Page images
PDF
EPUB

„И од чове ћурке пригртаху?" Но да рече Каримане стари: „Мој сестрићу, Ограшеновићу! Што ме питаш, право да ти кажем: 15 „Што ни бјеху бољи наши стари, ,,Они јесу чете четовали,

За коње се н'јесу заклањали,

»

„Ни од коњах метериз градили, ,,Но су они чинили урише

99

»

Све са сабљом и десницом руком, „Из каура робље изводили, ,,Из каура износили главе, „Па пашама главе поклањали, „А везире робљем даривали ; Са тога их паше миловаху, „И везири даром дариваху. Таде рече Ограшић сердару: „Мој даиџа, стари Каримане! Да би мене не родила мајка „Ни мушкијем опасала пасом, „Ни јуначким довикала гласом, „Но кобила, која ђога мога, „Ако чудо нено не учиним ; „Ја сам чуо, ђе говоре љуђи: „Диклић Јањо чардак направио „На саставак Саве и Кораве ,,Без фермана цара честитога, „Без тестира са Босне везира; „Ту је чудне дворе начинио ,,На шездесет и седам диреках; „Ту је врга' шездесет пандурах,

[ocr errors]

20

25

30

35

40

„А пред њима Крајинића Рада, „Да управља и заповиједа. „Ја ћу силну војску покупити, „Зваћу неке Турске поглавице: Саврх Бишћа Османбеговића; ,,Сасред Бишћа Попрженовића; „Садно Бишћа Огојеновића; „Испријека Гологлавовића; „Од Новога града бијелога „Два Бумбића и два Бадњевића ,,И четири Хазнадаровића; и ,,Бурин-бега од Јасеновога; „Од Фалема малога диздара, ,,Мали пораст, плећих широкијех, ,,Из бојна се седла не виђаше, „Ваљатно је, Бог да га убије! „Од Удбиње Хрњавину Муја „И његова лудога Алила; „Од Орашца будалину Тала; „Од Кладуше старца ЋејФан-агу, „Сиједа му и брада и глава, „И он носи пушку шеишану, ,,По ње му је крвју заливено, ,,А од по ње вуком зашивено, „А на њу је од међеда глава, „А каква је власи је узели ! „Јаше стари суру бедевију, ,,Какова је, изјели је вуци! ,,Покривена суром међедином. „Те ћу силну војску покупити.” Како река,, тако учинио, Велику је војску окупио,

99

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

75

Шњоме хојде на старо седиште, На селиште, давно разбојиште, Ту се бјеше сила сакупила ; Но да рече будалина Тале, Он говори старцу ЋејФан-аги : „Куда си се, кило, подигнула ? „Да се с тобом ђеца подругују" За то стари ни хабера нема. Но говори Хазнадаровићу: „Куд ћеш војску, Ограшић-сердару?" А сердар му ријеч проговара: „Хоћу с војском на Дугу пољану, „А Диклића чардак похарати, „И посјећи шездесет пандурах, „Уфатити од крајине Рада, „Повешћу га на дворове жива, „Оправит' га цару у Стамболу " Ма не вели Туре: ако Бог да ! Како што му ни помоћи не ће. Ондолен се сила загонила, Ударише на Дугу пољану, Робе робје, а сијеку главе, Они пале куле и чардаке, Опалише сву Дугу пољану, Па удрише на Диклића кулу; Но се бране шездесет пандурах ; Ал' долеће стари Ћејфан-ага, И упали сјајну шеишану, Од чардака дирек опучио. Да је коме стати, па поглејат'! Сва је сила на чардак уд’рила,

80

85

90

95

100

105

Из чардака крвца удараше.
Ту погибе педесет пандурах,
Самоседми остануо Раде,
На Рада су једанаес ранах,
Ма се бије, ка' да рањен није.
Од шездесет и седам диреках
На седам је чардак остануо,
А шездесет саломише Турци.
Ондолен се Турци повратише,
Они воде трист' и тридес робах,
Но се загна будалина Тале
На дворове Вучкулинов-Вука,
Похара му бијеле дворове,
И његову секу заробио,
Исто љубу Крцуновић-Пера.
Мало било, ништа не стануло,
Али трче Срби од крајине:
Диклић Јањо на коња путаља,
А за њим је триста коњаниках;
Зове Јањо Крајинића Рада:
„Јеси ли ми у животу, Раде ?"
Но му јадни Раде одговара:
„Ево, Јањо, ђе ране завијам ;
„Погибе ти педесет пандурах,
„А чардак ти саломише Турци;
„Да је просто, ко је погинуо!
,,Но непросто робје у Тураках !”
У ријечи, које бесједио,
Иде јунак Вучкулинов Вуче,
А за њим је војске пет стотинах;
И он стаде на своје дворове,
Па се удри руком уз кољено:

110

115

120

125

130

135

„Авај, Вуче, дом те не видно!"
Али трећа војска испанула,
Пред њоме је Крцуновић Перо;
Када дође пред своју тазбину,
Али му је љуба поробјена,
То се Перо бјеше напучио,
А завика Вучкулинов Вуко:
„А сад, браћо, ако Бога знате !"
Когођ дође, он загон учиње.
Достигоше харамије Турке,
Стигоше их на седишта стара.
Да да ли је погледати коме,
Кад им Српска сила кеисала!
Вика сабља од крајине Раде,
Вика јунак Вучкулинов-Вука :
,,Ха сад, браћо, за вјеру Христову!"
Па у Турке коње угонише,
Но дочека стари ЋејФан-ага
На велику суру бедевију,
На њег уд’ри Вучкулинов Вуко,
Стан да видиш муке од старине!
Вуко јаше хата коња врана,
А вранац је гиван на кобилу,
За гриву је фата под Турчином.
Посјекоше старца ЋејФан-агу
И са њиме другах пет стотинах,
И отеше робље свеколико.

140

145

150

155

160

« PreviousContinue »