Када виђе дијете Милићу,
Проли сузе низ бијело лице,
Па отиде к двору бијеломе,
Да он рани остарјелу мајку.

75.

165

Иво усарин и Аврам спахија.

Рано рани усарине Ива,
Рано рани, а с собом беседи:
Ево данас годиница дана,

»

Я

,Кад сам стару изгубио мајку;
Немам брата ни миле сестрице,
„У невољи немам пријатеља
Ван мог ата и светла оружја;
,,Сам сам овде у мом белом двору,
,,Самоћа ми врло дотешчала,
,,Идем право тражити девојку,
„А слуш'о сам јошт од моје мајке,
„Да је ћерца Ердељске банице
„Јединица лепота на гласу;
„Оћу сутра рано уранити,
,,Оседлаћу ата из потаје,
,,Па ћу право двору баничину;
„Добијем ли Мару за љубовцу,
„Лепим ћу је даром даривати:
„Покрићу је свилом и кадифОМ,
„Посућу је сву сјајним бисером,
,,И даћу јој дванаест прстена,
„Којено сам од мајке добио,

5

10

15

20

,,У њима је брез цене камење; „Уз прстење иљаду дуката; ,,Па ћу белу сазидати цркву, „И чинићу многе задужбине, „Наранићу сужна и невољна; „И скупићу иљаду сватова, „Да се знаде, чија је девојка; „Ако л' ми је не кте дати мајка, „Ја ћу Мару на силу отети, „Макар своју изгубио главу." Што је Ива с' собом говорио, То је брзо јунак учинио: Извео је ата из потаје, Скерлетом га до земље покрио ; Сувим златом скерлет попунио, А бисером гриву преплетао ; Па господски себе накитио: На се метну свилу и кадифу, А на главу калпак од самура, За калпаком од злата челенка, Која вреди иљаду дуката; И припас о то светло оружје, Које мало у јунака наћи; Право оде двору баничину. Кад је био двору на авлији, Марина га дочекала мајка, Одвела га двору на чардаке, Гди је Мара ситан везак везла ; Ива им је Бога називао, Баница му Бога приватила, Па му она тијо говорила:

25

30

35

40

45

50

99

„Које добро, незнани јуначе "
Онда Ива њојзи одговара:
„Чу ли мене, госпођо банице!
Слушао сам јошт од моје мајке,
„Да ти имаш нецењено благо,
„Твоју ћерцу милу јединицу,
„И мени је мајка говорила,
„Да је лепша од белога дана,
„Нит' јој друге у Ердељу има
„У лепоти нити у доброти:
„Њу сам дош'о у тебе искати,
,,Самоћа ми младу дотешчала,
„Немам брата ни миле сестрице,
„А стару сам изгубио мајку:
„Добијем ли Мару за љубовцу,
„Оћу белу сазидати цркву,
,,И чиниву многу задужбину,
„Наранићу сужна и невољна ;
„Јер сам главом усарине Ива."
Па се онда Мари окренуо.
И лепим ју даром даривао:
Покрио је свилом и кадифом,
и
посуо сву сјајним бисером,
Пред њу метну дванаест прстена,
У њима је брез цене камење;
Уз прстење и љаду дуката.
Ал' баница поче беседити,
У беседи тешко узданула:
„Ој Бога ми, усарине Иво!
„Ја на теби мане не налазим,
„Али Мара за удају није:

55

60

65

70

75

80

„Сад је Мари тек трин’ест година.’
На то Ива лепо одговара:
„Чекаћу је за годину дана.
Не мож' мајци на ино да буде,
Веће поче право говорити :
„Господару, усарине Иво!
„А тако ми среће и очију!

Ја на теби мане не налазим,

99

"

„И радо би тебе зетом звала,
,,Ал' сам Мару другом наменила,
Наменила Авраму спаији,

29

И већ ју је младу испросио

39

99

И господским даром даривао, „Прстен дао, свадбу одредио, „И скоро ће са сватови доћи, ,,А мало jоj и, ,,Мало рока, три недеље дана, „Док отиде своме белом двору „И покупи кићене сватове." Кад је Ива речи разабрао То је њему врло жао било, Па срдито говори баници: „Чу ли мене, госпођа банице! Отићи ћу у ту гору чарну, „Чекаћу је среди горе чарне, „Све ћу њене свате погубити, „И Мару ћу на силу отети, „Ја ћу своју изгубити главу." То изрече, па на ноге скочи, Довати се ата помамнога, Оде право своме белом двору,

99

85

90

95

100

105

110

115

чарне,

Пак сакупи дванаест усара, С њима оде у ту гору чарну; А кад дошо среди Тамо био две недеље дана И чекао Арвама спаију И његове кићене сватове. Што чекао, то је дочекао: Тек што прођу две недеље дана, Ал ето ти Арвам са сватови, Отидоше двору баничину, Баница и лепо дочекала, И лепо је Мару оправила И господским руом оденула; Па је онда Мару световала : „Слушај, Маро, слушај, слатка рано! 130 „Док пређете преко поља равна „И дођете у ту гору чарну, „Моли кума, моли старог свата, „Да устегну коње витезове, „Да уставе свирке и бубњеве, „Да не бију гласни таламбаси, „Нек савију алаје барјаке: : „Да не чује усарине Ива, „Који те је у мене просио, „Па се на ме врло наљутио, „Чекаће вас среди горе чарне; „А кад дођеш Аврамову двору, „Пази њега, као очи своје;

Заовице, као и сестрице;
„Деверове, кʼо браћу рођену;
„А свекрву, као своју мајку;

"

120

125

135

140

145