Page images
PDF
EPUB

67.

За што Бајо оде у хајдуке 59).
(комад од пјесме).

Књигу пише Пивљанине Бајо,
Те је шаље у приморје равно

59) Бајо је Пивљанин живљео на свршетку XVII н у почетку XVIII вијека. У Црној се гори приповиједа (као што спомиње и Г. Симо Милутиновић у Црногорској и Херцеговачкој пјеваниј и на страни 95), да је ондје наЦетињу погин уо од Турака 1712 године. Да је био родом из Пиве (у Херцеговини), то показује његово презиме(Пивљанин). У Пиви се јамачно мора знати, и из кога је села и има ли јоште ко од његова рода; а може бити да се онамо што и више и друкчије приповиједа, за шшо је отншао у хајдуке. Он је, као што се и пјева и приповиједа, љети с подоста друштва хајдуковао или чемо вао против Турака по Херцеговини, а зиме је проводно у приморју код Пераста, гдје се и сад показују зидине од куће и његове и његова друга Лима харамбаше (онуда се приповиједа, да су под кућама или кулама имали шамнице, у којима су држали Турке, кад би кога жива ухватили). Пераштани отприје нијесу међу се примали људи нашега закона, али су се опет доласку овакога јунака и Турскога непријатеља као што је био Бајо Пив.љанин, врло обрадовали, јер су и они били онда у великоме страху од Турака, који су их често узнемиривали. У Перасту се приповиједа, да се Бајо Пивљанин ондје звао Никола сердар : свој прилици му је крштено име било Никола, Бајо надимак ; а сердарство ваља да су му дали Пе

по

Я

А Турчину Ришњанину хаџу:
„Можʼли знати, Ришњанине хаџо!
„Мож, ли знати и паметовати,
„Кад ја бијах морски џелебџија,
„А ти бјеше морски ђумругџија;
„Ја доћерах на море волове,
„А ти не шће на моје волове
„Узет” ђумрук гроше ни дукате,
„Него уђе у моје волове,
„Те изабра бољег и бољега,
„Укиде ми на мору цијену,
„Те сам тада љуто штетовао
„И своју сам кућу раскућио,
,,Постао сам горски харамбаша ?
„Данас имам тридесет хајдука,
„У Лимова мога и у мене;
„Већ ми сакуј токе тридестере
„Од чистога сребра каљенога,
„Тридест тока на тридест јунака ;
„Мени сакуј и Лимову моме
„Двоје токе од сувога злата,

[ocr errors]

Нек се знаде, ђе смо харамбаше.

99

""

Ако ли ми то послати не ћеш, „Изиђи ми на мејдан јуначки,

5

10

15

20

25

раштани. Кад Турци 1712 године ударе на Црну гору, Бајо, као што се приповиједа, отиде са својијем друштвом Црногорцима у помоћ и онамо погине. На онијем крајевима он се спомиње и у пословици: Не боји се Бајо пушке џефердара,

Него пушке опутом свезане.

„Пак што коме Бог и срећа даде.
Кад Турчину ситна књига дође,
И он виђе, шта му књига каже,
Ону гледа, Бају другу пише:
„Харамбаша, Пивљанине Бајо !
„Не дам теби токе тридестере
„Од чистога сребра каљенога,
„Тридест тока на тридест хајдука,
„И сувише теби и Лимову
„Двоје токе од сувога злата;
„Већ ти волим на мејдан изићи,
„Још ћу повест' моју кадунџику,
Ти поведи твоју влахињицу;
Па ако ми Бог и срећа даде,
„Те добијем тебе на мејдану,
„Одвешћу ти твоју вјерну љубу;
„Ако л' теби Бог и срећа даде,
„Те добијеш мене на мејдану,
„На част теби моја кадунџика.

99

19

19

68.

Ришњанин хаџија и Лимун шрговац.

Кад се жени Ришњанин хаџија,
На далеко запроси ђевојку,
Преко Саве преко воде ладне

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

У лијепу шеру Митровици,
У некаква Митровског диздара.
Прстен ставља, свадбу уговара
Три мјесеца бијелијех дана :
„Док отидем Рисну на крајину,
„И покупим кићене сватове,
„И док дођем шеру Митровици.”
Строши хамо хиљаду дуката,
Па одатле опреми дората,
Оде право Рисну бијеломе.
Кад изиђе на Гласинац равни,
Ту сустиже Лимуна трговца,
Гони Лимун хиљаду волова.
На Лимуну свијетло оружје:
За појасом двије пушке мале,
Све у чисто заљевене злато ;
О бедрици мача зеленога;
0

рамену дуга прекоморка, И на њој је тридесет павата, Свака павта од десет дуката, Код нишана тридесет дуката. Бесједи му Ришњанин хаџија: „Ја Лимуне, од мора трговче! Добро т' имаш свијетло оружје! „Да ми хоћеш тако начинити,

99

Дао бих ти хиљаду дуката.
Вели њему Лимуне трговче:
„Ој Бога ми, Ришњанин-хаџија !
,,Ја оћерах на Млетке волове,
.. Док ја продам хиљаду волова,
„Купићу ти свијетло оружје,

[ocr errors]

99

5

10

15

20

25

30

„А у нашем Задру оправити,
„Послаћу ти Рисну на крајину."
Ал' говори Ришњанин хаџија:
„Дај, Лимуне, двије пушке мале,
„Да ја видим, би л' ми уисале."
Даде Лимун двије пушке мале.-
„Дај, Лимуне, мача зеленога,
„Да ја видим, би л ми уисао."
Даде Лимун мача зеленога. -
„Дај, Лимуне, дугу прекоморку,
„Да ја видим, би л' ми уисала."
Даде Лимун дугу прекоморку.
А кад хаџо све узе оружје,
Te припаса себе око паса,
Он окрену ата доратаста,
Па он пође равнијем Гласинцем.
За њим Лимун јадан пристајаше:
,,Богом брате, Ришњанин-хаџија!
Не носи ми свијетла оружја,
„Тврду тебе моју вјеру дајем,
,,Док ја продам хиљаду волова,
,,Хочу тебе боље начинити,
„Начинити, па га поклонити.”
Обзире се Ришњанин хаџија,
Па потеже дугу прекоморку,
А говори Лимуну трговцу :
„Врат’ се курво, Лимуне трговче!
„Твојом ћу те пушком сагубити."
Кад то виђе Лимуне трговче,
Он се јадан к воловима врати,
Па говори Ришњанин-хаџији:

99

35

40

45

50

55

60

65

« PreviousContinue »