Page images
PDF
EPUB

Те невјести сигура вечеру.
Невјеста ми стаде вечерати,
Свијетли јој Бончић Алиле;
А пошто је вечерала млада,
Ал' ево ти муке од невјесте:
Не може се распасати млада,
Да јој Туре не угледа дојке!
Све мислила, на једно смислила,
Па му пружи ногу и чакширу 48):
„Ој Турчине, Боичић-Алиле!

[ocr errors][ocr errors]

99

Кад то чуо Бончић Алиле,
Преко куле иде назадачке,
А невјеста за њим потрупачке,
Из б'јеле га изагнала куле,
Па за њиме затворила врата,
Па се таде рајет учинила.
Кад свануло и сунце грануло,
Таде узе свијетло оружје,
И посједе коња големога,
Па отиде на тамничка врата,
Ту стражара од тамнице нађе,
Те му русу откинула главу,
Па
у врата топузином гађа:
„А излази, цареви хаине!
„Е је мене царе оправио,

130

135

140

145

150

155

48) У говору нигда нијесам чуо чакшира (у јед. броју), него чакшире (у мн.).

29

„Да ја водим тебе и Алију.”
Хајдуку је мука одољела,
Каил бјеше изгубити главу,
Па изиде из ледне тамнице,
Удари га топузином тешком,
Удари га и два и три пута,
Да се како не омисле Турци;
Па ми зове Бончић-Алила:
„Ој Турчине, Боичић-Алиле!
„Доведи ми коња под хајдука,
„Па сигурај и себе и коња."
Оде Туре у кулу бијелу,
Те довати коња дебелога
И у руку оковану ђорду,
и уза њу пет стотин’дуката:
„На то тебе, царева делијо,
„Те ме немој ка цару водити."
То је млада једва дочекала,
Па бацила на коња хајдука,
Па побјеже пољем зеленијем.
Кад је била у гори зеленој,
Ту имаде једна раскрсница,
Ђе се до два друма растављају,
Један иде ка Стамболу граду,
Други иде у приморје равно,
Онда вели лијепа невјеста :
„Ну погледај, море хаинине!
„Познајеш ли штогођ од оружја ?"
Кад се хајдук бјеше загледао:
„Ја познајем, но ми је залуду;
„Но одкуд је тебе допаднуло ?”.

160

165

170

175

180

185

„Твоја ми га љуба донијела,
„Узо сам је за вјерну љубовцу."
Кад то чуо хајдук Вукосаве,
Тад хајдука уваги грозница;
Ал' му вели лијепа невјеста:
,,А не бој се, драги господаре!
„Ја сам твоја вјерена љубовца;
,,Но опрости оне топузине,
„Е сам млоге ноге осветила 49).”
Отле ошли у приморје равно,
Здраво ошли, весела им мајка !
Њима мајка, а мене дружина!

50.

Смари Вујадин.

Бевојка је своје очи клела:
Чарне очи, да би не гледале !

99

Све гледаете, данас не виђесте,
„Бе прођоше Турци Лијевњани,
„Проведоше из горе хајдуке:
„Вујадина са обадва сина;

На њима је чудно одијело:

99

99

На ономе старом Вујадину,
,,На њем, бињиш од сувога злата,
„У чем паше на диван излазе ;
,,На Милићу Вујадиновићу,
„Још је на њем љепше одијело;
„На Вулићу брату Милићеву,

[ocr errors]

49) Што ју је он газио и тукао ногама,

190

195

5

10

""

На глави му чекркли челенка, „Баш челенка од дванаест пера, „Свако перо по од литру злата. Кад су били бијелу Лијевну, Угледаше проклето Лијевно, Ђе у њему бијели се кула, Тад; говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови! „Видите ли проклето Лијевно, „Ђе у њему бијели се кула? Онђе ће нас бити и мучити: „Пребијати и ноге и руке, „И вадити наше очи чарне; „О синови, моји соколови! „Не будите срца удовичка, Но будите срца јуначкога,

"

39

99

99

„Не одајте друга ни једнога,
„Не одајте ви јатаке наше,
„Код којих смо зиме зимовали,
Зимовали, благо остављали;
,,Не одајте крчмарице младе,
Код којих смо рујно вино пили,
„Рујно вино пили у потаји.'
Кад дођоше у Лијевно равно,
Метнуше их Турци у тавницу,
Тавноваше три бијела дана,
Док су Турци вијећ’ вијећали,
Како ће их бити и мучити;
Кад прођоше три бијела дана,
Изведоше старог Вујадина,
Пребише му и ноге и руке;

[ocr errors]
[ocr errors]

99

15

20

25

30

35

40

Кад стадоше очи вадит чарне,
Говоре му Турци Лијевњани :
„Казуј, курво, стари Вујадине!
„Казуј, курво, дружину осталу,
„И јатаке, куд сте доходили,
,доходили, зиме зимовали,
„Зимовали, благо остављали;
„Казуј, курво, крчмарице младе,
„Код којих сте рујно вино пили,
„Лили рујно вино у потаји ?"
Ал' говори стари Вујадине:
,,Не лудујте, Турци Лијевњани!
,,кад не казах за те хитре ноге,
„Којено су коњма утјецале;
,,И не казах за јуначке руке,
„Којено су копља преламале
,,И на голе сабље ударале;
„Ја не казах за лажљиве очи,
„Које су ме на зло наводиле
„Гледајући с највише планине,
„Гледајући доље на друмове,
,,Куд пролазе Турци и трговци.
51.

[ocr errors]

Мали Радо и ц а.

Мили Боже, чуда големога!
Јали грми, јал' се земља тресе?
Ја се бије море о мраморје ?
Ја се бију на Попина виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Ни се бије море о мраморје,

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »