Page images
PDF
EPUB

Здраво свати гору пријеђоше
И дођоше двору ђевојачком;
Лијепо их тамо дочекали:
Коњма даше зоби и сијена,

А сватов'ма господску вечеру ;

50

Јова воде у бијеле дворе,
Бено сједи мајка и ђевојка.
Сви сватови рахат и весело,
Невесео Сарајлија Јово;
Питала га ђевојачка мајка:
„А мој зете, Сарајлија Јово!
„Што си тако врло невесео?
"Ал' ти нијесу твоје шуре драге ?
"Ал' ти није у вољу вечера?
„Ал' ти није моја Мара драга ?”
На то њојзи Јово одговара:
„Прођи ме се, ђевојачка мајко!
„Све је лијепо у двору твојему,
„И моје су шуре мени драге,
„Твоја Мара и одвише драга;
„Али ево јада изненада:

„С љутом сам се змијом завадио,

„Тешко ми се Лимун заклињао,

„С љутом змијом Лимуном хајдуком,

„Да ја не ћу загрлити Мару
„У мојему шехер-Сарајеву."
Насмија се ђевојачка мајка,
Пак је зету 'вако бесједила:
„Та не бој се једна страшивице!
„Моја ј' Мара срца јуначкога,
„Здраво ће ти провести сватове."

55

60

65

70

75

Пак од земље на ноге скочила,
Она оде Мари у чардаке:

„А да видиш, моја шћери драга!
„Тешко ти се Јово препануо
„Од некаква Лимун-харамбаше;
„Већ чујеш ли, моја шћери драга!
„Кад будете близу Романије,
„Тада зовни ручнога ђевера:
„„Ој ђевере, мој злаћен прстене!
,,Дај ти мени коња најбољега,
„„Бритку сабљу твога брата Јова,
,,А и твоје двије Даницкиње,

99

99

[ocr errors]

Све у чисто заљевене злато ; „„И још дај ми твоје одијело: ,,Ја ћу сама преко Романије."" Кад у јутру јутро освануло

99

И пођоше кићени сватови,
Поведоше лијепу ђевојку;
Кад су били близу Романије,
Тад' ђевојка говори ђеверу,
Што је бјеше научила мајка;
То је ђевер снаху послушао,
Обуче је што се љепше може,
И даде јој свијетло оружје:
Бритку сабљу свога брата Јова,
А и своје двије Даницкиње,
Све у чисто заљевене злато ;
И даде јој коња најбољега;
А кад Мара коња посједнула,
Беверу је своме говорила:
„Ој ђевере, мој злаћен прстене!

80

85

90

95

100

105

„Кад пријеђем преко горе чарне,
„'Бе су ваши пребијели двори ?
„По чему их могу познавати?”
'Бевер снаси тихо говорио:
Снахо моја, од злата јабуко!
„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Те ти здраво преко горе пређеш,
„У широку пољу Сарајевском

99

99

Ту ћеш виђет' дрво бадемово, „Под бадемом чардак од биљура, „То су наши бијели дворови." Оде млада преко горе чарне, Пјевајући, гору проклињући: Бог т' убио, горо Романијо! „Ђе У теби капи воде нејма, "Дошло ми је мога коња клати, „Да с' напијем крвце од коњица. У то доба хајдук иза јеле, Под ђевојком коња уфатио: Стан' причекај, царева делијо! „Даһу теби и воде и вина:

,,

99

99

, Кажи право, тако био здраво! „Ђе си синоћ на конаку био?" Ал говори племенита Мара: „Ја сам синоћ на конаку био, Бе сватови дошли по ђевојку „Из лијепог шехер-Сарајева, Хоће свати да воде ђевојку, Али не да ђевојачка мајка: „Бевојка се разбољела љуто; „Те су они рока оставили,

[ocr errors]

99

"

110

115

120

125

130

135

"Оставили до Бурђева дана,
„Докле буде траве за коњица,
За јунаке младих јагањаца."
Проговори Лимун харамбаша:
Фала теби, царева делијо!
„Кад си мени право казивао,
„Да не губим млађане јунаке,
„Да не цв’јељам жалостиве мајке.”

99

Пак наточи златан кондир вина,
Те га даје на коња ђевојци;
Ал' му вели лијепа ђевојка:
„А бора ти, Лимун-харамбаша!
„Даруј мени овај кондир златан ;
„А тако ми моје вјере тврде!
„Докле дођем у Стамбола града,
„Послаћу ти двије демишћије
,,Све у чисту заливене злату.
Даде хајдук од злата кондира,
Мара оде преко Романије

140

145

150

155

Пјевајући, коња играјући.

Кад је сишла к пољу Сарајевском,
Угледала дрво бадемово,

160

Под бадемом чардак од биљура,
А пред двором три кола играју,
У колу је сека Јованова,
Колом игра, колу пјесму каже,
Припијева брата и невјесту;
Сјаха с коња прелијепа Мара,
С коња сјаха, у коло се фата
До лијепе Јованове секе,
Пољуби је и два и три пута:

165

„Дај муштулук, Јованова секо!
„Ето теби браће и невјесте."
Ражљути се Јованова сека,
Из кола се млада истргнула.
У то доба Јово и сватови,
Куне сека свога брата Јова:
„Бог т убио, мој брате Јоване!
„Што ти шаљеш незнане јунаке?
Уфати се до мене у коло,

,,

„Пољуби ме и два и три пута.”

Насмија се Сарајлија Јово:
„Није оно незнана делија,

„Већ је оно драга снаха твоја."

74.

Женидба Плешикосе Павла.

Мили Боже, чуда великога!
Да л' пуцају Задарски топови ?
Да л' духају приморски вјетрови,
Те удара јека у планину? —
Нит' пуцају Задарски топови,
Ни духају приморски вјетрови;
Већ сватови и воде ђевојку,
Они мећу ћумишли пиштоље:
Кад бијаху друму на раскршћу,
Ал' говори лијепа ђевојка:
„0 чу ли ме, куме и ђевере!
„Зазор ми је у вас погледати,

,,

А камо ли с вама говорити;

[blocks in formation]
« PreviousContinue »