Све са горе лишће отпадаше, „Побратиме, Старино Новаче! 300 305 „Дал' шта ћераш, да ли од шта бјежиш ?” Проговара Старина Новаче! „Вјера моја, посестримо вило! 310 „Ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; Па остаде у гори зеленој; А вила се начини ђевојка, И 325 „Сад погуби слијепа јунака." Те Гркову осијече главу, Па отиде у гору зелену; 335 340 Тражи Новак по гори дружину. Цијепаше кићене дарове, 7. Невјера љубе Груичине. Шатор пење Новаковић Груја 345 5 10 Ал' ето ти три Турчина млада, А беседи нејаки Стеване: „0 чујеш ли, Максимија мајко! „Ено иду три Турчина млада, „Оћу ићи бабу да пробудим." А беседи Максимија млада : „Нису, сине, три Турчина млада, „Већ су оно три млада трговца, „Носе откуп твојему бабајку." Ал' то дете не слушало мајку, Него пође да пробуди бабу, За њим трчи Максимија мајка, Достиже га шатору на врати, Ꭹ дари га руком уз образе, Како га је лако ударила, Три пута се дете преметнуло, Три му здрава искочила зуба, А четири с места с' померила. У том дошла три Турчина млада, Максимији Бога називају: „Божја т3 помоћ, госпођо невесто! „Чија сљуба, кога си витеза? „Који те је витез накитио ?". „А Бога ми, три Турчина млада! „Ја сам љуба Новаковић-Грује, Витез ме је накитио Груја." А беседе три Турчина млада : „О госпођо, Груичина љубо! „Издај нама Новаковић-Грују; „Код Груице носиш чисту свилу, „A код нас ћеш шетати по свили, 15 20 25 30 35 40 „А носити и сребро и злато, 99 9, И бити ћеш кадунџика млада, C „С кадунама од петка до петка." Трећи Турчин поче беседити: 99 „А ја знадем Новаковић-Грују: 99 „И не би ли у гору забегло, 99 Не би л' мене остануло благо, "Ал' је дете срца јуначкога, „Јуначкога срца слободнога, „Скупи благо, спусти у џепове, „Па потера мене кроз планину, „Ја на коњу, Груица пешице, „Да не беше гране вите јеле, Te 99 му калпак са главе скинула, „Доиста ме уватити ћаше, „Већ док узе калпак те устаче, і 45 50 55 60 65 70 „Већ удари у ту виту јелу, 75 „И гране јој на земљу падоше.” Не смеш Турци под шатор да иду, 80 Те је Груји савезала руке, 85 90 95 100 105 |