,,

,,

Ти имадеш шһерцу на удају, „Снахо моја, младу Анђелију, Ето на њу свати навалили, „Те ју просе са четири стране, „Све по избор' бољи од бољега; „Ал' залуду, моја снахо мила!

95

99

Она не ће свата ни једнога;

Већ што ћемо од живота свога? Свати нама храну изједоше, „Сватски коњи зопцу позобаше, "Ми остасмо, снахо, сиромаси; „Већ чу ли ме, моја снахо мила! Ти отиђи на бијелу кулу,

Те ти зовни твоју Анђелију,

„Све јој реци, што је и како је,
„Нек с удаје, за кога јој драго,
„Ето, снахо, на бијелој кули
„Сада има свата на пробира,
Све по избор од добријех кућа;

99

Ти јој свате кажи по имену,

„И л’јепо је у томе разуми,
„Нек обере, кога њојзи драго."
Кад то чула снаха Иконија,
Она оде на бијелу кулу,

Те дозивље своју милу шћерку:
„Шћери моја, млада Анђелијо!
„Удаји се, моја шћери драга!
„Ето теби свата на пробира
Све по избор бољи од бољега,
„Узми, шћери, кога теби драго;
„Да ти неке по имену кажем:

30

35

40

45

50

55

„Од првих је, мила шћери моја,

99

А од Гацка поља широкога,

„Од богате куће Жарковића,
„Ово ти је добар муштерија;
„А друго је теби муштерија
A
„Од широка поља Невесиња
"И богате куће Ивковића,
„Хајде, шћери Невесињу равну,
Тамо теби лоше бити не ће;

99

„И трећега да ти, Анђо, кажем,
„Од Мостара града бијелога
Од богате куће Петровића,
„Ово ти је добар муштерија;
„Сада узми, кога теби драго.”
Кад је Анђа мајку разумјела,
Анђа мајци тихо одговара:
„А чу ли ме, мила нано моја!

,,

„Што ми кажеш Гацко поље равно
„И богату кућу Жарковића,
„Ја сам чула, ђе говоре људи
„0 Гатачком пољу широкоме,
„Око њег су велике планине:
„Једно Равно, а друго Чемерно,
,,А треће је Голија планина ;
„Тамо снијег нигда не престаје,
„Beh све лежи један на другоме;
„Тога свата ево, мати, не ћу.
„Што ми кажеш Невесиње равно
„И богату кућу Ивковића,
„Ја сам чула, ђе говоре људи
А о томе Невесињу равном,

,,

„Да ту нема никакове цркве ; „Ни тога ти, мајко, свата не ћу; „Што ми кажеш кућу Петровића „Од Мостара града бијелога, „Чула јесам, ђе говоре људи, „У Мостару граду бијеломе „Добро стоји кућа Петровића, „Тамо рађа вино и шеница, „Око њег су цркве манастири : „Ја ћу поћи ка Мостару граду. Кад је мати ријеч саслушала, Брзо трчи низ бијелу кулу, Пак ђеверу попу долазила, Те му каза, што је и како је; А кад попе снаху разумијо, Он отиде на бијелу кулу, Бено сједе господа сватови, Па им попе пође говорити: „О сватови, моја браћо драга! „Ви се моме двору потрудисте „А просити моју синовицу, „Фала вама, моја браћо драга! „Па поштењу и на вашем труду, „Који сте се мени потежили; „Ево сада, моја браћо драга „Анђа узе себи заручника ,„По имену Петровић-Стевана „Од Мостара града бијелога, „Хоће поћи ка Мостару граду." Када свати њега разумјеше, Тад' се попу смјерно поклонише,

!

90

95

100

105

110

115

Још лијепо њему зафалише,
Оде сваки свом бијелу двору,
Сам остаде Петровић Стеване;
Узе јунак лијепу ђевојку,
Па је баца за се на вранчића,
Оде здраво бијелу Мостару;
Када дође двору бијеломе,
Узе Анђу за бијелу руку,
Те је води у бијелу цркву,
И вјенча је себи за љубовцу ;
Лијеп пород изродио шњоме:
Двије шћери и четири сина.
Бог сам знаде јели тако било,
А ми, браћо, да се веселимо.

72.

Сестра Ђурковић - сердара.

Откада је свијет постануо,
Није љепши цвијет процватио
Што је данас на ову годину
У Лијевну граду бијеломе
Мила сестра Ђурковић-сердара,
По имену лијепа Марија;
Глас је дала на четири стране.
Испроси је Смиљанић Илија
Из приморја из кршних Котара;
Ал' на Мару просци навалили,
Браћо моја, са четири стране;
Најпослије Турци навалили,

120

125

130

5

10

А просити лијепу Марију:
Једно бјеше цури муштерија
Од крајине Куна Хасан-ага,
Пак Марији књигу начинио,

И

у књизи овако говори:

„О Маријо, секо Ђурковића!

,,

„И ја сам ти, цуро, муштерија; Хоћеш поћи за ме Хасан-агу,

„Пак ћеш бити у двору госпођа ?"

Кад Марији така књига дође,
Ону гледа, намах другу пише,
Те ју шаље Куни Хасан-аги:
„0 Турчине, Куно Хасан-аго!

99

Влахиња сам, прилика ти нисам, „Већ ти тражи за себе Туркињу; „Ја сам цура давно испрошена, „Испрошена у кршне Котаре „За ђидију Смиљанић-Илију.” Друго бјеше Мари муштерија А од Босне Шарац Махмут-ага, Те Марији књигу начинио : „О Маријо, секо Ђурковића! „И ја сам ти, цуро, муштерија, „Хоћеш поћи за ме Махмут-агу, „Па ћеш бити у двору госпођа?” Кад Марији и та књига дође, Књигу гледа, одмах другу пише, Пак је шаље Шарац-Махмут-аги : „О Турчине, Шарац-Махмут-ага! „Влахиња сам, прилика ти нисам, „Већ ти тражи за себе Туркињу;

,,

15

20

25

30

35

40