Page images
PDF
EPUB

То су бега свати послушали:
Кад су били у Корита равна,
Уставише зиле и борије,
А савише свилене барјаке,
Ни ко пјева, ни ко пушке баца,
Тајом иду кроз Корита равна,
Млидијаху, нико не виђаше,
Ал' то гледа Бајо и Лимуне
Са стијене из Кобиље главе;
Па Лимуну Бајо говораше :
„Ој Лимуне, драги побратиме!
„Ја сам чуо, ђе говоре људи :
„„Од како је гавран поцрњео,
,,,, Није хајдук разбио сватова;""
„Гријота је удрит на сватове
„И ђевојци срећу укинути;

,,

,,

„Да сватове данас пропустимо,
Чекаћемо Ришњанин-хаџију,
„Кад хаџија у пунице пође."
Лимун свога послушао побра,
Пропустише кићене сватове.
Кад су били на измак Корита,
Бог убио црна циганина!
Кој завика из грла бијела:

[ocr errors]

225

230

235

240

245

Чала сада, наше мектербаше!

„На срамоту Бају и Лимуну,

„Кад прођосмо кроз Корита равна,

„А не смјеше уд'рит' на сватове.”

Ударише зиле и борије,

Стаде јека бубња и свирала,

Стаде праска малијех пушака,

250

Стаде вика добријех јунака.
Кад то зачу Бајо и Лимуне,
Обојица на ноге скочише,
А за њима до двије стотине,
Побратиме, и четръест друга,
Па спадоше у богазе тврде,
Засједоше у богазим' Турке,
Међу усе 60) упушћаше Турке,
На њих живу ватру оборише,
Па једнога Бога поменуше,
А мачеве оштре повадише,
Међу Турке јуриш учинише,
Растиснуше на четири стране,
Као вуци бијеле јагањце :

Што пропушћа Пивљанине Бајо,
Дочекује Лимун харамбаша;

Доста љутих починише јада:

Од сватова нико не утече;
Оста јадна на друму ђевојка,
И код ње је ђевер Дурмиш-беже,
Око ње је саклопио руке;
Ал долеће Лимун харамбаша,
Па говори младу Дурмиш-бегу :
„Пусти руке од моје ђевојке."
Вели њему ђевер Дурмиш-беже:
„Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,

255

260

265

270

275

60) Међу усе је (мјесто међу се) самә да се испуни стих; могло би се казати и међу себе, али ми се чини да је онако обичније, као што сам и овдје чуо од Подруговића.

[ocr errors]

„Да б’отпале обје до рамена.
Ману мачем Лимун харамбаша,
Одсјече му руке до рамена 61).
Паде, беже у зелену траву,
Лимун узе за руку ђевојку;
Велик они шићар покупише,
Па одоше уз Кобиљу главу,
Па сједоше пити рујно вино,
Служи вино Туркиња ђевојка
Златном чашом и бијелом руком.
Пошао је Ришњанин хаџија,
Да он срете кићене сватове
С његовијех стотину Ришњана;
Кад се прими уз Рудине равне,
Чу хаџија пушке у Коритим’,
Своме се је јаду досјетио.
Брже иде у Корита равна,
Када дође у Корита равна,
По богазу крвца огрезнула;
Нађе брата свога Дурмиш-бега
Осјечених руку до рамена;
Све му беже право казиваше.
Вели њему Ришњанин хаџија:
„Дурмиш-беже, ако Бога знадеш!
„Куд ли оде Бајо са Лимуном ?"
Дурмиш-бег му право казиваше :

280

285

290

295

300

61) Приповиједају, да ее и сад у Коритима познаје гробље тијех сватова, и да на једном камену стоји изрезано, како је дјевер загрлно снаху, а Лимун га ударио мачем, те му осјекао руке.

„Отидоше уз Кобиљу главу."
Одатле се натури хаџија,
Он се вуче од јеле до јеле,
Док изиђе на Кобиљу главу;
Али сједи Бајо и Лимуне,
Они пију вино и ракију,
Служи њима Туркиња ђевојка
Златном чашом и бијелом руком;
Кад то виђе Ришњанин хаџија,
Он узима пушку Лимунову,
Сложи пушку низ лијеву руку,
А десном је принесе образу,
На Лимуну састави нишане,
Па јој десном даде ватру живу;
Пуче пушка као и гром сињи,
Не погоди Лимун-харамбашу,
Већ виш’њега лијепу ђевојку,
Баш ђевојку међу обје дојке.
Кад то виђе Бајо и Лимуне,
Поскочише на ноге лагане,
И на ватру јуриш учинише,
Рашћераше стотину Ришњана,
Сакри им се Ришњанин хаџија.
Вратише се лијепој ђевојци,
Узе Лимун за руку ђевојку,
Вели њему Туркиња ђевојка:
„Прођи ме се, Лимун-харамбаша!
„Прва ме је пушка ударила,
„У њедрима срце покварила.”.
То изусти, а душу испусти.

305

310

315

320

325

330

[ocr errors]

69.

Шши освеша чини.

Књигу пише Стана Станојева, Те је шаље свом милом ђеверу, Свом ђеверу Николићу Ташу: „Мој ђевере, Николићу Тащо! ,Можли знати и паметовати, „Када Турци Брда похараше, „Равна Брда и камене Ровце? „Тад, утекох ја зету нашему „Са Станојем и два моја сина, „Нашем зету, кнезу Иванишу ; „Станоја ми у јаму турише, „А менека младу продадоше, „Продаше ме бегу Челебијћу, „А Челебијћ мене препродаде „Препродаде бегу Љубовићу; „Ја утекох у гору зелену, „Ходих млада по гори зеленој, ,,Пасох траву за петнаест дана, ,,Пасох траву, каконо и срна, „И не виђех љеба залогаја. „Сада ено бега Љубовића „Код незета кнеза Иваниша, „Изиш'о је да купи хараче;

,,

„Сад м3 освети, мој мили ђевере!
„Ако ли ме осветити не ћеш,
„Послаћу ти другу и преслицу
„Те ти преди како и Брђанка."

5

10

15

20

25

« PreviousContinue »