Page images
PDF
EPUB

Он удара прстеном у врата : ,,Отвор, врата, млада беговице !" Ал беседи млада беговица : „Ид’ одатле, незнана делијо! „Ја ти не смем отворити врата „Од проклетог Мијата ајдука." Ал' беседи Мијате ајдуче: , Отвор, врата, млада беговице! „Та давно је Мијат погинуо, „Још јесенае о Мијољу дану." Врат, отвара млада беговица, Мијат грли младу беговицу, Он је јунак и грли и љуби, Па шњом оде у бијеле дворе. А јунаци горе на чардаке. Док се Мијат буле наљубио, Јунаци се понасуше блага, Бели гроша и жути дуката; Па беседи Мијате ајдуче: „С Богом остај, носестримо моја! „Да с' у здрављу опет састанемо!" Ал беседи млада беговица: „С Богом пошо, Мијате ајдуче! , Да Бог даде да се разумремо, „Ал. да једно друго не видимо!"

39

64.

Оцем шо, али друкчије. Протужило тридест и пет друга Код кољена Мијат-харамбаше:

35

40

45

50

55

„О Мијате, наша поглавицо !
Свуд ходисмо, Босну преходисмо,

99

19

99

Бе знадосмо дворе, похарасмо, „Ђе нађосмо благо, однесосмо; „Још нам једни двори остадоше, „Красни двори Љубовић-спахије „Код онога шера Невесиња, „И у њима чудно кажу благо: „У подруму три сандука блага, На чардаку има и четири; „И имаде диван-кабаница, „Којано је у Дивну кројена, „А сувијем златом попуњена „Од врх главе до зелене траве ; „И имаде пушка Млетачкиња, „Којано је у Млетку ковата, „Три туФека за петнаест дана, ,,Она бије сваке тилисуме; „И имаде сабља димишћија, „Којано је у Шаму ковата, „Три ковача за петнаест дана, Сва у суво окована злато, ,,И на њој су три балчака златна, „У балчаку алем камен драги, „Према ком се види путовати „У по ноћи, ка' и у по дана ; „Хајдуку би чудно требовало; „Хајд’мо и те дворе похарати!" Вели њима Мијат харамбаша: ,,Браћо моја, тридест и пет друга! ,,Знадем, браћо, и ја за те дворе,

99

5

10

15

20

25

30

,,Моремо их лако походити,
„Ал' ако ми онђе изгинемо,
„Ил' грднијех рана допаднемо,
,,Немојте ми душе проклињати ;
„Ако л' како благо добијемо,
„Братски ћемо благо дијелити."
То рекоше, на ноге скочише,
И заједно Бога поменуше,
Отидоше Љубовића кули;
Од куле су хабер уватили,
Да спахије дома не имаде,
Отиш'о је с четом у Хрватску,
Плијен гонит,, робље задобити.
А кад било вече о јацији,
И дођоше до близу капије,
Од хајдука један зајаука:
„Авај мени до Бога милога!
,,Што ћу јадна робиња до в'јека?
„Сјутра ће ме буле докопати,
„Да им перем сане и кашике,
„Да им чиним измет до вијека !”
Узе Мијат троструку канџију,
Све хајдуке редом удараше,
Они цвиле, кано горске виле,
Жаловито, како и робиње.
То зачула на кули кадуна,
Па дозива Кумрију робињу:
„Устан’брже, Кумрија робињо!
„Те отвори на авлији врата,
„Спахија ми дође из Хрватске
,,И доведе робља племенита,

35

40

45

50

55

60

„Којено ће тебе одм’јенити,
„А и мене вјерно послужити.
Њој говори Кумрија робиња :
„Не см’јем, кадо, живота ми мога!
„Јер се бојим, горски су хајдуци;
„Кад спахија пође из Хрватске,
„На дан ће ти гласе оправити,
,,Да се њему на вечеру надаш.”
А хајдуци цвиле без престанка ;
Ражљути се Љубовића када,
Па удара Кумрију робињу,
Удари је руком по образу,
Сама слеће низ танану кулу,
Те отвора на авлији врата,
Отворила девет кључаница
И десету браву Дубровачку;
Кад отвори на авлији врата,
Па хајдуке пушти у авлију,
Засјаше се токе на доламам’
И за пасом свијетло оружје;
Виђе када, да су то хајдуци,
Даде плећи, ћаше побјегнути,
Не даде јој Мијат побјегнути,
Увати је Мијат на чардаку,
За Мијатом тридест и пет друга,
Потегоше топузине тешке,
Па на каду љуто замахују,
Замахују, а не ударају;
Љута каду увати грозница
Гледајући на страшне хајдуке,
Па Мијату онда бесједила :

[ocr errors]

65

70

75

80

85

90

95

„О Мијате, мој по Богу брате!
„Не дај мене твоме друштву тући!"
Вели њојзи Мијат харамбаша:
„Сејо моја, Љубовића кадо!
„Кажи брату, ђе ти имаш блага ?"
Њему када отвори комору,
У комори три сандука блага,
Све су сами гроши и вижлини.
Онда Мијат друштву бесједио:
,,Браћо моја, тридест и пет друга!
„Овђе блага нема за хајдука."
Опет Мијат кади бесједио :
,,Моја сејо, Љубовића кадо!
„Кажи брати и за друго благо."
Отвори му и другу комору,
И ту има четири сандука,
Све су сами крстати тал’јери.
Опет Мијат друштву бесједио :
„Браћо моја, тридест и пет друга!
„И још блага нема за хајдука."
Узе Мијат троструку канџију,
Па на каду љуто замахује,
Замахује, а не удара је,
Већ канџијом бије по дувару:
„Видиш сејо, Љубовића кадо!
„Видиш ову троструку канџију,
„Кад те њоме станем ударати,
„Просјећ ћу ти свилену верецу,
„И под њоме танану кошуљу,
„Још ћу мало коже захитити;
„Кад те, секо, станем ударати,

100

105

110

115

120

125

« PreviousContinue »