Page images
PDF
EPUB

„Кано братац у милости сеју; „Кажи брати и за треће благо." Мора јадна када да му каже, Отвори му и трећу комору, У буџаку кожа бивољача Заливена Латинскијех рушпи. Онда Мијат друштву казивао : „Браћо моја, тридест и пет друга! „Овђе нешто блага за хајдука, „Товар'те се, не претовар,те се, „Бојати се од Босне поћере." Хајдуци се онђе товарише, и сву они кожу изручише, И врло се не претоварише; Онда их је Мијат испратио, Заборави и пушку и сабљу, Заборави диван-кабаницу. Кад је Мијат друштво испратио, Сам се опет натраг повратио, Па кадуни онда бесједио : „Сејо моја, Љубовића кадо ! „Јеси ли се гостима надала ? „Јеси л' брату вечеру справила? Вели њему „Љубовића када: ,,О Мијате, драги побратиме! „Ја се јесам гостима надала, „Ал’ такијем нигда ни до в'јека; „И теби сам вечеру справила. Сједе Мијат с кадом вечерати, А мало је Мијат вечерао, Од ђаволства онда заплакао:

[ocr errors]

130

135

140

145

150

155

„Моја сејо, Љубовића кадо! „Љето прође, црна зима дође, „Хајдуку је кућа кабаница, „А у мене кабанице нема, ,,Донес дер ми диван-кабаницу, „И донеси и пушку и сабљу, „Да ја идем, јер ме чека друштво, „Док се није друштво повратило, „Па ће бити више сијасета.' Мора јадна да устане када, Довати му диван-кабаницу, И довати и пушку и сабљу; Огрну се мијат кабаницом, А објеси пушку о рамену, И припаса сабљу о појасу, Па милује каду по образу; Под грлом јој три ситна ђердана, Један ђердан од ситна бисера, Други ђердан од драгог камења, Трећи ђердан од Латинских рушпи ; Милујућ' је Мијат по образу Сва три њојзи одр’јеши ђердана, Па их пушти себи у џепове, Па је онда кади бесједио : „С Богом сејо, Љубовића кадо ! „Скоро ћу те опет походити. Вели њему Љубовића када: ,,О Мијате, за невољу брате! „Хајде с Богом, пошо у добри час! 185 ,,Моје т' очи више не видиле! ,,А кад више у гости ми дош'о, ,,Да би Бог да, мене не нашао!"

175

99

160

165

170

180

[ocr errors]

65.

Виде Даничић.

Вино пије Мијат харамбаша У високој гори Куновици, Шњиме пије Лазо барјактаре, А до Лаза Даничићу Виде, Око Вида тридесет хајдука. Кад с’ хајдуци вином напојише, "Вако рече Мијат харамбаша : „Побратиме, Лазо барјактаре, „И вас браћо, тридесет хајдука! „Није л' мајка родила јунака, „Јал, сестрица браца одњијала ,,Без бешике на десници руци, „У чету га моју опремила, „Да отиде у Лијевна града, „Да сакује токе триесторе „На мојијех тридесет хајдука, И начини тридест челенака „На нашијех тридесет калпака ; Сваке токе да су позлаћене; „Моје токе од оке четири, ,Оне да су од сувога злата, „И у њима три камена драга, „Нек се знаду токе Мијатове ? „Свакоме ћу оном поклонити „С мојих плећа зелену доламу, „Од рамена лака џевердана." Када ријеч у дружину дође,

»

[ocr errors]

5

10

15

20

25

Сви хајдуци ником поникоше И у црну земљу погледаше, Како трава на увојке расте, Као дојке у младе ђевојке: Не пониче Даничићу Виде, Већ поскочи на ноге лагане, А довати лака џевердана, Раскака се шњиме низ планину, Као јелен од седам година, Оце право ка Лијевну граду. За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде! „Врат' се амо, немој лудовати! „Ти се прођи бијела Лијевна, „Не оста ми бољи у дружини ; „А знаш добро, што смо учинили: „Ономад смо убили Турчина, „Од Лијевна старога Мал-агу, „Скинули смо токе са Мал-аге, „Па ето их на прсима твојим ; „А скинули ковче и чакшире, „Па ето их на ногама твојим; „Узели му лака џевердана, „Па ето га о рамену твоме; „Ако ли се повратити не ћеш, „Ти обуци диван-кабаницу, „Те заклони токе на прсима, „А поврати од шајка калчине, „Те заклони ковче и чакшире, „А нај тебе мога џевердана, „Те шњим иди у Лијевна града.”

30

35

40

45

50

55

,

Послуша га Даничићу Виде:
Он обуче диван-кабаницу,
Tе заклони токе на прсима ;
А поврати од шајка калчине,
Tе заклони ковче и чакшире;
А поврати пушку Мал-агину,
И он узе пушку Мијатову;
Оде право, куд је наумио.
Мирно дође у Лијевна града,
И сакова токе и челенке,
Па он пође горе уз планину.
Но кад дође Турској караули,
Ал' ту бјеше тридесет Турака,
Метаху се камена с рамена
И скакаху скока јуначкога;
Када дође Даничићу Виде,
Он Турцима Турски селам даде,
Турци њему боље приватише:
„Добро дође, незнана делијо!”
Ал’ да видиш Даничића Вида !
Он узима камен на рамена,
Једном баци, те свијем одбаци;
Једном скочи, те свијем одскочи,
Па окрену право у планину.
Но ето ти Туре Мал-агића
Са Хајкуном својом милом сејом,
Кад дођоше Турској караули,
Жале им се Турци Лијевњани,
Шта учини незнана делија.
Но да видиш Туре Мал-агића!
Оно узе камен на рамена,

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »