Page images
PDF
EPUB

„Нос' оружје, Ришњанин-хаџија!
„Добро знадем, куд си пролазио :
„На Сави си цуру испросио ;
„Але, тако ми моје вјере тврде!
„У Рисну је загрлити не ћеш
„За живота и за здравља мога;
„Далеко је од мора до Саве,
,,Да ако се ђегођ удесимо:
,,Ја оћерах на море волове,
„Док ја продам хиљаду волова,
„Побоље ћу начинит' оружје,
„Ал ти више трговати не ћу:
„Ја имадем Богом побратима
„У Перасту Пивљанина Баја,
,,И у њега сто двадесет друга,
„Одврћ' ћу се к њему у хајдуке,
„Толико ћу друга накупити,
,,Чекаћу те у Коритим равним,
„Кад, хаџија, пођеш по ђевојку,
,,Па што коме Бог и срећа даде:
..Ја повратит шалу за срамоту,
„Јали своју изгубити главу.”
Оде хаџо Рисну на крајину,
Лимун оде мору дебеломе
И оћера хиљаду волова;
Он продаде на мору волове,
Па у Млетку начини оружје,
Па он оде бијелу Перасту,
Одврже се к Бају у хајдуке,
Скупи себе сто двадесет друга.
Оде хабер Ришњанин-хаџији,

70

75

80

85

90

95

99

Он не смије купити сватова. Тако стаде године четири. А кад пета настаде година, Књигу пише Митровски диздару, Те је шаље Ришњанин-хаџији: „О мој зете, Ришњанин-хаџија! „Ти у мене испроси ђевојку, „Нит' је водиш, ни одговор дајеш Ево има четири године: „Да је била од седам година, „Сад би веће била за удадбу.” Дође књига Рисну на крајину, Кад је виђе Ришњанин хаџија, Нуто њему муке и невоље! Другу хаџо књигу начинио, Оправи је Митровском Диздару: „О мој тасте, Митровски диздару! „Кад сам очо од твојега двора, „С љутом сам се гујом завадио, ,,Са Лимуном на равну Гласинцу: „Отео му свијетло оружје; ,,Сад е одврго Лимун у хајдуке, „Једнако ме чека у планини „Са његових сто двадесет друга „И с толико јоште Бајовијех." Па он стаде купити сватове. Скупи ханхо хиљаду сватова, Па он спрема брата Дурмиш-бега, Да му буде ђевер уз ђевојку; Дурмиш-бега брата сјетоваше: „Чујеш мене, брате Дурмиш-беже

[ocr errors]

100

105

110

115

120

125

„Тајом мене кроз Корита прођи, „Прођи, брате, отуд и одовуд: „Знаш која је у Коритим гуја, „Љута гуја Лимун харамбаша." Одатле се свати подигоше ; Кад су били кроз Корита равна, Туда они мирно пројездише, Јера Лимун не шће ударити: Нема хара, а нема ђевојке; Отидоше шеру Митровици. Лијепо их диздар дочекао: Придржа их неколико дана, Па дарива кићене сватове Ког јаглуком, кога бошчалуком; Дурмиш-бегу коња и ђевојку : „Ето, бего, коња и ђевојке, „Док ти дођеш Рисну на крајину, „Тебе коњиц, хаџији ђевојка.” За ђевојком мати пристајаше, Па ђевојци тихо бесјеђаше: 'Бегођ, шћери, на конаку будеш, „Одсвакле ми ситну књигу врати, „Да ја знадем, ђе сте здраво били." 150 Одатле се свати подигоше, И одоше бијелу Зворнику, Ту су први конак учинили. Рано рани лијепа ђевојка, Гради књигу, те матери шаље: „Здраво смо ти, мајко, у Зворнику." Одатле се свати подигоше, Изиђоше на Гасинац равни,

[ocr errors]

130

135

140

445

155

Код оџака у Шаин-пашића
Ту су други конак учинили.
Кад у јутру освануло јутро,
А ђевојка ситну књигу гради,
Те је шаље својој старој мајци :
„Здраво смо ти, мајко, на Гласинцу.
Одатле се свати подигоше
До у Прачу у касабу малу,
И ту трећи конак учинише.
Ран' у јутру урани ђевојка,

Она гради књигу на кољену,
Те је врати својој старој мајци:
„Здраво смо ти до Праче касабе.”
Одатле се свати подигоше,
У Јабуци конак учинише
Код оџака бега Повлачића.
И одатле цура књигу врати:
„Здраво смо ти у Јабуци, мајко.”
Па с' одатле свати подигоше,
На Загорју конак учинише
Код Ченгијћа двора бијелога.
И одатле цура књигу врати:
„Здраво смо ти на Загорју, мајко.”
Одатле се свати подигоше,
И дођоше на равно Чемерно.
И одатле цура књигу врати:
„Здраво емо ти, мајко, на Чемерну.” 185
Па с' одатле свати подигоше,
И дођоше у Врбицу малу.
И одатле цура књигу врати:
„Здраво смо ти у Врбици, мајко.”

160

[ocr errors]

165

170

175

180

[ocr errors]

190

39

Одатле се свати подигоше, У Церници конак учинише. Кад у јутру јутро освануло, Уранила лијепа ђевојка, Рони сузе низ бијело лице. Говори јој ђевер Дурмиш-беже: „Снахо моја, живота ти твога! „Што прољеваш сузе од очију, „Те не градиш књигу на кољену, Те не шаљеш својој старој мајци?” Говорила лијепа ђевојка: „Ој Бога ми, мој мили ђевере ! „Ја сам ноћас чудан сан уснила: „Ударисмо кроз Корита равна, ,,Сва Корита притиснула тама, А из таме испадоше вуци, ,,Све сватове наше рашћераше, „Тебе обје одгризоше руке, „Мене живој срце ишчупаше." Говори јој беже Дурмиш-беже: ,,Бе не лудуј, моја снахо драга! „Сан је лажа, а Бог је истина; „Већ ти мајци ситну књигу пиши.” Тад’ ђевојка књигу начинила: „Ето, мати, књиге најпотоње." Отале се дигоше сватови. Дурмиш-беже свате сјетоваше: „Не пјевајте, ни пушке бацајте, „Уставите зиле и борије, „А савијте свилене барјаке,. „Док прођемо кроз Корита равна." 220

[ocr errors]

195

200

205

210

215

« PreviousContinue »