Page images
PDF
EPUB

Пак се маши у џеп од доламе,
И извади од злата јабуку:
„На то теби, мила моја мајко!
„То ми подај заручници мојој,
„И реци јој, мила моја мајко !
„Ако буде рода господскога
„Кајаће ме годину данака;
„Ако л' буде ро,да орјатскога,
,,Не hе', мајко, ни неди.љу дана.”
То изусти, душицу испусти
Говорећи с милом мајком својом.
Када види Иванова мајка,
Узимала од злата јабуку,
Тер је носи његовој дивојци :
,,На то теби, драга душо моја!
Ово ти је Иве оставио,
„И река' је Иве дите младо:
,,,Ако будеш рода господскога,
,,,Кајаћеш га годиницу дана;
„Ако и’будеш рода орјатскога,
„Не ћеш, душо, ни недиљу дана.
Дивојка је рода господскога,
Кајала га три године дана :
За годину лишца не умила,
А за другу косе не чешљала,
А за трећу била не носила ;
Већ кајала свеђ' Иву млађана;
Ал' јој скоро Бог и срића даде:
Испроси је бане од Будима,
Испросно и прстеновао,
И кићене свате сакупио:

99

99.99

30

35

40

45

50

55

Два дивера под њом коња воде,
А четири над њом сајФан носе;
Кад су били двору Иванову,
Говорила са коња дивојка:
,,Бора вами, кићени сватови!
„Уставите бубње и свирале
„Док прођемо дворе Иванове,
„Да не види Иванова мајка,
Да у срцу не понови рана."
А вели јој бане од Будима:
„Муч’, не лудуј, драга душо моја!
„И још кајеш Ивана млађана!"
А вели му гиздава дивојка:
,,Вира моја, бане од Будима!
„Ја ћу бити у твом билом двору,
,,Још ћу кајат' Ивана млађана."
Кад је бане ричи разумно,
Он повади од бедрице ђорду,
И осиче дијевојци главу,
Летећ' јој је глава говорила:"
„Волим, да сам сада погубљена,
„Нег' да ме је бане обљубио,
„Када није мој драги драгане,
„Мој’ драгане Сењанин Иване!"

60

65

70

75

80

78.

Женидба Милића барјактара 66).

Мили Боже, чуда великога!
Кад се жени Милић барјактаре,
Он обиђе земљу и градове
Од истока паке до запада,
Према себе не нађе ђевојке :
Главит јунак свакој ману нађе;
Женидбе се проћи хотијаше;
Но да видиш чуда изненада!
Једно јутро у свету неђељу
Поранио Милић барјактаре
На јутрење Миљешевци цркви,
Пред црквом га намјера намјери
На јунака војводу Малету
Од бијела Колашина града,
Па говори војвода Малета :
„Ој Бога ти , Милић-барјактаре!
„Ти обиђе земљу и градове
„Од истока паке до запада,
„А по ћуди не нађе ђевојке,
„Но ти хоћу једно чудо казат’:
„Ено за те љепоте ђевојке
„У Загорју украј мора сиња,
„У онога Вида Маричића;

„Чудо људи за ђевојку кажу:

,,

5

10

15

20

66) Мјесто Милића барјактара једни пјевају Сарајли

И.vuja.

„Танка струка, а висока стаса,
„Коса јој је кита ибришима,
„Очи су јој два драга камена,
„Обрвице с мора пијавице,
„Сред образа румена ружица,
„Зуби су јој два низа бисера,
„Уста су јој кутија шећера;
„Кад говори ка' да голуб гуче,
„Кад се смије ка' да бисер сије,
„Кад погледа, како соко сиви,
„Кад се шеће као паунице;
„Побратиме, сва ти је гиздава,
„Далеко јој, веле, друге није.
„А Виде је красан пријатељу,
,,Према тебе, према дома твога;
Сва је слика, мио побратиме!.
„А и Виду није за те криво,
„Без ријечи даће ти ђевојку;
„Нит' је проси, ни јабуке даји,
„Већ ти купи кићене сватове,
„Пак ти иди Виду по ђевојку.”
Томе Милић одмах каил био,
Па из цркве оде двору своме,
Те он купи кићене сватове
По свој Босни и Херцеговини,
И по Жупи и Котару равну;
Све јунаке младе нежењене,
Добре коње прије нејахане :
Кума куми Јанковић-Стојана,
Старосвати Пивљанина Баја,
А ђевери Мандушића Вука.

99

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Кад је Милић свате сакупио,
Диже свате, оде по ђевојку.
Кад су били прем' Видову двору,
На пенџер се виде наслонио,
Па кад виђе кићене сватове,
Сам је собом Виде говорио:
„Мили Боже, лијепијех свата!
„Чији ли су, куд ће по ђевојку ?"
У ријечи, коју бесједио,
Пред дворе му свати дојездише,
Бувеглија ријеч приватно:
Мили тасте, Виде Маричићу!
„Моји свати са Херцеговине,
„Потегли смо на Бога и срећу
„А по твоју шћеру Љепосаву.”
То је Виду врло мило било,
Па подвикну своје вјерне слуге:
Слуге моје, отворајте врата!
Сватовима коње приватите,
„Водите их у подруме доње,
„Миле госте на бијелу кулу.
Господара слуге послушаше,
Отворише на авлији врата,
Под гостима коње приватише,
Коње воде у подруме доње,
Миле госте на бијелу кулу.
Пошту чини Виде Маричићу,
Части свате три бијела дана,
Док наврши, што је коме драго;
Кад четврто јутро освануло,
Два су брата сестру изводила,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

99

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »