67. За што Бајо оде у хајдуке 59). Књигу пише Пивљанине Бајо, 59) Бајо је Пивљанин живљео на свршетку XVII и у почетку ХVIII вијека, У Црној се гори приповиједа (као што спомиње и Г. Симо Милутиновић у Црногорској и Херцеговачкој ијеванији на страни 95), да је ондје наЦетињу погин уо од Турака 1712 године. Да је био родом из Пиве (у Херцеговини), то показује његово презиме (Пивљанин). У Пиви се јамачно мора знати, и из кога је села и има ли јоште ко од његова рода; а може бити да се онамо што и више и друкчије приповиједа, за шшо је отншао у хајдуке. Он је, као што се и пјева и приповиједа, љети с подоста друштва хајдуковао или чешовао против Турака по Херцеговини, а зиме је проводио у приморју код Пераста, гдје се и сад показују зидине од куће и његове и његова друга Лима харамбаше (онуда се приповиједа, да су под кућама или кулама имали шамнице, у којима су држали Турке, кад би кога жива ухватили). Пераштани отприје нијесу међу се примали људи нашега закона, али су се опет доласку овакога јунака и Турскога непријатеља, као што је био Бајо Пивљанин, врло обрадовали, јер су и они били онда у великоме страху од Турака, који су их често узнемиривали. У Перасту се приповиједа, да се Бајо Пивљанин ондје звао Никола сердар : свој прилици му је крштено име било Никола, Бајо надимак; а сердарство ваља да су му дали Пе по а А Турчину Ришњанину хаџу: „Тридест тока на тридест јунака; 5 10 15 20 25 раштани. Кад Турци 1712 године ударе на Црну гору, Бајо, као што се приповиједа, отиде са својијем друштвом Црногорцима у помоћ и онамо погине. На онијем крајевима он се спомиње и у пословици : Не боји се Бајо пушке џефердара, Него пушке опутом свезане. Пак што коме Бог и срећа даде." Кад Турчину ситна књига дође, И он виђе, шта му књига каже, Ону гледа, Бају другу пише: „Харамбаша, Пивљанине Бајо! „Не дам теби токе тридестере „Од чистога сребра каљенога, „Тридест тока на тридест хајдука, „И сувише теби и Лимову „Двоје токе од сувога злата; „Већ ти волим на мејдан изићи, „Још ћу повест моју кадунџику, Ти поведи твоју влахињицу ; Па ако ми Бог и срећа даде, „Те добијем тебе на мејдану, „Одвешћу ти твоју вјерну љубу; „Ако л’теби Бог и срећа даде, „Те добијеш мене на мејдану, На част теби моја кадунџика. 30 35 40 45 68. Ришњанин хаџија и Лимун Кад се жени Ришњанин хаџија, У лијепу шеру Митровици, , рамену дуга прекоморка, И на њој је тридесет павата, Свака павта од десет дуката, Код нишана тридесет дуката. Бесједи му Ришњанин хаџија : „Ја Лимуне, од мора трговче! „Добро т’имаш свијетло оружје! „Да ми хоћеш тако начинити, „Дао бих ти хиљаду дуката."” Вели њему Лимуне трговче: „Ој Богами, Ришњанин-хаџија! „Ја оћерах на Млетке волове, „Док ја продам хиљаду волова, „Купићу ти свијетло оружје, 5 10 15 20 25 30 „А у нашем Задру оправити, Па он пође равнијем Гласинцем. 35 40 45 50 55 60 65 |