридест ђевојака!”
Привата му сеја Стојанова:
„Здраво да си, незнана катано!"
Говори јој од Орашца Тале:
„О ђевојко, сестро Стојанова!
„Ну отиди у бијеле дворе,
„Донеси ми једну купу вина,
„Јали вина, јали воде ладне,
„Воду ћу ти ка` и вино платит’. "
Говори му сестра Стојанова :
„Одјаш’ коња, незнана катано,
„Те ти хајде у бијеле дворе,
,,Те се напи вина изобила."
„Ја не могу коња одјахати
„Јер сам јадан тешко обољео
„Од болести од срца живога;
„Кад одјашем узјахат' немогу;
„Но ти иди у бијеле дворе,

37) Ваља да хоће да каже: дугачко грло са шаке?

120

125

130

135

140

145

„Те донеси једну купу вина,
„Да с' напијем вина на коњицу.
А ђевојка соја госпоскога
Жалостива за бона јунака,
Брзо оде у бијеле дворе,
Те донесе једну купу вина,
Пружа купу у десницу руку;
Не ће Тале вина ни да гледа,
Но ђевојку за бијелу руку,
Те је баци за се на кулаша,
Припаса је и два и три пута,
Четвртијем од сабље каишом,
Па побјеже преко поља равна,
Како зв'језда преко неба сјајна,
Оде Тале уз поље Мијоље
Док достиже дружину осталу,
Достиже их под гору Мијољу.
Обрће се Селим алајбеже,
Те говори од Орашца Талу :
„Хај аферим, од Орашца Тале!
„Јеси добра роба заробио,
,,Таког овђе у ордији нема!"
Мило јесте од Орашца Талу.
Мила му је сестра Стојанова,
Мила му је, те је погледује,
Драга му је, те говори шњоме:
,,О ђевојко, сестро Стојанова!
„Јесу л' тебе обични сватови ?
„Јел' ти мио млади ђувегија?
„Јесу ли ти мила два ђевера?
,,Кум ће бити Селим алајбеже

150

155

160

165

170

175

« PreviousContinue »