Page images
PDF
EPUB

99

. На авлију бега Ашин-бега. Павле куцну халком на вратима, Бего бјеше на бијелој кули, Са кадуном вечер’ вечераше; Но кадуна бегу говорила : „Неко куца халком на вратима, ,,Но се сиђи низ бијелу кулу, „Те отвори на авлији врата.’ Бего оде низ бијелу кулу, Te авлијнска отворио врата ; Но се врло бего уплашио, Кад угледа двије харамбаше И са њима деведесет друга, Па побјеже уз бијелу кулу, Но му Павле не даде бјегати, У по куле њега уватио, Па га пита од Сријема Павле, „Што ли си се, бего, уплашио ? „Та ев' ми смо Радова дружина, ,,Па смо дошли да се састанемо ; ,,Но води нас од Сокола Раду." Али вели бего Ашин-бего : „Та Бога ми, двије харамбаше! „Давно је се Раде преставио, „О Савину усред зиме дану, „Ја сам онда Рада укопао, ,,И његово потрошио благо „Дијелећи кљасту и слијепу.” Вели Сава од равна Посавља : „Ако си му похарчио благо, ,,А камо му токе и долама,

145

150

155

160

165

170

175

„И Радова два мача зелена ?"
Па потрже троструку канџију,
Оде бити младу беговицу;
Но кад булу добољело б'јеше,
На чардаку отворила врата,
Те изнесе рухо и оружје ;
Кад хајдуци виђеше доламу,
Ја како је крвљу покапана,
Уватише бега Ашин-бега,
Сведоше га низ бијелу кулу
У авлију међу млого друштво,
Па г' одоше сабљам' дијелити,
Исјекоше бега на комаде,
Осветише Богом побратима,
И бегову кулу похараше,
Па одоше здраво и весело.

53.

Опеш що, мало друкчије.

Пију вино до три побратима
У зелену лугу посавскоме :
Једно ми је Сава од Посавља,
Друго ми је Старовлаше Павле,
А треће је од коњица Јанко ;
Шњима пије до тридесет друга.
Када су се понапили вина,
Онда рече Сава од Посавља:
„Браћо моја и моја дружино!
„Љето прође, Дмитров данак дође,

180

185

190

5

10

„Снијег паде, друми западоше,
„Планине се снијегом завише,
,,По гори се ходити не може;
„Да тражимо себи зимовника,
„Ђе ће који зиму презимити.
Ал' говори Старовлаше Павле:
„Побратиме, Сава од Посавља !
,,Ја имадем и оца и мајку
, Чак далеко у Влаху Староме
„У Приликамʼ више Моравице;
„Ја сам код њих три зиме зимио
„И с миром се понапио вина,
„И ову ћу зиму презимити
„И са мном ће до петнаест друга.
Ал' говори
Сава од Посавља:
,,Ја имадем Богом побратима,
,,Богом побра Наста безерђана,
„У лијепу шеру Митровици
„Код њега сам три зиме зимио
„И с миром се понапио вина,
,,И ову ћу зиму презимити
И са мном ће до петнаест друга.
Ал' говори од Коњица Јанко :
,,Мила браћо и дружино драга !
,,Ја не имам ни кога од рода,
„Већ Турчина Богом побратима
„У Коњицу граду бијеломе,
„Побратима, бега Али-бега;

99

99

99

Код њега сам три зиме зимно „И с миром се вина понапио, „И ову ћу зиму презимити

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„И с миром се вина понапити;
„Него, браћо, да се послушамо:
„Када дође лијеп данак Ђурђев,
„Те се гора преођене листом,
„А земљица травом и цвијетом,
„Опет овђе да се састанемо;
„Кој не дође овђе на рочиште,
Да онога сложно потражимо,
,,Невјера се може догодити.”
То рекоше, пак се изљубише,
Пак одоше свак на своју страну:
Дневи леже, а ноћу путују,
И тако им Бог и срећа даде,
Ни тица им пута не прелеће,
Дође Павле двору бијеломе,
Дође Сава шеру Митровици,
Дође Јанко бијелу Коњицу,
Побратиму бегу Али-бегу;
Па он куцну халком на вратима,
Ha
руци му прстен од мерцана,
Халка звечи, прстен одговара.
То зачула Алибеговица,
Па говори своме господару:
Господару, беже Али-беже!
Неко куца халком на вратима,
Чини ми се, мој је ђевер Јанко.”
Скочи беже на ноге лагане,
Брже стрча са горњег чардака,
Те отвори на авлији врата ;
A А кад виђе свога побратима,
Руке шире, у лице се љубе,

"

45

50

55

60

65

70

За јуначко питају се здравље, Па га води на горње чардаке, Носи пред њег вино и ракију И господску сваку ђаконију. Кад је било вече по вечери, Тад’ устаде од Коњица Јанко Пак отпаса два свил на ћемера, Оба пуна жутијех дуката, Па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже! „Одавно се јесмо побратили, „Ал' се јоште нисмо даривали ; „На част теби овај ћемер блага, „А овај ти на оставу дајем, „Када пођем, опет да га нађем.” Пак се Јанко маши у доламу, Те извади три дробна ђердана, Два од злата, трећи од бисера, Па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице! „Одавно те мојом снахом зовем, ,, А нисам те јоште даривао; „На част теби три златна ђердана!” Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан, Па он заспа, као јагње лудо; Ал' не спава беже Али-беже, Већ говори својој вјерној љуби: „Чу ли мене, моја вјерна љубо! „Ја ћу заклат' побратима Јанка; Шта ће хајдук у двору мојему ?"

[ocr errors]
[ocr errors]

75

80

85

90

95

100

« PreviousContinue »