Када Ташу ситна књига дође, И он виђе, што му књига каже, Ону гледа, другу ситну пише, Те је шаље Рисну и Перасту На кољено Пивљанину Бају: „Богом брате, Пивљанине Бајо! „Развијдер ми свилена барјака, „Окрвави на копљу јабуку, „Пак ти купи под барјак јунаке, „Све крвнике и бескућанике, „Који нема ни оца ни мајке, „А за вјерну љубу и не знаде; „Ком је кућа диван-кабаница, „Мач и пушка и отац и мајка, „Два пиштоља два брата рођена; „Кој се рани мачем по крајини, „Као соко крил'ма по облаку; „Брже хајде мом бијелу двору: ,,Ево данас бега Љубовића, „Твог злотвора, а крвника мога, „Изиш'о је да купи хараче; „Сада му се осветит можемо „И вратити жао за срамоту.” Када Бају ситна књига дође, И он виђе, што му књига каже, Он дозива Лимов-харамбашу, Те он разви свилена барјака, Окрвави на копљу јабуку, Одмах скупи тридесет јунака Све крвника и бескућаника, Који нема ни оца ни мајке,
А за вјерну љубу и не знаде; Ком је кућа диван-кабаница, Мач и пушка и отац и мајка, Два пиштоља два брата рођена, Кој' се рани мачем по крајини, Као соко крил'ма по облаку; Па одоше у Васојевиће, Бјелу двору Николића Таша; Отолен се друштво подигнуло Бјелу двору кнеза Иваниша, Напред иде Николићу Ташо; Кад су били пред бијеле дворе, Ал' ето ти сестре Комненије Бе Турцима носи рујно вино; Кад угледа сестра брата свога, Баци вино на земљицу чарну, Па рашири своје б'јеле руке, Она трчи брата да загрли: „Ходи, брате, да се пољубимо!" Ал' говори Николићу Ташо : „Стани, сестро, док се дарујемо!" Пак потеже мача од бедрице, Удри сестру по свилену пасу, Двије поле на земљу падоше, Из ње паде оно мушко чедо, Па се ваља по зеленој трави; Па у дворе јуриш учинише, И убише бега Љубовића, И остале Турке исјекоше; Посјекоше кнеза Иваниша; Сам побјеже дијете Павлица,
За њим трчи Николићу Ташо;
говори дијете Павлица :
„Не трч” за мном, мој мили ујаче! „Ја с нијесам био ни родио, „Кад је бабо заметнуо кавгу." Не 6' утекло дијете Павлица, Ал' се бјеше вргло на ујака, На ујака Николића Таша, А бијаше брже од ујака,
Бајо Пивљанин и бег Љубовић.
Књигу пише беже Љубовићу У лијепу селу Невесињу, Те је шаље Пиви каменитој На кољено Пивљанину Бајy: „Чујеш море, Пивљанине Бајo! „Ти си мене за срце ујео,
Ти си мога брата погубио; „Изиђи ми на мејдан јуначки, „Ево теби три мејдана дајем: „Један мејдан у крщним Коритма, „Други мејдан под гором Трусином „Насред равна поља Невесињског, „Трећи мејдан, ђе се удесимо. „Ако ли ми не смијеш изићи, „Послаћу ти ђерђеф и преслицу, „Уз преслицу Мисирско повјесмо
„И вретено дрва шимширова, „Те ми преди гаће и кошуљу, И учкур ми у гаће навези." Када Бају ситна књига дође, И кад виђе, што му књига каже, Он узима дивит и хартију,
Те он бегу књигу отписује: „Господару, беже Љубовићу! „Штета теби погинутʼ од мене, Мени жао умријет од тебе; „Него хајде, да се помиримо: „Ако сам ти брата погубио, „Мене јесте младост занијела, „И ја сам се давно покајао; Него хајде, да се помиримо: „Послаћу ти лијепу јабуку, „Уз јабуку стотину дуката." Када књига Љубовићу дође, И кад виђе, што му Бајо пише, Тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, Пивљанско копиле ! Ја се с тобом помирити не ћу, „Да ми дадеш хиљаду дуката, „Док не дођеш мом бијелу двору,
Не пољубиш хрта међу очи,
„И кръата коња у копито,
Онда мене у скут и у руку, „И преда мном у земљицу црну. Када Бајо ситну књигу прими, Књигу, чати Пивљанине Бајо, Главом маше, зубима шкргуће,
Па он бегу другу отписује: „Чујеш море, беже Љубовићу! „Не љубих ти паса међу очи, „Ни твојијех коња у копита, „Да бих знао, да бих погинуо, „Него ћу ти на мејдан изићи, „Чекај мене под гором Трусином „Наврх равна поља Невесињског, „На погледу селу Невесињу
И кадуни твојој вјерној љуби." Књигу посла Пивљанине Бајо, Пак дозива свога побратима, Побратима Његошевић-Мата: „Побратиме, Његошевић-Мато! „Љубовић ме на мејдан зазива, „Опремај се, мили побратиме! „Да идемо под гору Трусину : „Виђи, побро, ђе ћу погинути, „Ил', како ћу бега погубити.” Опреми се Пивљанине Бајо, Уд'ри на се свилу и кадиву, Пак припаса два мача зелена, Оба мача од једног ковача; Опреми се Његошевић Мато, Пак пођоше до два побратима Од честите Пиве камените, Машише се планине Трусине, И сиђоше пољу Невесињском; Али Турчин чека на биљези, Наврх поља шатор разапео, Под шатором сједи, пије вино,
« PreviousContinue » |