То су бега свати послушали: Кад су били у Корита равна, Уставише зиле и борије, А савише свилене барјаке, Ни ко пјева, ни ко пушке баца, Тајом иду кроз Корита равна, Млидијаху, нико не виђаше, А.1' то гледа Бајо и Лимуне Са стијене из Кобиље главе; Па Лимуну Бајо говораше: „Ој Лимуне, драги побратиме! „Ја сам чуо, ђе говоре људи: „Од како је гавран поцрњео, „Није хајдук разбио сватова; „Гријота је удрит на сватове „И ђевојци срећу укинути; „Да сватове данас пропустимо, Чекаћемо Ришњанин-хаџију, „Кад хаџија у пунице пође.” Лимун свога послушао побра, Пропустише кићене сватове. Кад су били на измак Корита, Бог убио црна циганина! Кој' завика из грла бијела: Чала сада, наше мектербаше! ,,На срамоту Бају и Лимуну, ,,Кад прођосмо кроз Корита равна, ,,А не смјеше уд'рит' на сватове.” Ударише зиле и борије, Стаде јека бубња и свирала, Стаде праска малијех пушака,

""

99

Стаде вика добријех јунака.
Кад то зачу Бајо и Лимуне,
Обојица на ноге скочише,
А за њима до двије стотине,
Побратиме, и четръест друга,
Па спадоше у богазе тврде,
Засједоше у богазим" Турке,
Међу усе 6) упушваше Турке,
На њих живу ватру оборише,
Па једнога Бога поменуше,
А мачеве оштре повадише,
Међу Турке јуриш учинише,
Растиснуще на четири стране,
Као вуци бијеле јагањце :
Што пропушћа Пивљанине Бајо,
Дочекује Лимун харамбаша;
Доста љутих починише јада:
Од сватова нико не утече;
Оста јадна на друму ђевојка,
И код ње је ђевер Дурмиш-беже,
Око ње је саклопио руке ;
Ал' долеће Лимун харамбаша,
Па говори младу Дурмиш-бегу :
„Пусти руке од моје ђевојке.”
Вели њему ђевер Дурмиш-беже:
,,Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,

255

260

265

270

275

ce

60) Међу усе је (мјесто међу се) само да се непуни стих; могло би се казати и међу себе, али ми чини да је онако обичније, као што сам и овдје чуо од Подруговића.

„Да б’. отпале обје до рамена."
Ману мачем Лимун харамбаша,
Одсјече му руке до рамена 61).
Паде беже у зелену траву,
Лимун узе за руку ђевојку;
Велик они шићар покупише,
Па одоше уз Кобиљу главу,
Па сједоше пити рујно вино,
Служи вино Туркиња ђевојка
Златном чашом и бијелом руком.
Пошао је Ришњанин хаџија,
Да он срете кићене сватове
С његовијех стотину Ришњана;
Кад се прими уз Рудине равне,
Чу хаџија пушке у Коритим',
Своме се је јаду досјетио.
Брже иде у Корита равна,
Када дође у Корита равна,
По богазу крвца огрезнула;
Нађе брата свога Дурмиш-бега
Осјечених руку до рамена;
Све му беже право казиваше.
Вели њему Ришњанин хаџија:
„Дурмиш-беже, ако Бога знадеш!
„Куд ли оде Бајо са Лимуном ?"
Дурмиш-бег му право казиваше :

280

285

290

295

300

6) Приповиједају, да се и сад у Корнтима познаје гробье тијех сватова, и да на једном камену стоји изрезано, како је дјевер загрлно снаху, а Лимун га ударио мачем, те му осјекао руке.

„Отидоше уз Кобиљу главу.”
Одатле се натури хаџија,
Он се вуче од јеле до јеле,
Док изиђе на Кобиљу главу;
Али сједи Бајо и Лимуне,
Они пију вино и ракију,
Служи њима Туркиња ђевојка
Златном чашом и бијелом руком;
Кад то виђе Ришњанин хаџија,
Он узима пушку Лимунову,
Сложи пушку низ лијеву руку,
А десном је принесе образу,
На Лимуну састави нишане,
Па јој десном даде ватру живу;
Пуче пушка као и гром сињи,
Не погоди Лимун-харамбашу,
Већ виш' њега лијепу ђевојку,
Баш ђевојку међу обје дојке.
Кад то виђе Бајо и Лимуне,
Поскочише на ноге лагане,
И на ватру јуриш учинише,
Рашћераше стотину Ришњана,
Сакри им се Ришњанин хаџија.
Вратише се лијепој ђевојци,
Узе Лимун за руку ђевојку,
Вели њему Туркиња ђевојка :
„Прођи ме се, Лимун-харамбаша!
„Прва ме је пушка ударила,
„У њедрима срце покварила.".
То изусти, а душу испусти.

305

310

315

320

325

330

III ш а освеша чини.

Књигу пише Стана Станојева, Те је шаље свом милом ђеверу, Te Свом ђеверу Николићу Ташу: ,,Мој ђевере, Николићу Ташо ! Можʼ ли знати и паметовати, „Када Турци Брда похараше, ,.Равна Брда и камене Ровце? „Тад' утекох ја зету нашему „Са Станојем и два моја сина, „Нашем зету, кнезу Иванишу; „Станоја ми у јаму турише, ,,А менека младу продадоше. ,,Продаше ме бегу Челебијћу, „А Челебијћ мене препродаде „Препродаде бегу Љубовићу; „Ја утекох у гору зелену, Ходих млада по гори зеленој, ,,Пасох траву за петнаест дана, „Пасох траву, каконо и срна, ,,И не виђех љеба залогаја. Сада ено бега Ђубовића ,,Код незета кнеза Иваниша, „Изиш'о је да купи хараче; ,,Сад м, освети, мој мили ђевере! „Ако ли ме осветити не ћеш, ,,Послаћу ти другу и преслицу, „Те ти преди како и Брђанка."

69.