Page images
PDF
EPUB

Залети се Вучко Љубичићу,
Те уграби Сењски алај-барјак
Од шездесет Сењана јунака,
Ста бегати Грачцу бијеломе,
За њим трче шездесет Сењана;
Кад се Вучко виде на невољи,
Узе барјак у лијеву руку,
Бритку сабљу у десницу руку,

Пак се јунак бритком сабљом брани,
Он погуби тридесет Сењана,
Тридесет се натраг повратише.
А отиде Вучко Љубичићу,
Здраво оде Грачцу бијеломе,
И однесе Сењски алај-барјак;
Грачани га дивно дочекаше,
Дадоше му у граду сердарство
Над четири стотине јунака,
Поклонише кулу на Жегари;
И данас је кула на Жегари,
Позива се Вучка Љубичића.

62.

125

130

135

140

Човјек - пиша и Михаш чобанин. (из Црне горе).

Чести паши муштулуци греду:

99

Ево воде чобана Михата."

Кад Михата паши доведоше,
Сједе њега паша уз кољено,
Па чобану Турчин говорио:
А за Бога, чобане Михате!

5

"Јел' истина, што ми љуђи кажу,
„Е ти имаш у Призрен дворове,
„Око њих је камена авлија,
„У авлију седам чардаковах,
„На сваки је кључаница златна;
„А још имаш великога вранца,
„Узда му је, како змија љута,
„Грива му је, ка јелену брада ?
„Јел' истина, чобане Михате,
Е ти имаш девет пауновах,
"А за њима девет павуницах,
„И пред њима мудра видра шета,
„А за њима златоутва шкрипа,
„Међу њима окићена куна:
„То је твоја вјереница љуба,
„Колико је б'јела и румена,
„Када пије воду оли вино,
,.Види јој се проз грло бијело;

10

15

20

30

„Па ни на њу, момче, гледат не ћеш, 25 „Ного љубиш Призренске ђевојке, „Неку на час, неку на срамоту? "А имаш ли зелену ливаду, „Што је косиш трипут на годину ?” Но му Михат ријеч бесједио: „Све ј' истина, драги господаре! „Што си чуо, ништа лажа није: „Павуни су браћа моја мила, „Павунице, то су ми снашице; „Мудра видра, то је наша мајка; „Златоутва, то је наша сека." Паша му је ријеч бесједио:

35

„А за Бога, чобанин-Михате!
„Буд ли има благо без хесапа,
„Што одврже тебе у хајдуке?
„Што ли љуби Туркиње ђевојке?
„Рашта поби моје сератлије?"
Вели Михат: „Право ћу ти казат’:
„Што ја љубих Туркиње ђевојке :
„Кад удари цвијету планину,
„Кад порасте ружа на божуру 55),
„Дизаху се Призренске ђевојке,
„Беријаху цвијет по планини,
„Вјешаху га за моје оруже;
„И сам би се, пашо, преварио,
„А некмоли ова лудаија!
„Што л' одврже мене у хајдуке:
„Не роди ми ливада сијено,
„Ја појавих у Мораву 36) овце,
„Ја хиљаду дадох за сијено,
"А хиљада по путу остаде,
„Остаде ми триста јаловијех,
„И остаде стотина угичах,
„Бачише ми триста јагањацах;
„Али иде триста сератлијах,
„Сви минуше, тридес се врнуше,
"Узеше ми тридес јагањацах;

,,

„Кад припуштих овце и јагањце,

40

45

50

55

60

55) Овдје ружа ваља да значи божуров цвијеш, као што се и начињен од чега му драго на ружу налик цвијет зове ружа.

56) т. ј. доље у Србију. Како се из нахије Пожешке и Ужичке изиђе к југу, и данас људи ову сјеверну страну, к Дунаву, зову Моравом.

„Стаде блека тридес подојницах,
„Свака блеји, гледа на Михата,
„Откуд ћу им јагњад припуштити!
„Пуче, пашо, мене срце живо.
„Па повиках десет пауновах,

„Потрчасмо на друм пред Турцима,
„Посјекосмо тридес сератлијах,
„И отесмо тридес јагањацах,
„Те дадосмо овцама јагањце.”
Таде паша говори Михату

65

70

,0 Михате, Турски душманине!

„Бе се мука код главе 57 ) нагнала,
„Па та мука глави не помогла,
„И ту муку опалила муња!

75

„Бе се глава код муке нагнала,
„А та глава муци не помогла,
„И ту главу посјекли крвници!"
Дарова му стотину цекинах,
И даде му лаке пратиоце;
Пратили га до двора његова.
Михат свога вранца изводио,
Послао га паши у пешкешу.

63.

Дружина Михаша хајдука.

Одметну се Мијате ајдуче,
Одметну се у гору зелену,
Од зулума бега Љубовића,

57) т, ј. на главу или ка глави,

80

85

Од глади је црну земљу јео,
А од жеђи с листа воду пио,
Док је јунак дружбу сакупио:
Бојца Вука, рођена нећака,
И Жегавца његова нећака,
И Ивана Мокропољанина,
И Нићету пред четом војводу,
Жеравицу и Помамљеницу,
И Видоја љуту Жеравицу,
И Паука старога ајдука,
И онога Стрмоглеђу Луку,
На коме је капа од два вука
И челенка од четръест пера;
И Романа друга вијернога,

Љута Стегу и црна Гаврана,
Стега стега, црни Гавран веже,
Куд га веже, срце му се стеже,
И онога Јерка чобанина,
Који носи дренову батину,
Седам ока суве дреновине,
Три карике пуно девет ока,
Све цериће по гори посуши.
Кад је Мијат дружбу сакупио,
Ал беседи Мијате ајдуче:

99

„Слушајте ме, моја браћо драга!
Слушајте ме, што ћу беседити:
„Да идемо, да бега арамо."
Па одоше двору беговоме,
А код двора бега не бијаше,
Већ кадуна млада беговица ;
Ал' удара Мијате ајдуче,

5

10

15

20

25

30

« PreviousContinue »