Page images
PDF
EPUB

Па

отиде горе у планину,
А на своје шаториште старо,
Разапео свилена шатора.
Максимији поче беседити:
„Максимија, колено неверно!
„Или волиш свећом свијетлити?
„Илʼ ми волиш сабљу целивати?".
А беседи Максимија млада :
„Господару, Новаковић-Грујо!
„Не могу ти сабље целивати,
„Сабља ти је од свашта скрнавна,
„Него ћу ти свећом свијетлити,
„Ако јадна не ћу ни спавати.” 5)
Онда уста Новаковић Груја,
Па је узе за десницу руку,
Са шње скиде свилу и кадиву,
И скиде јој копрену са главе,
И скиде јој ђердан испод грла,
Остави је у саму ћенару,
Намаза је воском и катраном
И сумпором и брзијем праом,
Па је уви меканим памуком,
Па је поли жестоком ракијом,
Укопа је земљи до појаса,

265

270

275

280

5) Сабљу целиваши значи посјечен бити, а свећом или лучем свијешлиши значи спаљен бити; али је за чудо како ово (у нашијем народнијем пјесмама) нигда не разумије онај, коме се то оставља на вољу, него свагда узима у смислу самијех ријечи!

[ocr errors]

Па запали косу навр главе,
А он седе пити вино ладно,
А љуба му јасном свећом светли.
Кад догоре до чарни очију,
Максимија поче беседити:
„Господару, Новаковић-Грујо!
„Кад не жалиш моје русе косе,
„Доста су ти руку претиштале,

„За штпе жалиш моје очи чарне?
„Доста си и јунак пољубио."

285

290

Кад догоре до бијела лица,

295

Максимија поче беседити:

„Господару, Новаковић-Грујо!

„Кад не жалиш моје очи чарне,

„За шт' не жалиш моје лице бело?

„Мога лица у крајини нема,

300

„Млого ти је баба" потрошио

„На мој, бело гледајући лице."

Онда Груја поче беседити,

„Максимија, колено неверно!
„Истина је, то ја добро знадем,

305

„Да ти лица у крајини нема,
„Да је баба млого дао блага
„А на твоје лице гледајући;
„Али волим да у огњу гори,
„Него да ме предаје у Турке.”
Кад догоре до бијели дојки,
Заплака се нејаки Стеване:

99

, Красни бабо, Новаковић-Грујо!
„Изгореше мојој мајци дојке,
„Које су ме одраниле, бабо,

310

315

„Које су ме на ноге подигле."
Ражали се Новаковић-Груји
Гледајући нејака Стевана,

И он стаде сузе просипати ;
Што остаде, то је угасио,

И оно је саранио лепо.

8.

Турско војевање на Беч в).

Војску купи царе Отманине
Од истока Шаја ") бијелога,
Турадију око Саградина,
Све сеине око Цариграда,
Уч-џевара од Запада града,
Татарина испод горе свете
Арнаута од мора сињега,
Херцеговце Турке соколове
И Бошњаке на гласу јунаке;
Војску води под Беч на ћесара,
А кад дође до студене Драве,
Ту је мало царе починуо,
Починуо једно осам дана,

[blocks in formation]

6) Може бити да би се гдје у народу нашему нашла и боља пјесма о овоме догађају, али ја за сад штампам и ову оваку, каква је да је.

") Шај не знам шта значи; уч у Турскоме језику значи шри, али џевар не знам шта је; а тако исто ни сеин (ако није сејмен или сејменин?).

Док одмори коње и јунаке
И начини на Драви мостове,
Те превезе убојне топове ;
Отален се царе подигао,
На Њемачки табор ударио,
Сав Њемачки табор исјекао,
Пак не тражи ћара ни шићара,
Веће иде Бечу бијеломе,
Бије Беча са четири стране.

С једне стране из топова бије,

C Друге стране јуриш без престанка,
С треће стране лагум поткопава,
А с четврте кумбарама пали;
Зло га бије, да га Бог убије!
Бјеше ведро, пак се наоблачи
И облак се над Беч намакнуо,
Из облака светац проговара:
„Не бој ми се, Бечу тврди граде!
„Не препан се у Бечу ћесаре!
„Када буде међу госпојине,
Са Три ће ти стране помоћ доћи:
„Удариће дажда из облака,

,,Ca

,,

, Царева ће хазна 3) покиснути ;
„Навалиће три земаљска краља,
„Рашћераће око Беча Турке,
„И узеће цареве топове."

Књигу пише госпа ћесарица,
Те је шаље од Москова краљу:

*) Овдје хазна значи џебана и оружје.

15

20

25

30

35

40

! „Пријатељу, од Москова краљу! Ако мислиш сина оженити

,,

„Од ћесара одвести ђевојку,
„Пошаљи ми сина Мијаила,
„Нек рашћера око Беча Турке,
„Турци су ми на Беч ударили,
„Пола су ми Беча освојили
„До Ружице и цркве Марице,
„Турски хоџа на звонари виче,
„Ја кан' да је на мечету своме;
„Љуто су ми додијали Турци:
„Откуд бију Арнаути љути,
„Одонуд ми дод’јаше топови;
„Откуд бију Турци Анадолци,
„Одонуд ми дод’јаше коњици;
„Откуд бију Турци Руменлије,
„Одонуд се беден отискује;
„Откуд бију Босанске спахије,
„Од'нуд јуриш нигда не престаје."
Када краљу ситна књига дође
Књигу гледа од Москова краљу,
Пита њега сине Мијаило:

„А мој бабо, од Москова краљу!
„Откле књига, каква ли је гласа ?"

Вели њему од Москова краљу:
„Чедо моје, сине Мијаило!
„Ево нама ситна књига дође
„А од оне госпе ћесарице,
„Прије моје, а пунице твоје:
„Ако с мислиш, сине, оженити,
„Од ћесара одвести ђевојку,

45

50

55

60

65

70

« PreviousContinue »