На авлију бега Ашин-бега.
Павле куцну халком на вратима,
Бего бјеше на бијелој кули,
Са кадуном вечер вечераше;
Но кадуна бегу говорила:
Неко куца халком на вратима, „Но се сиђи низ бијелу кулу, „Те отвори на авлији врата." Бего оде низ бијелу кулу, Те авлијнска отворио врата; Но се врло бего уплашио, Кад угледа двије харамбаше И са њима деведесет друга, Па побјеже уз бијелу кулу, Но му Павле не даде бјегати, У по куле њега уватио, Па га пита од Сријема Павле, „Што ли си се, бего, уплашио ? "Та ев' ми смо Радова дружина,
Па смо дошли да се састанемо ; „Но води нас од Сокола Раду." Али вели бего Ашин-бего: „Та Бога ми, двије харамбаше! "Давно је се Раде преставио, „О Савину усред зиме дану, „Ја сам онда Рада укопао, „И његово потрошио благо „Дијелећи кљасту и слијепу.” Вели Сава од равна Посавља: „Ако си му похарчио благо, „А камо му токе и долама,
„И Радова два мача зелена ?"
Па потрже троструку канџију,
Оде бити младу беговицу;
Но кад булу добољело б'јеше,
На чардаку отворила врата,
Те изнесе рухо и оружје;
Кад хајдуци виђеше доламу,
Ја како је крвљу покапана,
Уватише бега Ашин-бега,
Сведоше га низ бијелу кулу
У авлију међу млого друштво,
Па г одоше сабљам дијелити,
Исјекоше бега на комаде,
Осветише Богом побратима,
И бегову кулу похараше,
Па одоше здраво и весело.
Пију вино до три побратима
У зелену лугу посавскоме :
Једно ми је Сава од Посавља,
Друго ми је Старовлаше Павле,
А треће је од Коњица Јанко;
Шњима пије до тридесет друга.
Када су се понапили вина,
Онда рече Сава од Посавља:
„Браћо моја и моја дружино!
„Љето прође, Дмитров данак дође,
„Снијег паде, друми западоше,
„Планине се снијегом завише,
„По гори се ходити не може;
„Да тражимо себи зимовника,
„Ђе ће који зиму презимити."
Ал говори Старовлаше Павле:
„Побратиме, Сава од Посавља!
„Ја имадем и оца и мајку
,. Чак далеко у Влаху Староме
„У Приликам више Моравице;
„Ја сам код њих три зиме зимно
„И с миром се понапио вина,
„И ову ћу зиму презимити
„И са мном ће до петнаест друга."
Ал
говори
„Ја имадем Богом побратима,
„Богом побра Наста безерђана,
„У лијепу шеру Митровици,
„Код њега сам три зиме зимио
„И с миром се понапио вина,
И ову ћу зиму презимити
„И са мном ће до петнаест друга."
Ал' говори од Коњица Јанко:
„Мила браћо и дружино драга!
„Ја не имам ни кога од рода,
„Већ Турчина Богом побратима
„У Коњицу граду бијеломе,
„Побратима, бега Али-бега;
„Код њега сам три зиме зимио
„И с миром се вина понапио,
И ову ћу зиму презимити
И с миром се вина понапити;
„Него, браћо, да се послушамо:
„Када дође лијеп данак Ђурђев,
„Те се гора преођене листом,
„А земљица травом и цвијетом,
„Опет овђе да се састанемо;
„Кој не дође овђе на рочиште,
„Да онога сложно потражимо,
„Невјера се може догодити.”
То рекоше, пак се изљубише,
Пак одоше свак на своју страну:
Дневи леже, а ноћу путују,
И тако им Бог и срећа даде,
Ни тица им пута не прелеће,
Дође Павле двору бијеломе,
Дође Сава шеру Митровици,
Дође Јанко бијелу Коњицу,
Побратиму бегу Али-бегу;
Па он куцну халком на вратима,
На руци му прстен од мерџана,
Халка звечи, прстен одговара.
То зачула Алибеговица,
Па говори своме господару:
„Господару, беже Али-беже!
Неко куца халком на вратима,
Чини ми се, мој је ђевер Јанко.”
Скочи беже на ноге лагане,
Брже стрча са горњег чардака,
Те отвори на авлији врата;
А кад виђе свога побратима,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље,
Па га води на горње чардаке,
Носи пред њег вино и ракију
И господску сваку ђаконију.
Кад је било вече по вечери,
Тад устаде од Коњица Јанко,
Пак отпаса два свил’на ћемера,
Оба пуна жутијех дуката,
Па их даје побратиму своме:
„Побратиме, беже Али-беже!
„Одавно се јесмо побратили,
„Алʼ се јоште нисмо даривали ;
„На част теби овај ћемер блага,
„А овај ти на оставу дајем,
„Када пођем, опет да га нађем."
Пак се Јанко маши у доламу,
Те извади три дробна ђердана,
Два од злата, трећи од бисера,
Па их даје Алибеговици:
„Снахо моја, Алибеговице!
„Одавно те мојом снахом зовем,
А нисам те јоште даривао;
На част теби три златна ђердана!”
Кад легоше санак боравити,
Јанко бјеше санан и уморан,
Па он заспа, као јагње лудо;
Ал' не спава беже Али-беже,
Већ говори својој вјерној љуби:
„Чу ли мене, моја вјерна љубо!
„Ја ћу заклат побратима Јанка;
Шта ће хајдук у двору мојему ?"
|