Пеул капешан и Хрњешина Мујо.
Мили Боже чуда великога!
Кад се дјели срећа од несреће,
Тавна ноћца од бијела дана,
Удбињска се отворише врата,
Те изиђе једна чета мала,
У чети су тридест и три друга.
Ја ко ли је чети четобаша?
Четобаша Хрњетина Мујо,
Барјак носи Сиротан Алиле.
Примише се горе уз Кунару,
Уз Кунару високу планину;
Кад дођоше к води чобаници,
Туна Турци коње одјахаше,
А у земљу барјак ударише,
Воду пију, авдес узимају.
Мало било, за дуго не било,
Ево друге чете од Удбиње
И у њојзи за тридесет друга.
А ко ли је чети четобаша ?
Четобаша Танковић Османе,
Барјак носи Рамо барјактаре;
Примише се поља Удбинскога
И врлетне Куноре планине;
Кад дођоше к води чобаници,
Те се двије чете састадоше,
А сједоше двије четобаше,
Шећер ију, а ракију пију,
Докле мало ћеив задобише,
Тад одоше ријеч говорити ;
Вако вели Хрњетина Мујо:
„Бре сестрићу; Танковић-Османе !
„Докле ли си чету подигао?
Бе си пуста опазио блага?”
Али вели Танковић Османе :
„Мој даица, Хрњетина Мујо!
Ево сам ти чету подигао
„До Варада украј мора града,
„Јер ми тамо чудно чудо кажу:
„Шенлук чини од Варада бане,
„Сина жени, милу ћер удаје,
„Чудан шићар на кошију тура
„Кажу, тура три товара блага,
„А под благо три коња буина,
„Уз буине танана робиња,
„Те је, кажу, у Стамболу нема;
„Хоћу ићи ка Вараду граду,
"Јал добити, јали изгубити;
Но даиџа, Хрњетина Мујо !
„Докле си ти чету подигао?
„До кога ли каурскога града?
„Чију ли ћеш уцв'јелити мајку ?"
„О сестрићу, Танковић-Османе!
„Кад ме питаш, да ти право кажем:
"Ево сам ти чету подигао
„До бијеле Крље винограда, „А отоле мору на закуку,
„Јер ми чудо у приморју кажу,
„Чудно чудо кулу Пеулову, „Око куле мермерли авлију, „На авлији димирли капију, „На капији седам русих глава „Од Удбиње наших поглавица, „Уз њих кажу седам џевердана, „А покрај њих седам бритких сабљи; 65 „И сувише, мој мио сестрићу! „Кажу људи четири сеира: „Двије кћери и два мила сина Све старога Пеул-капетана. Пак у ешку Турчин повикао: „Дед, Алиле, очи ти испале! „Понесидер зелена барјака, „Далеко је мору путовати. А кад чуо Сиротан Алиле, Он поскочи од земље на ноге, А довати зелена барјака, Отиште се мору низ планину. Оде право Хрњетина Мујо Ка бијелој Крљи винограду, Пеулову дубоку подруму; А отиде Танковић Османе Ка Вараду украј мора граду. Добро бјеше Турчин уграбио: Тек изишли коњи на кошију, А удрише Турци Удбињани, Те отеше у пољу кошију; Но им лоша срећа прескочила: Пеул био у земљи Латинској, Те ковао свијетло оружје,
Па пошао ка Вараду граду,
Да он пушти вранца на кошију;
А кад виђе, шта су учинили,
Међу Турке јуриш учинио,
Погуби им двије поглавице,
Па им веза у терћију главе,
А оте им три добра шићара,
И рашћера тридест Удбињана,
Па отиде рујно пити вино,
А за кулу ни хабера нема.
Но да видиш Хрњетине Муја!
Када дође Крљи винограду,
На подруму обише капију,
Жељни Турци вина приморскога,
Па одоше рујно вино пити;
Ал' не пије Хрњетина Мујо,
Већ повади дурбин од биљура,
Па он гледа мору на закуку,
Док угледа украј мора кулу
И на кули зелену јабуку,
Око куле мермерли авлију,
На авлији димирли капију,
Капији се отворише врата,
А наљезе дванаест солдата,
Толе сабље носе у рукама,
Право иду Крљи винограду,
А за њима од злата кочије,
У кочијам четири буина,
На кочијам четири сеира,
Млада ђеца Пеул-капетана.
Кад то виђе Хрњетина Мујо.
Баци дурбин о мермер-калдрму,
Па весело у дружину рече:
"Бацте вино, на зло вама било!
„Чудан шићар иде к винограду:
„Ето иду од злата кочије
„И у њима четири буина,
„А на њима четири сеира,
,,A
прати их дванаест солдата; Но побрже друма уватите, „Погубите дванаест солдата, „Уватите од злата кочије; „Ко увати од злата кочије, „Даћу њему стотину дуката. Кад то чуше Турци Удбињани, Уватише друма широкога. Кад наљезе дванаест солдата, У глас пуче тридесет пушака, Те погибе дванаест солдата,
А допаде дијете Алиле,
Те погуби млада кочијаша,
И устави од злата кочије.
Ал говори Хрњетина Мујо:
„О братићу, дијете Алиле!
„Хајде саде право уз планину,
„И ти води од злата кочије,
„Па ме чекај код воде чатрње;
„А ја одох кули Пеуловој,
„И да узмем Турске русе главе,
„Да закопам под мермер-калдрму,
„Па ћу стићи к води у планину."
|