То су бега свати послушали: Кад су били у Корита равна, Уставише зиле и борије, А савише свилене барјаке, Ни ко пјева, ни ко пушке баца, Тајом иду кроз Корита равна, Млидијаху, нико не виђаше, Ал' то гледа Бајо и Лимуне Са стијене из Кобиље главе; Па Лимуну Бајо говораше : „Ој Лимуне, драги побратиме! „Ја сам чуо, ђе говоре људи : „„Од како је гавран поцрњео, ,,,, Није хајдук разбио сватова;"" „Гријота је удрит на сватове „И ђевојци срећу укинути;
„Да сватове данас пропустимо, Чекаћемо Ришњанин-хаџију, „Кад хаџија у пунице пође." Лимун свога послушао побра, Пропустише кићене сватове. Кад су били на измак Корита, Бог убио црна циганина! Кој завика из грла бијела:
Чала сада, наше мектербаше!
„На срамоту Бају и Лимуну,
„Кад прођосмо кроз Корита равна,
„А не смјеше уд'рит' на сватове.”
Стаде јека бубња и свирала,
Стаде праска малијех пушака,
Стаде вика добријех јунака. Кад то зачу Бајо и Лимуне, Обојица на ноге скочише, А за њима до двије стотине, Побратиме, и четръест друга, Па спадоше у богазе тврде, Засједоше у богазим' Турке, Међу усе 60) упушћаше Турке, На њих живу ватру оборише, Па једнога Бога поменуше, А мачеве оштре повадише, Међу Турке јуриш учинише, Растиснуше на четири стране, Као вуци бијеле јагањце :
Што пропушћа Пивљанине Бајо, Дочекује Лимун харамбаша;
Доста љутих починише јада:
Од сватова нико не утече; Оста јадна на друму ђевојка, И код ње је ђевер Дурмиш-беже, Око ње је саклопио руке; Ал долеће Лимун харамбаша, Па говори младу Дурмиш-бегу : „Пусти руке од моје ђевојке." Вели њему ђевер Дурмиш-беже: „Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,
60) Међу усе је (мјесто међу се) самә да се испуни стих; могло би се казати и међу себе, али ми се чини да је онако обичније, као што сам и овдје чуо од Подруговића.
„Да б’отпале обје до рамена. Ману мачем Лимун харамбаша, Одсјече му руке до рамена 61). Паде, беже у зелену траву, Лимун узе за руку ђевојку; Велик они шићар покупише, Па одоше уз Кобиљу главу, Па сједоше пити рујно вино, Служи вино Туркиња ђевојка Златном чашом и бијелом руком. Пошао је Ришњанин хаџија, Да он срете кићене сватове С његовијех стотину Ришњана; Кад се прими уз Рудине равне, Чу хаџија пушке у Коритим’, Своме се је јаду досјетио. Брже иде у Корита равна, Када дође у Корита равна, По богазу крвца огрезнула; Нађе брата свога Дурмиш-бега Осјечених руку до рамена; Све му беже право казиваше. Вели њему Ришњанин хаџија: „Дурмиш-беже, ако Бога знадеш! „Куд ли оде Бајо са Лимуном ?" Дурмиш-бег му право казиваше :
61) Приповиједају, да ее и сад у Коритима познаје гробље тијех сватова, и да на једном камену стоји изрезано, како је дјевер загрлно снаху, а Лимун га ударио мачем, те му осјекао руке.
„Отидоше уз Кобиљу главу." Одатле се натури хаџија, Он се вуче од јеле до јеле, Док изиђе на Кобиљу главу; Али сједи Бајо и Лимуне, Они пију вино и ракију, Служи њима Туркиња ђевојка Златном чашом и бијелом руком; Кад то виђе Ришњанин хаџија, Он узима пушку Лимунову, Сложи пушку низ лијеву руку, А десном је принесе образу, На Лимуну састави нишане, Па јој десном даде ватру живу; Пуче пушка као и гром сињи, Не погоди Лимун-харамбашу, Већ виш’њега лијепу ђевојку, Баш ђевојку међу обје дојке. Кад то виђе Бајо и Лимуне, Поскочише на ноге лагане, И на ватру јуриш учинише, Рашћераше стотину Ришњана, Сакри им се Ришњанин хаџија. Вратише се лијепој ђевојци, Узе Лимун за руку ђевојку, Вели њему Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, Лимун-харамбаша! „Прва ме је пушка ударила, „У њедрима срце покварила.”. То изусти, а душу испусти.
Књигу пише Стана Станојева, Те је шаље свом милом ђеверу, Свом ђеверу Николићу Ташу: „Мој ђевере, Николићу Тащо! ,Можли знати и паметовати, „Када Турци Брда похараше, „Равна Брда и камене Ровце? „Тад, утекох ја зету нашему „Са Станојем и два моја сина, „Нашем зету, кнезу Иванишу ; „Станоја ми у јаму турише, „А менека младу продадоше, „Продаше ме бегу Челебијћу, „А Челебијћ мене препродаде „Препродаде бегу Љубовићу; „Ја утекох у гору зелену, „Ходих млада по гори зеленој, ,,Пасох траву за петнаест дана, ,,Пасох траву, каконо и срна, „И не виђех љеба залогаја. „Сада ено бега Љубовића „Код незета кнеза Иваниша, „Изиш'о је да купи хараче;
„Сад м3 освети, мој мили ђевере! „Ако ли ме осветити не ћеш, „Послаћу ти другу и преслицу „Те ти преди како и Брђанка."
« PreviousContinue » |