Како право благо подијели,
Све на мртва, као и на жива.
Живи своје благо упртише,
А мртвијем оста на купове,
И код блага Гавран харамбаша,
Да га кљују вране и гаврани.
Вишњић Јован и Воин шрговац.
Вино пије Вишњићу Јоване
А у Сењу граду бијеломе,
Пијућ' вино Јован говорио:
"А тако ми Бога истинога!
Сакупићу до тридесет друга
„По мојему Сењу бијеломе,
Отићи ћу у Пролог планину,
„Дочекаһу Воина трговца
„Кад он пође с мора дебелога
„Ка бијелу шехер-Сарајеву
„И поћера девет товар' блага,
Ја ћу њему благо отимати,
На дружину токе поковати,
„Порезати зелене доламе,
Окивати пушке и ножеве."
Што се Јован био затјецао,
То је Јован био сатворио:
Он покупи до тридесет друга,
И отиде у Пролог планину,
Па он чека Воина трговца
Од Ђурђева до Петрова дана;
А кад било о Петрову дану,
Ни Воина, ни од њега гласа !
Онда цвили до тридесет друга
Уз кољена Вишњићу Јовану,
0 Јоване, наша харамбашо!
„Поскапасмо и гладни и жедни,
„Порђа нам свијетло оружје
Чекајући шићар у планини, „Па шићара добит' не могосмо.” Бесједи им Вишњићу Јоване:
Стан'те, мојих до тридесет друга! „Куд су,ошли три мјесеца дана,
Нека иду јоште три неђеље
„До Илијна дана бијелога,
„Дотле ћемо њега дочекати;
Ако ли га и дотле не буде,
"Онда ћемо ићи нашем Сењу."
Јована је друштво послушало,
Те чекаше од Петрова дана,
Од Петрова дана до Илијна;
А кад било на светог Илију,
Поранио Вишњићу Јоване
Богу с' молит' под јелом зеленом,
Док се зачу јунак уз планину,
Уз планину друмом широкијем,
Онда Јован узе танку пушку,
Те он оде друму широкоме,
Па он чека на друму широку,
Да он види тко по друму виче;
Ал ето ти црна Арапина,
Арап иде, а из грла виче:
„Ђе си данас, Вишњићу Јоване ?
„Прође Воин и пронесе благо."
Јован га је на друму сретао,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље;
Још бесједи Вишњићу Јоване:
„Што је, побро? ако Бога знадеш!
„Што ли тако ти Јована тражиш?"
Бесједи му црни Арапине:
„Не питај ме, драги побратиме!
Ево оздо Воина трговца,
„Бе он һера девет мазги блага,
„Њега прати тридест Арнаута;
„Уд’рих на његʼ са тридесет друга,
„Не изведох друга ни једнога.”
Таман они у ријечи били,
Ал' ето ти Гавран-харамбаше,
Брзо трчи, а из грла виче:
Бе си данас, Вишњићу Јоване?
„Прође Воин и пронесе благо.”
Пред њег Јован на друм изходно,
Те он срете Гавран-харамбашу,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље,
Па бесједи Вишњићу Јоване:
„Што је побро? ако Бога знадеш!”
Бесједи му Гавран харамбаша:
Ево оздо Воина трговца,
Бе он ћера девет товар блага, „Њега прати тридест Арнаута,
„Ја ударих нањ са тридест друга,
„Не изведох друга ни једнога.”
Кад то чуло друштво Јованово,
Они су се врло препанули,
Ал' бесједи Вишњићу Јоване:
„Не бојте се, моја браћо драга!
„Док је мени пушка Мљетачкиња
„Од шест педи, од дванаест драма,
„Не ће проћи Воине трговче,
Нит' ће проћи, ни пронијетʼ блага.”
Па разреди по друму дружину,
Свакога је друга сјетовао:
„Док не пукне моја пушка танка,
,,Немој нико пушке изметнути;
„А кад пукне моја пушка танка,
„Сви заједно пушке изметните,
„А једнога Бога помените,
И за оштро гвожђе приватите,
„Па у једно на друм излетите;
„Па што Бог да и срећа од Бога.” Таман они у ријечи били,
И за њиме девет товар блага,
А за благом тридест Арнаута.
Када Јован сагледа Воина,
По пушци га танкој погледао,
Па он пушци живу ватру даде;
А кад пуче пушка Јованова,
Онда пуче тридесет пушака,
Неки згоди, неки и не згоди,
Јован згоди Воина трговца,
Воин паде са коња доброга,
Воин паде, а Јован допаде,
Те увати рањена Воина,
Сваки вата свога рањеника,
Уватише девет мазги блага;
Јован скиде токе са Воина
И џевердан обливен у злато,
Отпаса му сабљу оковану,
Па га жива на друму остави,
А он оде кроз гору зелену
И оћера девет мазги блага,
И одведе сву дружину здраву.
А кад они на планину били,
Они јесу благо дијелили:
Торбоноши к'о и харамбаши;
Узе токе Вишњићу Јоване,
Даше сабљу црну Арапину,
А џевердан Гавран-харамбаши.
Ал’да видиш црна Арапина!
Свој дружини Арап бесјеђаше:
„Ви сте мени криво учинили:
Више ваља златан џевердане,
„Па су боље ток од сува злата,
„Него моја сабља окована.”
Бесједи му Вишњићу Јоване :
„Не будали, побро Арапине!
„Ја нијесам тебе преварио;
„Ако ли се мени не вјерујеш,
Ето сабље, а ено Воина,
„Још ћеш њега у животу наћи: „Иди к њему, те ти њега питај, „Колико је похарчио злата,
|