Ни дугачку ни врло широку. Сабљама му сандук сатесаше, ,, Благо мене, ето сина мога! „Ето г' мајци, ђе из лова иде, „Носи мајци лова свакојака !" 245 250 255 260 265 270 Ни би сина, ни од сина гласа. Хоће мене стару зам’јенити!” 79. Воин и његова заручница. (из Црне горе). Запросио војвода Воине 275 280 5 10 Воину је бјеше оправила: И он виђе, што му књига пише, 15 20 25 30 35 40 45 ? 99 А за Бога, моји два ђевера! „Ко је она лијепа делија, Штоно сједи под неранџу жуту „Диван ли је, јади га убили! „Но је њему потавњело лице." Сватови јој казаше Воина. Но ђевере млада умолила, Те отиде шњима до Воина, И Воина за болинак пита. Воин бачи у џепове руке, Те извади до три бурме златне · „Ма ти ово, моје несуђење! „Те сам даре за те сигурава', „Три ковача три године данах.” А ђевојка прифати дарове, Па се маши руком у њедрима, И извади од злата кошуљу, Те ју даје војводи Воину: 99 Ма то тебе, залудња радости! Те сам даре за те сигурала, „Три везиље три године данах. " 99 Скините ме са коња на траву, „Да се млада подијелим с душом." Како рекла, тако учинили, То је било кад се и чинило. 50 55 60 6.5 70 75 80. Хасанагиница. Ова је пјесма први пут наштампана 1774 године у путовању Форшисовом по Далмацији, и то Латинскијем словима с преводом Талијанским; а из овога превода превео ју је Геше 1789 године на Њемачки језик: тако је она прва наша народна пјесма, која се појавила у ученој Европи. Из путовања Фортисова ја сам је 1814 године преписао нашијем словима и онда овдје наштампао. У поменутој Фортисовој књизи она је наштампана са много штампарскијех, а по свој прилици, и писарскијех погрјешака, које сам ја, колико сам и како сам онда знао, гледао да поправим. Послије је више за то нијесам штампао, што сам све очекивао, не һу ли је у народу гдје од кога чути; но до сад нигдје ни спомена. Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао она мо И питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису. Што сам прије поправио, нешто сам задржао, као што мислим да би народни пјевач према осталијем пјесмама казао; а гдјешто сам се и повратио к Фортису, што сам чуо да се у народу говори и пјева. Из онога, што је код гдјекојијех ријечи и стихова доље назначено, познаће читатељ како главне промјене, тако и смјесу нарјечија, особито Босанскога и Чакавачкога. Шта се б'јели у гори зеленој? |