Page images
PDF
EPUB

„Земан дође, ваља говорити:
,,Кад сам била лудачка код мајке,
„Просио ме Плетикоса Павле
„Седам пута у седам година,
,,Он просио, не даде ме мајка,
„С мене Павле оде у хајдуке 65),
„И сад њега у хајдуке кажу
„У некакој Кунари планини,
„Шњиме кажу тридесет хајдука :
„Бојати се Плетикосе Павла."
Ал' говори куме и ђевере:
„Не будали, наша мила снахо !
,,Ако има Плетикоса Павле,
„Ако има тридесет хајдука,
„У нас има шездесет сватова,
,,Не смје Павле на нас ударити.”
Тек што они у ријечи били,
Али пуче тридесет пушака,
На мах пуче из горе зелене,
Мртвих паде тридесет сватова;
Опет пуче тридесет пиштоља,
Опет паде тридесет сватова;
Сама оста на коњу ђевојка,
А допаде Плетикоса Павле,
Те увати коња под ђевојком,
Одведе га врху на планину,

,

15

20

25

30

35

65) Догађало се и у наше вријеме, да момак с дјевојке отиде у хајдуке, н. п. кад му је не даду, или кад му је ко препроси (непрошену или док се OH још није оканио просити је) или отме.

Па он сједе пити рујно вино,
Служи му га лијепа ђевојка.
Но ђевојка млада невесела,
Она рони сузе од очију,
А пита је Плетикоса Павле:
„А Бога ти, лијепа ђевојко!
„Кака ти је голема невољља,
„Те прољеваш сузе од очију?
„Ал ти нисам лијеп ђувегија ?
„Ал' ти нису по ћуди сватови ?
„Ал’ ти жалиш милосна ђевера ?
„Ако жалиш милосна ђевера,
„Ја имадем Милића сестрића,
„Којино је љепши од ђевојке,
„Он ће бити ђевер до ђевојке.”
Но говори лијепа ђевојка :
„Господару, харамбаша Павле!
„Ја не жалим тога ни једнога:
„Ти си мене лијеп ђувегија,
,,А добри су кићени сватови,
„Лијеп ти је Милићу сестрићу,
,,Може бити ђевер уз ђевојку ;
,,Но је мене данас најжалије,
Што ја немам свиленога дара,
„Да дарујем кићене сватове,
„Већ остаде друму на раскршћу.”
Превари се Плетикоса Павле,
Те дозивље Милића сестрића:
„О чу л' мене, дијете Милићу!
„Узми ујну за бијелу руку,
„Па је води друму на раскршће,

99

40

45

50

55

60

65

70

Ђе су оно свати изгинули, „Те нађите свилене дарове, „Донесите врху на планину.” Кад то зачу дијете Милићу, Узе ујну за бијелу руку. Одведе је друму на раскршће: Но да видиш лијепе ђевојке ! Каде нађе свилене дарове, Она оде од леша до леша, Те дарује по друму сватове: Свакога је свата покривала, Покривала свиленом кошуљом, А по глави везеним јаглуком; Каде нађе милосна ђевера, Тад’ говори лијепа ђевојка: „О ђевере, мој злаћен прстене! „Скоро ти ми на прету бијаше, „Скоро бјеше, па некуд отиде ! ШШто ли си се на ме наљутно, „Те м' не водиш за бијелу руку, „Да дворимо кићене сватове?" Мртва глава не зна говорити! Заплака се лијепа ђевојка, Па га покри срмали кошуљом, А по глави злаћеним јаглуком, Па отиде од леша до леша Докле нађе милоснога кума, Па га љуби у скут и у руку, И говори лијепа ђевојка: „Ао куме, моје јарко сунце! „Добро ти ме бјеше огријало,

99

2

75

80

85

90

95

100

„Па ми опет за горицу зађе! „А што си се на ме наљутио, „Те не држиш вјенце и обоце, „Те не вјенчаш твоју милу куму?” 105 Мртва глава не зна говорити! Проли сузе лијепа ђевојка, Па га покри срмали кошуљом, А по глави злаћеним јаглуком, Па отиде млада кроз сватове Докле нађе млада ђувегију, Нађе њега у крв умрљана, Из крви га мало извадила, На га брише свиленим јаглуком, А љуби га међу очи чарне, Па говори сирота ђевојка : „А давори! да мој господару ! „Ја што си се на ме наљутио?

[ocr errors]

Чарне очи, што ме не гледате?
„Бјеле руке, што ме не грлите?
„Медна уста, што ме не љубите?
„Што ли сте се на ме наљутила?”
Мртва глава не зна говорити!
Љуто писну лијепа ђевојка,
Љуто писну, као гуја љута,
Па га покри златали кошуљом,
А по глави злаћеним јаглуком,
Па повади ноже од појаса,
Te удари себе у срдашце,
Мртва млада покрај њега паде. —
Кад то виђе Милићу сестрићу,
Он побјеже гори на планину.

[ocr errors]

110

115

120

125

130

Но да видиш јада још горијех:
Нешто чучи врху на планини,
А вију се орли и гаврани.
Мало д'јете у напредак било
Код студене воде овчарице,
Али вода мутна и крвава
И на њојзи два његова друга,
Једно Мирко, а друго Маринко,
Бијеле им руке исјечене,
А по телу ране пограђене,
Виде им се црне џигерице.
Када дође Милићу сестрићу,
Он упита два горска хајдука :
,0 Бога ви, до два моја друга!
Што сте тако рана допаднули ?
„Бе ли су вас преварили Турци,
„Те вас тако грдно изранили ?
„Куд се ђеде мој мио ујаче,
„Маче, Плетикоса Павле,
„И његова дружина остала ?"
Али веле два горска хајдука :

19

99

О чу ли нас, дијете Милићу!

29

*

„Кад ти оде друму на раскршће
„И одведе несретну ђевојку,
„А удари од Грачаца Панџа

„Изненада у нашу дружину,
„Погуби ни наших тридест друга,
„И твог ујка Плетикосу Павла ;
„Ту смо, брате, рана допаднули.”
To roBope, a с душом се боре;
То рекоше, а душу пустише.

[ocr errors]

135

.

140

145

150

155

160

« PreviousContinue »