Он на друштво дукате дијели;
Па увати Хајкуну ђевојку,
Одведе је у земљу Србију,
Доведе је у бијелу цркву,
Од Хајкуне гради Анђелију,
Па је узе за вјерну љубовцу.
Раде од Сокола и Ашин-бег.
Вино пију до три побратима
У планини под јелом зеленом:
Једно бјеше од Сокола Раде,
Друго побро Сава од Посавља,
Треће Павле од Сријема равна;
Шњима пије деведесет друга.
Док се рујна напојише вина,
Али вели од Сокола Раде:
„Чујете л’ ме, до два побратима!
„Ђето прође, грозна зима дође,
"Лист опаде, а гора остаде,
„По гори се ходити не може;
„Бе ће који зимовати зиму?
„Код кака ли главна пријатеља?”
Ал' му вели од Сријема Павле:
„Побратиме, од Сокола Раде!
„Ја ћу, брате, зимовати зиму
„У Иригу граду бијеломе
„Код мог брата Драшка капетана; „Јер сам седам зимовао зима,
„И ову ћу зиму презимити;
„Са мном хоће шесет мојих друга."
Вели Сава од равна Посавља:
„Ев' ћу и ја зимовати зиму
У Посављу код баба мојега,
„У његову дубоку подруму;
Са мном хоће тридест мојих друга; „Но ти, побро, од Сокола Раде!
"Бе ћеш, брате, зимовати зиму? „Имаш кога од рода својега?" Вели Раде од Сокола града:
Чусте ли ме, до два побратима! „Ево немам никога од рода,
Но једнога Богом побратима,
У Соколу бега Ашин-бега,
„Код њега сам, браћо, зимовао
„Девет зима у девет година,
И десету хоћу зимовати;
„Но чујете л', до два побратима!
„Каде, браћо, грозна зима прође,
„Зима прође, Ђурђев данак дође,
„Те се гора преођене листом,
„А земљица травом и цвијетом,
„И запоје тица шеврљуга
„У питомој покрај Саве драчи,
"А чује се на планини вуче
Опет, браћо, да се састанемо,
'Бе ћемо се данас растанути :
Тко не дође, браћо, на рочиште,
„Чекајте га за неђељу дана;
„Кога не би за неђељу дана,
„Чекајте га за петнаест равно;
, Тко не дође за петнаест дана,
„Тражите га, браћо, на зимовник.
То рекоше, на ноге скочише,
У б'јела се лица изљубише,
Џевердане пушке загрлише,
Оде сваки своме вилајету:
Оде Павле ка Иригу граду,
Шњиме оде шездесет хајдука;
Сава оде ка равну Посављу,
Шњиме оде тридесет хајдука;
Раде оде ка Соколу граду,
По акшаму у Сокола дође
На авлију бега Ашин-бега;
Куцну Раде халком на вратима,
Бего бјеше на бијелој кули
Са кадуном лего у душеке,
Ho кадуна бега пробудила,
„Господару, бего Ашин-бего!
„Неко куца халком на вратима,
„Баш ка ̊ да је рука од хајдука,
„Од хајдука, твога побратима,
„Побратима, од Сокола Рада."
Бего скочи на ноге лагане,
Те на кули отворио врата,
Па се скиде низ бијелу кулу,
Те авлији отворио врата,
Срете Турчин Богом побратима,
У б'јела се изљубише лица,
Па за лако упиташе здравље,
И одоше на бијелу кулу;
И кадуна Рада сусретнула,
Пољуби га у бијелу руку
И привати лака џевердана,
Раде сједе на меке душеке,
А кадуна донесе вечеру.
Оде хајдук вечер вечерати,
Уз вечеру ладно пити вино;
Док се мало вином напојио,
Па се оде хајдук распасиват’:
Ев' отпаса три ћемера злата,
У свакоме по триста дуката,
Два поклони Богом побратиму :
„Нај то тебе, Богом побратиме!
„Што ћеш мене зимус изранити.
Трећи себе под узглавље баци,
Па се руком у доламу маши,
Те извади три низа дуката,
Поклони их Ашинбеговици :
„Нај то тебе, моја мила снахо!
„Одавно ти доходио нисам
„Ни понуда каких доносио.
И даде јој мрежу од бисера:
„Нај то тебе, моја мила снахо!
„Што ћеш мене зимує послужити
„И опрати танке преоблаке."
Па доламу под узглавље баци,
И остави два мача зелена,
Оба Раде покрај себе баци.
Хајдук бјеше трудан и уморан :
Заспа Раде, као јагње младо,
Покрај њега бего Ашин-бего.
Но кадуна бега пробудила,
Па је њему млада говорила:
„Господару, бего Ашин-бего!
„Слушај добро, што ћу говорити :
„Сутра ће те прекорити Турци,
„За што раниш из горе хајдука;
„Но погуби побратима твога.’
Превари се бего Ашин-бего,
Те Радова мача доватио,
Њиме закла Богом побратима,
Заборави Турчин извадити
Испод главе токе и доламу;
Па он узе од Сокола Рада,
Те га баци низ бијелу кулу,
Нек га једу орли и гаврани.
Тако стаде, не било за дуго,
Зима прође, а прољеће дође,
Те се гора преођеде листом,
Црна земља травом и цвијетом,
А пропоја тица шеврљуга
У питомој покрај Саве драчи ;
Вуче викну у кршну Поцерју;
Хајдуци се горе доватише
И дођоше гори на рочиште:
Први дође од Сријема Павле,
Други дође Сава од Посавља,
И са њима деведесет друга;
Али нема од Сокола Рада;
Чекаше га за петнаест дана,
Па с' одатле скупа подигоше,
Те одоше ка Соколу граду
|