Page images
PDF
EPUB

„Ти имадеш шћерцу на удају,
„Снахо моја, младу Анђелију,
„Ето на њу свати навалили,
„Те ју просе са четири стране,
„Све по избор бољи од бољега ;
„Ал’ залуду, моја снахо мила!
, Она не ће свата ни једнога;

99

Већ што ћемо од живота свога? Свати нама храну изједоше, Сватски коњи зопцу позобаше, ,,Ми остаемо, снахо, сиромаси; „Већ чу ли ме, моја снахо мила! „Ти отиђи на бијелу кулу,

Те ти зовни твоју Анђелију,

99

[ocr errors]
[ocr errors]

У

Све јој реци, што је и како је, „Нек с' удаје, за кога јој драго, Ето, снахо, на бијелој кули

99

"

„Сада има свата на пробира,
Све по избор од добријех кућа;
Ти јој свате кажи по имену,
„И л’јепо је у томе разуми,
„Нек обере, кога њојзи драго.
Кад то чула снаха Иконија,
Она оде на бијелу кулу,
Те дозивље своју милу шћерку:
„Шћери моја, млада Анђелијо!
„Удаји се, моја шћери драга!
„Ето теби свата на пробира
„Све по избор, бољи од бољега,
„Узми, шһери, кога теби драго;
„Да ти неке по имену кажем:

[ocr errors]
[ocr errors]

30

35

40

45

50

55

29

„Од првих је, мила шћери моја, „А од Гацка поља широкога, „Од богате куће Жарковића, „Ово ти је добар муштерија; А друго је теби муштерија „Од широка поља Невесиња ,,И богате куће Ивковића, „Хајде, шһери Невесињу равну, Тамо теби лоше бити не ће; „И трећега да ти, Анђо, кажем, ,,Од Мостара града бијелога „Од богате куће Петровића, „Ово ти је добар муштерија; „Сада узми, кога теби драго.’ Кад је Анђа мајку разумјела, Анђа мајци тихо одговара: „А чу ли ме, мила нано моја! „Што ми кажеш Гацко поље равно ,,И богату кућу Жарковића, ,,Ја сам чула, ђе говоре људи „О Гатачком пољу широкоме, „Око њег су велике планине: „Једно Равно, а друго Чемерно, „А треће је Голија планина ; „Тамо снијег нигда не престаје, „Beh све лежи један на другоме; „Тога свата ево, мати, не ћу. Што ми кажеш Невесиње равно

99

,,И богату кућу Ивковића,
,,Ја сам чула, ђе говоре људи
,,А о томе Невесињу равном,

60

65

70

75

80

85

„Да ту нема никакове цркве;
„Ни тога ти, мајко, свата не ћу;
„Што ми кажеш кућу Петровића
,,Од Мостара града бијелога,
„Чула јесам, ђе говоре људи,
„У Мостару граду бијеломе
„Добро стоји кућа Петровића,
„Тамо рађа вино и шеница,
„Око њег су цркве манастири:
„Ја ћу поћи ка Мостару граду.
Кад је мати ријеч саслушала,
Брзо трчи низ бијелу кулу,
Пак ђеверу попу долазила,
Те му каза, што је и како је;
А кад попе снаху разумијо,
Он отиде на бијелу кулу,
Бено сједе господа сватови,
Па им попе пође говорити:
„О сватови, моја браћо драга !
,,Ви се моме двору потрудисте
„А просити моју синовицу,
„Фала вама, моја браћо драга!
„Па поштењу и на вашем труду,
„Који сте се мени потежили ;

,

99

„Ево сада, моја браћо драга! „Анђа узе себи заручника ,.По имену Петровић-Стевана „Од Мостара града бијелога, „Хоће поћи ка Мостару граду.” Када свати њега разумјеше, Тад' се попу смјерно поклонише,

[ocr errors]

,

90

95

100

105

110

115

Још лијепо њему зафалише,
Оде сваки свом бијелу двору,
Сам остаде Петровић Стеване;
Узе јунак лијепу ђевојку,
Па је баца за се на вранчића,
Оде здраво бијелу Мостару;
Када дође двору бијеломе,
Узе Анђу за бијелу руку,
Те је води у бијелу цркву,
И вјенча је себи за љубовцу;
Лијеп пород изродио шњоме:
Двије шћери и четири сина.
Бог сам знаде јели тако било,
А ми, браво, да се веселимо.

72.

Сестра Ђурковић - сердара.

Откада је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио
Што је данас на ову годину
У Лијевну граду бијеломе
Мила сестра Ђурковић-сердара,
По имену лијепа Марија;
Гас је дала на четири стране.
Испроси је Смиљанић Илија
Из приморја из кршних Котара;
Ал' на Мару просци навалили,
Браћо моја, са четири стране;
Најпослије Турци навалили,

120

125

130

5

10

99

А просити лијепу Марију: Једно бјеше цури муштерија Од крајине Куна Хасан-ага, Пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића! „И ја сам ти, цуро, муштерија; „Хоћеш поћи за ме Хасан-агу, „Пак ћеш бити у двору госпођа ?” Кад Марији така књига дође, Ону гледа, намах другу пише, Те ју шаље Куни Хасан-аги: ,,О Турчине, Куно Хасан-аго! „Влахиња сам, прилика ти нисам, ,,Већ ти тражи за себе Туркињу; „Ја сам цура давно испрошена, „Испрошена у кршне Котаре „За ђидију Смиљанић-Илију.” Друго бјеше Мари муштерија А од Босне шарац Махмут-ага, Те Марији књигу начинио : ,,О Маријо, секо Ђурковића! „И ја сам ти, цуро, муштерија, „Хоћеш поћи за ме Махмут-агу, ,,Па ћеш бити у двору госпођа ?" Кад Марији и та књига дође, Књигу гледа, одмах другу пише, Пак је шаље Шарац-Махмут-аги : „О Турчине, Шарац-Махмут-ага! „Влахиња сам, прилика ти нисам, „Већ ти тражи за себе Туркињу;

15

20

25

30

35

40

« PreviousContinue »