Мртав паде Галија Томићу
Преко крила Влашкалиновића;
Ал' га Петар и грли и љуби:
„Драги брате, Галија Томићу!
„Да л немило ти јунак погину!"
Ал' говори Мандушића Вуче :
„Курво кучко, Сењски капетане!
„Камо ти мач и мегдан јуначки,
„Веће бијеш огњем изненада ?
„Зар не видиш пушке преко крила,
"Та баш ове старе Млетачкиње,
„Којано је у Млеци кована,
„Три ковача три неђеље дана,
„Три ковача и три помагача;
„Пуна жива огња напуњена,
Све олова и ситнога праха:
„Пет је сачми по од осам драма,
„А зрно је од осамнест драма ?"
Истом он то рече и не рече,
Пак он шари даде огањ живи.
Пуче шарка, као и гром сињи,
Капетану срце разнијела.
Пак устаде Петар Мркоњићу,
И за њиме Влашкалиновићу,
И за њима Мандушићу Вуче,
Који уби Сењског капетана;
Три одоше, а два остадоше
На капији Сења бијелога.
Отидоше у бијела Сења;
Мртав оста Галија Томићу,
Покрај њега Сењски капетане.
Вучко Љубичић.
Вино пију шездесет Сењана
Бијеломе Сењу на капији,
Над њима се алај-барјак вије,
На барјаку сребрна челенка
Од двадесет и четири стуба,
На чекрк се за барјаком вије;
На челенки триста трепетљика ;
Кад с обрне на чекрк челенка,
Стоји јека триста трепетљика,
Како листак, кадно ветар дува.
Ал беседи од Сења Иване:
„Браћо моја, шездесет Сењана!
„Пијте вино и веселите се,
„Док у јутру бели дан осване,
„Сутра ћемо преко Велебита,
„Да идемо под Грачац у гору,
„Да тражимо Вучка Љубичића,
„У Вучка је пушка Јуришина,
„Бритка сабља арамбаше Плавше,
„И обоје токе Тадијине,
Мркоњића и калпак и перје;
Те Сењаном носи на срамоту.”
Пише вино шездесет Сењана,
Пише вино и веселише се
Док у јутру бели дан освану ;
Кад у јутру бели дан освану,
Отидоше преко Велебита
И дођоше под Грачац у гору;
За три дана по гори одили,
За три дана и три ноћи тамне,
Они траже Вучка Љубичића,
Они траже, не могу да нађу,
Вучко седи Грачцу на капији,
Те он пије оно вино ладно
С побратимом Грачанином Марком. 35
Ал’допаде итар гласоноша
На сокола Вучка Љубичића:
„На зло сео, Вучко Љубичићу!
„На зло сео и вино попио!
„Сењани те по планини траже,
„А ти седиш, пијеш вино ладно!"
Кад је Вучко разабрао речи,
Итро скочи на ноге јуначке,
На се меће токе Тадијине,
Наше сабљу арамбаше Плавше,
И устиче калпак Мркоњића,,
И узима пушку Јуришину.,
Беседи му Грачанине Марко:
„Повед, брате, тридесет Грачана,
„Грачани су бољи од Сењана:
„Пушком бију, како и Сењани,
Сабљом секу боље од Сењана.
Ал беседи Вучко Љубичићу:
„Богме, брате, не ћу ни једнога:
„Кад ћу млоге расцвелити мајке,
„Боље нека плаче моја сама;
„Кад ћу сеје с браћом раставити,
„Боље нека стоји моја сама ;
„Кад ћу љубе у род опремити,
Боље нека иде моја сама.”
Па он оде под Грачац у гору,
Намера га добра намерила
Гди Сењани пију вино ладно;
Њима Вучко вишња Бога назва:
„Божја т' помоћ, чети арамбаша!" - 65 „Да’Бог добро, незнана делијо!
„Каде тако по планини одаш,
„Не знадеш ли Вучка Љубичића?
„Гди је, курва, синоћ вечерао,
„Гдил” ће к ноћи на вечеру доћи?” 70 Ал беседи. Вучко Љубичићу:
„Побратиме, чети арамбаша!
„Што је тебе, те за Вучка питаш ? „Или ти је опсовао мајку?
„Или ти је љубу обљубио?
Или те је на мејдан зазвао ?" „Бре курва му стара мајка била! „Није мене опсовао мајке, „Моје љубе ни видио није, „Нити ме је на мејдан зазвао; „Већ ј' у њега пушка Јуришина, Бритка сабља арамбаше Плавше „И обоје токе Тадијине, „Мркоњића и калпак и перје; „Све свијетло руо и оружје "По избору наши арамбаша,
Сењаном га носи на срамоту. Онда рече Вучко Љубичићу:
Сам си курва, чети арамбаша!
Сам. си курва и пао од курве, „Јунаци те тако позивају;
„Ако ј’у менʼ пушка Јуришина,
„Бритка сабља арамбаше Плавше,
„Оружје сам на боју добно,
„Отео сам, украо га нисам:
„Ја сам Плавшу женски уватио,
Пак му ништа учинио нисам,
Тек отпас'о сабљу од појаса;
„Ако ј' перје Петра Мркоњића,
„Згуби Петра, освоји му перје;
„Ако су мен токе Тадијине,
„С жива сам и Тадије скинуо.
Све сам ото, ништ' украо нисам.
Чин ми, курво, шта ћеш ми чинити !"
Кад то виде чети арамбаша,
Земљи клече на десно колено,
Својој пушци живи огањ даје,
Не увати, да је Бог убије!
Узе другу пушку од дружине,
Алʼни она не да огња жива!
Кад то виде Вучко Љубичићу,
Клече земљи на десно колено,
Јуришиној пушци огањ даде;
Вешто курвић нишанџија беше,
Арамбашу вешто погодио,
Прострели га кроз десницу руку,
Паде јунак у зелену траву.
Скупише се шездесет Сењана,
Арамбаши устав.љају крвцу,
|