Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Мила свекра, к'о свога бабајка." Дигоше се кићени сватови, Одведоше лепоту девојку, Минуше се преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба; Ударају бубњи и свирале, Ударају гласни таламбаси, И вију се алаји барјаци. Кад су били у ту гору чарну, Тад беседи лепота девојка : „Мили куме, мили стари свате! „Зазор мени у вас погледати, „А камо ли с вама беседити: „Устегните коње витезове, „Заустав’те свирке и бубњеве, „И савијте алаје барјаке: „Пред нама је гора усарита, „У њој има дванаест усара, „И тринести усарине Ива, „Који ме је у мајке просио, „И лепим ме даром даривао : „Покрио ме свилом и кадиФОМ, „И посуо сву сјајним бисером, „Дао ми је дванаест прстена, „У њима је брез цене камење; „Уз прстење иљаду дуката; „Ал' ме мајка њему није дала, „Па се на њу врло наљутно,

,,

Чекаће нас среди горе чарне. Но то свати ни да ају не ће, Већ пуштају коње витезове,

150

155

160

165

170

175

Ударају свирке и бубњеве,
Ударају гласне таламбасе,
Вијају се алаји барјаци;
То зачуло дванаест усара,
Па казују усарину Иви:
„Господару, усарине Иво.
„Ево свати Аврама спаије!"
Кад је Ива речи разабрао,
Брже скочи на ноге лагане,
Изненада свате нападоше,
Сви су свати на ма изгинули,
И сам главом Арвам младожења;
Тад беседи лепота девојка:
„Богом брате, усарине Иво !
"Остави ми бар ручна девера,
„С ким ћу млада до мајке отићи
„Без колачи и без убрадача.”
Кад то чуо усарине Ива,
Удари се руком по колену,

Па је онда Мари беседио:

„Кучко једна, лепото девојко !
"За шт ме ниси прије братимила,
Све би сам ти свате оставио

,,

„И баш главом Аврама спаију?"
Кад је Мара речи разабрала,
Она писну, кано љута гуја,
Па савила скуте и рукаве,
Међ' мртве је свате загазила,
Љуби свата једног до другога,
Па најпосле Аврама спаију,
Па је онда њему беседила:

180

185

190

195

200

205

[ocr errors]

„Ој Авраме, несуђени друже!
„А што си се на ме расрдио ?
„Медна уста, што ме не љубите?
„Бели зуби, што се не смејете?
„Беле руке, што ме не грлите?
„Црне очи, што ме не гледате?
„А зар сте се на ме расрдиле,
„Да ја тужна мало дара носим ?
„А ја јадна доста дара носим:
Сваком свату везену мараму,
,,А тебека златна бошчалука,
„Твојој мајки од мака кошуљу,
„Више злата, него танка платна,
„Под грлом јој пуце јадиково,
„Јадиково и чемериково,
„Кудгод оди, нека јадикује,
„А гди стаје, да чемерикује:
Ово ми је од снае кошуља,
,,,,Поведене, а недоведене;

[ocr errors]

9999

,,,, Двори су јој среди горе чарне."
Па потрже ноже од појаса,
Удара се млада у срдашце:
„Када није Аврама спаије,
„Нека није ни мене девојке.”
То изусти, па душицу пусти.

[blocks in formation]

76.

Ћирјак и Грчић Манојло.

Или грми, ил' се земља тресе,
Или бије море о мраморје?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нити бије море о мраморје:
Кнез Милутин жени свога сина,
Окумио кума Владисава,
Старог свата млада Велисава,
Свога Ћиру девер' до девојке;
На пооду световао Ћиру:
"Ао Ћиро, моје чедо драго!
„Кад дођете у Дрекаловиће
„Код војводе нова пријатеља,
,Старијега паз' ка' родитеља,
„А млађега као браца свога;
„Не чин” крви брату на весељу."
Па соданде свати подигнули,
И одоше у Дрекаловиће
Ка војводи нову пријатељу.
Игра Ћира с пријатељицама,
Играли су за три бела дана;
Кад с учини међ' сватови кавга,

,,

Ћира иде, те кавгу замири;
Опет игра с пријатељицама.
Кад четврти данак освануо,
Онда Ћира поче беседити:
„Баба ми се на конака нада.
Изведоше госпођу девојку,

5

10

[ocr errors]

15

20

25

Предадоше ручноме деверу,
Дигоше се свати путовати.
Кад дођоше у клисуру тврду,
Сви прођоше пијани сватови,
А остаде Ћира и девојка;
Кад су били сред клисуре тврде,
Пуче пушка из клисуре тврде,
Да удари девера девојки;
Ал' Бог даде, ране не зададе,
Од главе му скиде кићен калпак,
Паде калпак на земљицу црну;
Скочи Ћира од коња витеза,
Узе калпак па метну на главу,
Коња даде госпођи девојки:
„Држде, снашо, коња брацинога,
„Да погледам, ко то пушке баца."
Кад онамо девере Ћирјаче,
Пушке баца Грчићу Манојло;
Па једну је пушку избацио,

A

другу је Фришко напунио,
У итошти шипку преломно,
Те не може зрно да сатера.
А кад дође девере Ћирјаче,
Удари га шестопером златним,
Шестопером у плеће јуначко,
Јадно Грче паде земљи чарној,
Њему Ћира савезао руке,
Одведе га госпођи девојки;
Грли Ћира госпођу девојку :
„Благо брацу, кад си тако верна!

„Кад си брацу коња додржала !"

30

35

40

45

50

55

« PreviousContinue »