Page images
PDF
EPUB

Телал виче по Будиму граду, Да се један за другога јемчи; За којега јемац не изиде, Хоће њега паша погубити. Све се један за другога јемчи, Све богати те за богатога, Сиромаси један за другога. За једнога јемац не изиде, За јунака мајстора Манојла; Баш га паша погубит хођаше, Но побеже мајсторе Манојло: Он довати пушку по сриједе, Одметну се горе у планину, Хајдукова три године дана: Узаптио државу Будимску, Свуда друме, куд су скеле ишле : Нит' се дава женит, ни удават, Нит' мирија ка цару да прође, Ни трговац да тргује с благом, Нит' хаџија да иде на ћабу. А долазе млоге давуџије У Будиму паше на дивана: „Аман, пашо! види ни зулума „Од курвића мајстора Манојла. „Ето данас три године дана, „Како се је курвић одметнуо „Хајдуковат' горе по планина, „Узаптио државу Будимску, ,,Све друмове, куд скеле пролазе: Нит' се дава женит’, ни удават’, „Нит' мирија царева да прође,

99

པ་

10

15

20

25

30

„Ни трговац да тргује с благом,
„Нит' хаџија да иде на һабу.”
Кад то чуо паша од Будима,
Он ми пушта лакога телала,
Виче телал по Будиму белом:
„Јели мајка родила јунака,
„Да увати мајстора Манојла,
,,Да доведе паше на дивана ;
„Јал’ живога паше да доведе,
„Јал’ од њега да донесе главу ?
„Даје паша три товара блага,
„И даће му по санџака свога,
,,Те да суди, како паша суди."
Вика телал по Будиму белом:
Ко би даље, чини се не чуо,
Ко је ближе, к земљи погледује
Како расте трава на завојке,
Како дојке у добре девојке.
Еле нема у Будим јунака,
Да увати мајстора Манојла;
А зачула танана невеста,
Мила кума мајстора Манојла,
Te узимље једно мушко чедо,
Мушко чедо, три године дана,
Три године, и крштено било,
Па одлази паше на дивана:
„Јел' истина, наш пашо честити!
„Да ћеш дати три товара блага,
„Ко увати мајстора Манојла ?"
Ал, говори паша од Будима:
„Веруј, млада, Бога јединога!

35

40

45

50

55

60

65

Што ја рекнем, порекнути не ћу:

99

„Ко би мене њега уватио, „Те довео жива на дивана, „Јал' од њега да донесе главу, , Дао бих му три товара блага, „И дао бих по санџака мога, Те да суди, како ја што судим.” Превари се танана невеста, Мила кума мајстора Манојла, Узе чедо, оде у планину. Редом виче горе по планина, По планина, куд Манојла кажу, По имену кума крштенога: „Де си куме, мајсторе Манојло ? „Ето данас три године дана, „Како њијам чедо некрштено, Све ја чекам кума крштенога „Ради Бога и закона свога.” То дочуо мајсторе Манојло, И по гласу познавао куму, Па он сиђе озгор из планине, Те он нађе своју милу куму, Узе куме кумче из наруча, «Љуби јунак кумче у наруче, Њему кума пољубила руку, По закону и образ и руку, Па појдоше ка бијеле цркве. Кад су били белом манастиру, Изиоди стари игумане

29

И са шњиме попе свештениче,
Те сретоше мајстора Манојла;

[ocr errors]

70

75

80

85

90

95

,

У оба се хајдук благосови 43),
Обојице пољубио руке,
Они њему пољубише лице.
Па су пред њим отворили цркву,
Најпре уђе стари игумане,
Па за њиме попе свештениче,
Најзад оде мајсторе Манојло
И он носи кумче у наруче;
А проклета кума Манојлова!
Где се кучка натраг поврнула,
И за собом затворила врата,
Па привика што ју глас доноси:
Овамоте, Турци јаничари!
„Ет' овамо мајстора Манојла,
„У цркву сам њега затворила."
Кад то виде мајсторе Манојло,
Он потрже мача зеленога,
Да посече стара игумана
И онога попа свештеника,
Још хоћаше кумче у наруче,
Ал' говори стари игумане.
„Немој, брате, ако Бога знадеш!
„Ел, тако ми Бога истинога !

39

100

105

110

115

„За то, брате, ништа знали несмо.” 120
Тад' верова мајсторе Манојло,
Па поврну мача у ножнице,

43) т. ј. рече свакоме : Благосови! Тако Србин каже сваг

да кад се састане са свештеником, а он му на то од

говори: „Да си благосовен ! или: „Бог да благосови !

99

99

39

А потеже тешка буздохана,
Њега диже, а Бога помиње:
„Јаки Боже! опрости ми греха:
, Хоћу цркве да саломим врата;
„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Те побегнем здраво у планину,
„Боља ћу ју саградити врата,
Боља врата, од сухога злата!"
У те речи мајсторе Манојло
А врата се отворише сама,
Те искочи мајсторе Манојло,
Разгледује тамо и онамо,
Ал пред црквом ниде нико нема,
Сал *) његова она мила кума,
И она се протурила стеном.
Кад то виде мајсторе Манојло,
Прекрсти се и Бога помену:
„Фала тебе, самостворитељу!"
Па се врну у бијелу цркву,
Те ог крсти оно мило кумче,
Крсти кумче и крштено било ;
Кумче онде био оставио,
Он изиђе пред бијелу цркву,
Те дарива своју милу куму:
Тура њојзи два дуката жута
Ha рамена, каʼ све на камена,
Па с' удара с пете у дупета,
Право оде опет у планину,
Трђи зулум после паше ради.

44) Сал скраћено од Турске ријечи салш — само.

125

130

135

140

145

150

« PreviousContinue »