"А тако ти среће и јунаштва ! И тако ти сретнога весеља!
„Прођи ме се, хајде путем с миром, Видиш, да сам човек сиромашан;" „Опет Туре да с’окани не ће, „Већ ме стаде већма ударати; „Кад је мене мало забољело, „И ја сам се врло ражљутио, „Па потегох будак са рамена, „Те ударих Туре на дорату, „Како сам га лако ударио, „У мах сам га с коња оборио, „И к њему сам онда прилетио, „Ударих га још два и три пута, „Док сам њега с душом раставио;
Ватих му се руком у џепове,
„Код њег” нађох до три кесе блага,
„Па их пуштих себи у њедарца;
„Отпасах му сабљу од појаса,
"Њем отпасах, а себи припасах;
„Оставих му будак више главе,
Да чим ће га закопати Турци,
„Па посједох његова дората,
„Одох право гори Романији;
„То гледају сви Турски сватови,
„Не шћедоше мене ни ћерати,
„Ја не шћеше, јали не смједоше.
„Ево има четръест година,
„Романију гору обикнуо,
„Боље, брате, него моје дворе,
„Јер ја чувам друма кроз планину, 85
„Дочекујем Сарајлије младе,
Те отимам и сребро и злато
И лијепу чоху и кадифу,
„Одијевам и себе и друштво,
„А кадар сам стићи и утећи
„И на страшну мјесту постајати,
Не бојим се никога до Бога!”
Повак и Радивоје продају Груицу.
Вино пије Новак и Радивој
У зеленој гори Романији,
Служи њима дијете Груица.
А кад су се понапили вина,
Онда рече дели Радивоје :
„Хеј! мој брате, Старина Новаче!
Ни имамо вина, ни дувана,
„Нит' имамо паре, ни динара."
Ал' говори Старина Новаче:
„Не бој ми се, дели Радивоје!
"Ако нема вина ни дувана,
„И ако је блага нестануло,
Ми имамо дијете Груицу,
„Којино је љепши од ђевојке;
Обућ ћемо рухо трговачко,
„На Груицу рухо сиротињско,
„Водићемо дијете Груицу,
„Да продамо у шер-Сарајеву,
„Па нек бјежи, када њему драго,
- Само да ми блага добијемо ;
„Па ће бити вина и дувана.
Томе Раде врло каил био;
Пак скочише на ноге лагане,
Обукоше рухо трговачко,
На Груицу рухо сиротињско;
Отидоше шехер-Сарајеву,
Да продају дијете Груицу.
Купује га Туркиња ђевојка,
Даје зањга два товара блага:
Она оде, да донесе благо,
Враг донесе булу удовицу,
Удовицу, Џафербеговицу,
Даде зањга три товара блага,
И три коња, шта ће носит благо.
Љуто куне Туркиња ђевојка :
„Води роба, Џафербеговице!
„Не био ти дуго ни за млого,
„Већ, ил ноћцу, или ноћи двије!"
Була води роба Драгокупа,
Води њега двору бијеломе,
Пак донесе воде и сапуна,
Те окупа дијете Груицу,
Пак
удари нањга одијело,
Донесе господску вечеру.
Сједе Грујо вечер вечерати,
Ал' не може була да вечера,
Већ све гледа дијете Груицу.
А када је по вечери било,
Она простре мекану постељу;
Леже Грујо с булом у душеке.
Кад у јутру јутро освануло,
Уранила Џафербеговица,
Те износи дивно одијело,
И облачи дијете Груицу :
На плећи му удара кошуљу
До појаса од чистога злата,
Од појаса од бијеле свиле;
По кошуљи зелену доламу,
На којој је тридесет путаца,
Свако пуце од по литру злата,
Под гръоцем од три литре злата,
И оно се на бурму отвора,
Те се носи за јутра ракија;
По долами токе и ђечерме,
Златне токе от четири оке;
А на ноге ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, као у сокола:
А на главу калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,
И десето крило оковано,
А из њега до три пера златна,
Што куцају Груја по плећима,
Ваља крило хиљаду дуката;
Донесе му свилена појаса,
И за појас двије Даницкиње,
Обадвије у чистоме злату;
А покрај њих ножа пламенита,
Међ камзама алем драги камен;
Даде њему сабљу оковану,
На којој су три балчака златна,
На свакоме алем драги камен, Ваља сабља три царева града. Тад' пошета дијете Груица, Он сашета низ танану кулу, Пак се шета по б'јелој авлији, Подметнуо руке под пазуха. Гледа њега Џафербеговица Кроз пенџере са бијеле куле, Пак дозивље дијете Груицу: „Господару, робе Драгокупе! „Што ми шеташ тако невесео? "Ал' ти жалиш големога блага, „Што сам за те три товара дала? „Али коње, што су га однели? „Ја имадем пуну кулу блага; „А имадем пуне аре коња: „Тридест ата, а тридест парипа ; „Све мојега старог Џафер-бега, „А данас је твоје, Драгокупе!" Тада рече дијете Груица: „Ој госпођо, Џафербеговице! Ништа мене тога жао није, „Већ ја жалим, Џафербеговице, „Кад сам био код двора мојега, „Ишао сам у лов у планину, „А сад овђе никог' не познајем." Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе Драгокупе! „Ја имадем тридест Сарајлија,
„Што су ишли с бегом Џафер-бегом; "Ја ћу рећи Ибрахиму слуги,
|