Page images
PDF
EPUB

Удари га у зелену траву,
Te
Те сакупи шездесет јунака
Све по избор, бољег од бољега,
Одведе и Јерку Латинину.
Јерко момке дочекао лепо,
Даде браћи пушке Талијанке,
Мор доламе, скерлетне ђечерме
И убаве ковче и чакшире;
Уведе и Јерко у галију,
На јунаке навалио вино;
Опише се шездесет јунака,
Опише се, као земља црна,
А поспаше, као да помреше;
Онда скочи Јерко Латинине,
Па галију отиште од брега.
Кад се момци с вином разабрали,
Ал' галија насред мора сиња!
Невесело шездесет јунака,
Оће млади у море да скачу.
А беседи Галовране Луко :
,,Побратиме, Јерко Латинине!
„Певај, брате, браћу разговарај,
„Да нам браћа у море не скачу.”
Онда Јерко поче да попева :
„Не бојте се, моја браћо драга!
„На то су нас и родиле мајке,
„Јал’ добити, јали погинути.
То јунаке већма ражалило,
Те посташе још невеселији;
Расрди се Галовране Луко,
Па потеже саб.љу оковану,

39

[ocr errors]

15

20

25

30

35

40

39

Те он Јерку одсијече главу, Па им Луко поче да попева: „Не бојте се, моја браћо драга! „Старе мајке, раните се саме, „Бог је добар, синови ће доћи; „Наше љубе, не удајите се, „Бог је добар, доћ' ће господари ; „Наше сеје, везите мараме, „Бог је добар, те ће браћа доћи, „Разносиће везене јаглуке.” Здраво, мирно сиње море прешли, И Талију земљу поараше; А кад су се натраг повратили, У сиње се море увезоше, Јунаци се поболеше тешко Од зла бола срдобоље тешке, Te тридесет у мору остало, А тридесет сиње море пређе Који јунак у мору остао, А на дому има стару мајку, Јали мајку, јали љубу верну, Јали браца, ја сестру рођену, Њима Луко исе учинио, Учинио њима, к'о и себе; Који л' јунак нигде никог нема, Њему јесте издао за душу, Како ј' закон у вери ришванској.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

42.

Гавран харамбаша и Лимо ).

Књигу пише Гавран харамбаша,
Књигу пише, на мезиле прати,
Прати књигу к мору дебеломе,
Побратиму харамбаши Лиму:
„Побратиме, Лимо харамбаша!
„Књигу виђи, не почаси часа,
,,Брже зови Бура барјактара,
„Нек развије крстата барјака,
,,Под барјака покупи јунаке,
,,По избору тридесет јунака ;
,,Прати хабер, лист књиге бијеле,
„Прати хабер Роснићу Стевану,
„Који може стићи и утећи
„И на домет танком пушком убит,
„Нек ти с' и он под барјаком нађе.
„Ја кад скупиш, побратиме Лимо!
„Каде скупиш таку добру чету,
„Хајде шњоме Бишћу на крајину,
„У високу Бишћанску планину,

5

10

15

40) Ја мислим да је овај Лимон онај Лимун, који је друговао с Бајом Пивљанином, једно име, као што је и Гавран и пређашњи Галовран. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим, т. ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац), и може бити да му је то право презиме, па Лимуном да су га прозвали послије у приморју (гледај Бајо Пивљанин). Мјесто Лимо ја сам слушао и Лимов.

99

„Бено има суховрха јела,
„И под јелом један бијел камен,
„Код камена једна вода ладна,
„Ту ћеш мене наћи, побратиме,
Са мном хоћеш сву дружину моју;
„Ели мене кажу пријатељи,
„Добар шићар иде уз планину,
,,А од Бишћа Фазли-харачлија,
,,Хоће Турчин с благом уз планину,
,,Кажу, брате, седам мазги блага
„У Турчина, што је покупио:
„Красан шићар баш за нас хајдуке;
„Ту хоћемо благо дијелити,
„Дијелити благо калпацима,
„Јал’дружина ране завијати.
„Чујеш ли ме? Побратиме Лимо!
„Хитро хитај и ноћи и дневи,
„Ја док није Турчин проходно,
„Да раније друма уфатимо."
Књига дође харамбаши Лиму,
Милија му од очију била,
Брже зове Ђура барјактара :
,,Мој соколе, Ђуро барјактаре!
„Развиј барјак, удри пред капију,
,,Нек се купи тридесет јунака,
„Немој пуштит' рђу под барјака,
„Но ти купи све главне јунаке,
„Кој од ране јаокнути не ће,
„Поред себе уплашити друга ;
,,Ја сам ноћас пратио саију
„За нашега Роснића Стевана,

[ocr errors]

25

30

35

40

45

50

„Ел нам Стево хоће требовати.”
Барјактар га хитро послушао,
Разви барјак, и скупио друштво,
И ту дође Роснићу Стеване.
Друштво диже Лимо харамбаша,
Отидоше, дуго путоваше,
И на њино мјесто долазише,
На рочиште, ђе су се рочили,
у Бишћанску високу планину;
Прије њега Гавран долазио.
И под јелом совру поставио,
Једу љеба и пијаху вина;
А кад дође харамбаша Лимо,
Те им Божу помоћ називаше,
Сви пред њиме на ноге скочише,
Руке шире, у лица се љубе,
За лако се здравље упиташе,
За готову совру засједоше,
Једу љеба и пијаху вина,
Све гледају друмом низ планину,
Кад ће сила Фазли-харачлија;
Алʼ да видиш муке и невоље!
Нема њима Фазли-харачлије,
Хајдуцима љеба нестануло,
Неста љепца и црвена винца:
У торбици танка брашњеница!
Но сиђеше три четири дана,
А ниједан љеба не окуси,
Ни обиде црвенога вина.
Јунацима мука досадила,
Ал' јунаци тврђи од камења,

55

60

65

70

75

80

« PreviousContinue »