,, ,, Ти имадеш шһерцу на удају, „Снахо моја, младу Анђелију, Ето на њу свати навалили, „Те ју просе са четири стране, „Све по избор' бољи од бољега; „Ал' залуду, моја снахо мила! 95 99 Она не ће свата ни једнога; Већ што ћемо од живота свога? Свати нама храну изједоше, „Сватски коњи зопцу позобаше, "Ми остасмо, снахо, сиромаси; „Већ чу ли ме, моја снахо мила! Ти отиђи на бијелу кулу, Те ти зовни твоју Анђелију, „Све јој реци, што је и како је, 99 Ти јој свате кажи по имену, „И л’јепо је у томе разуми, Те дозивље своју милу шћерку: 30 35 40 45 50 55 „Од првих је, мила шћери моја, 99 А од Гацка поља широкога, „Од богате куће Жарковића, 99 „И трећега да ти, Анђо, кажем, ,, „Што ми кажеш Гацко поље равно ,, „Да ту нема никакове цркве ; „Ни тога ти, мајко, свата не ћу; „Што ми кажеш кућу Петровића „Од Мостара града бијелога, „Чула јесам, ђе говоре људи, „У Мостару граду бијеломе „Добро стоји кућа Петровића, „Тамо рађа вино и шеница, „Око њег су цркве манастири : „Ја ћу поћи ка Мостару граду. Кад је мати ријеч саслушала, Брзо трчи низ бијелу кулу, Пак ђеверу попу долазила, Те му каза, што је и како је; А кад попе снаху разумијо, Он отиде на бијелу кулу, Бено сједе господа сватови, Па им попе пође говорити: „О сватови, моја браћо драга! „Ви се моме двору потрудисте „А просити моју синовицу, „Фала вама, моја браћо драга! „Па поштењу и на вашем труду, „Који сте се мени потежили; „Ево сада, моја браћо драга „Анђа узе себи заручника ,„По имену Петровић-Стевана „Од Мостара града бијелога, „Хоће поћи ка Мостару граду." Када свати њега разумјеше, Тад' се попу смјерно поклонише, ! 90 95 100 105 110 115 Још лијепо њему зафалише, 72. Сестра Ђурковић - сердара. Откада је свијет постануо, 120 125 130 5 10 А просити лијепу Марију: И у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића! ,, „И ја сам ти, цуро, муштерија; Хоћеш поћи за ме Хасан-агу, „Пак ћеш бити у двору госпођа ?" Кад Марији така књига дође, 99 Влахиња сам, прилика ти нисам, „Већ ти тражи за себе Туркињу; „Ја сам цура давно испрошена, „Испрошена у кршне Котаре „За ђидију Смиљанић-Илију.” Друго бјеше Мари муштерија А од Босне Шарац Махмут-ага, Те Марији књигу начинио : „О Маријо, секо Ђурковића! „И ја сам ти, цуро, муштерија, „Хоћеш поћи за ме Махмут-агу, „Па ћеш бити у двору госпођа?” Кад Марији и та књига дође, Књигу гледа, одмах другу пише, Пак је шаље Шарац-Махмут-аги : „О Турчине, Шарац-Махмут-ага! „Влахиња сам, прилика ти нисам, „Већ ти тражи за себе Туркињу; ,, 15 20 25 30 35 40 |