Page images
PDF
EPUB

Служи му га слуга Шабан-ага.
Како дође Пивљанине Бајо,
Како дође, он под шатор уђе,
Како уђе, он на земљу сједе,
Када сједе, онда Бога назва ·
„Добро јутро, беже Љубовићу!
зао час по ме или по те.”

Па отпаса два мача зелена,
Бегу баци оба преко крила:
,,Ето, беже, два мача зелена,
, Оба мача од једног ковача,
„Ти избери, кога теби драго,
„Узми бољег, остави горега 62),
„Да не речеш, да је пријевара."
Кад то виђе беже Љубовићу,
Он поскочи на ноге лагане,
Довати се сабље оковане :
„Ао Бајо, Пивљанско копиле!
Што ће мени Ришњански мачеви
„Та код моје сабље Шамлијанке ?"
Уста Бајо на ноге лагане,
Обојица на двор изиђоше,
Изиђоше, пак се растадоше.
Бајо посла Његошевић-Мата,
Да опипа бега Љубовића,
Да на њему панцијера нема.
Оде Мато бега да опипа;

[ocr errors]
[ocr errors]

80

85

90

95

100

105

62) По правилу би боље било: „Узми бољи, а остави гори;” али сам оставио, као што ми је пјевао слнјепац Филип.

Кад опипа бега Љубовића,
Ал' на њему до три панцијера,
Три панц’јера, један сврх другога;
Када виђе беже Љубовићу,
'Бе ће дознат' Пивљанине Бајо,
Он загрли Његошевић-Мата,
Па га љуби у бијело лице:
„Богом брате, Његошевић-Мато!
„Немој казат, Пивљанину Бају,
„Да на мени панц’јери имају;
„Ако мени Бог и срећа даде,
„Те погубим Баја на мејдану,
„Даћу теби све рухо Бајово,
„И даћу ти оружје његово,

И све благо, што код њега нађем ; 120

39

Честита ћу тебе учинити:

[ocr errors]

»

„Б’јеле ћу ти дворе саградити
„У лијепу селу Невесињу
„Поред мојих двора бијелијех,
„М даћу ти хиљаду дуката.
Превари се Његошевић Мато,
Превари се, уједе га гуја,
Не шће казат' Пивљанину Бају,
Већ превари свога побратима,
Да на бегу ништа више нема,
Осим једна танана кошуља,
По кошуљи свила и кадива.
Тад „Љубовић посла свога слугу,
Да опипа Пивљанина Баја;
Оде слуга, те опипа Баја,
И врати се, те он бегу каза..

110

115

125

130

135

Да на Бају панцијера нема,
Него само танана кошуља,
И по њојзи свила и кадива.
Тада они на мејдан дођоше,
Трже Бајо мача зеленога,
А „Љубовић сабљу Шамлијанку
Пак ђевери од њих одступише,
А они се ударат, стадоше.
Куд удара Пивљанине Бајо,
Куд удара бега Љубовића,
Просијеца свилу и кадиву,
А из свиле жива ватра сипа;
Куд удара беже Љубовићу,
Куд удара Пивљанина Баја,
Просијеца свилу и кадиву,
А из свиле црна крвца лије
И комади одлијећу меса 63),
Љуто бјеше Баја обранио,
Обранио по десници руци.
Када виђе Пивљанине Бајо,
На невјери да ће погинути,
Баци мача у зелену траву,
Пак Турчину под сабљу подлеће:
Десном га је руком уватио
За десницу и за бритку сабљу,
А лијевом за грло бијело,
Обори га у зелену траву,
Од љутине зубима га закла.

140

145

150

155

160

83) Приповиједају, да је тада .Љубовић ударно Баја по десној мишнци и одејекае три литре меса.

Кад то виђе Његошевић Мато,
Он побјеже преко поља равна
Са Турчином слугом Шабан-агом,
За њим трчи Пивљанине Бајо;
,,Стани побро, Његошевић-Мато!
„Да си мени јуче побјегао,
„Опет бих те данас сустигао
Сустиже га накрај поља равна,
Удари га мачем на довату,
До рамена одсјече му главу,
Па он виче слугу Шабан-агу:
„Врат' се натраг, слуго Шабан-ага,
„Те ти скидај Његошевић-Мата,
„Тврда вјера! ништа теби не hy."
Поврати се слуга Шабан-ага,
Те он скиде Његошевић-Мата,
Па отиде селу Невесињу.
Бајо скиде бега „Љубовића,
Скиде с њега рухо и оружје,
На њем' нађе три һемера блага,
Сва три пуна жутијех дуката,
С њег, отпаса, а себи припаса,
Пак посједе бијесна путаља,
Оде право к мору на крајину
У Латине, видат’ десну руку.

[ocr errors]

165

170

175

180

185

71.

Синовица поиа М илушина.

Од како је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио,
Што је данас на ову годину
У Врањеву више Колашина.
У онога кнеза Радоице
Синовица попа Милутина,
По имену млада Анђелија;
Ал' ђевојка сирота остала
Иза оца, јер га изгубила,
Пак остала у стрица својега,
По имену попа Милутина.
Бре каква је цура пристанула!
Глас је дала на четири стране,
Те су на њу свати 64) навалили,
Побратиме, са четири краја,
Te ми просе лијепу ђевојку;
Ал' Анђу па за свате не мари,
Већ свакога она одбијаше.
То се попу веће досадило
Сваки данак свате причекиват',
Једно јутро попе уранио
И ишето пред бијелу кулу,
Пак дозивље своју снаху милу:
„Иконија, мила снахо моја!
„Хоћу теби нешто говорити:

*) Сваши овдје значи као просци.

5

10

པ་

20

25

« PreviousContinue »