Page images
PDF
EPUB

Лабудови већ би полетјели 67);
Нит' је снијег, нит' су лабудови,
Него шатор аге Хасан-аге,
Он болује од љутијех рана 68),
Облази га мати и сестрица,
А љубовца од стида не могла.
Кад ли му је ранам' боље било,
Он поручи вјерној љуби својој:
„Не чекај ме у двору б'јелому,
„Ни у двору, ни у роду мому."
Кад кадуна рјечи разумјела,

Још је јадна у тој мисли стала 69)
Јека 70) стаде коња око двора;
Тад' побјеже Хасанагиница,
Да врат ломи куле низ пенџере;
За њом трче дв’је ћере 71) дјевојке:
Врати нам се, мила мајко наша!
„Није ово бабо Хасан-ага,

99

Већ даиџа Пинторовић беже.”

5

10

15

20

61) Полешјели, као и дјевојка и недјеља, то је по Дубровачкоме и Босанском говору. Гледај код броја 72. 68) Мјесто, од љушијех рана Фортис има: у ранами љушими (Чакавачки и Кекавачки твор. падеж мјесто сказ. ! А и осим тога ја мислим да је у нас приличније од рана него у ранама).

69) Сшала мјесто сшајала говоре Чакавци и Дубровчани. 70) Мјесто јека ја сам прије штампао шушањ, и мислим да би тако било приличније ; али сам сад оставно

овако.

*1) Према ћера (мјесто ћерка) има у II књизи на странн 268 (у стиху 190) и 297 (у стиху 786) шћера.

1

И врати се Хасанагиница,
Тер се вјеша брату око врата:
„Да мој брате, велике срамоте!
„Гдје 72) ме шаље од петеро дјеце!"
Беже мучи, ништа не говори,
Већ се маша у џепе свионе 73),
И вади јој књигу опрошћења 74),
Да узимље потпуно вјенчање 75),
Да гре 76) с њиме мајци у натраге 76).
Кад кадуна књигу проучила,

25

30

12) Мјесто Гдје Фортис има Гди; тако и мјесто дјеце и дјецу има дице и дицу, ну стиху 70 ирид мјесто пред. То је све Чакавачки. Гледај код броја 67.

13) Мјесто свионе прије сам штампао свилене, али сад остављам овако (од свилне).

4) Мјесто опрошћења ја сам прије штампао опрошшења, а сад остављам овако, као што Чакавци изговарају све оваке ријечи.

75) Ја сад мислим да овај стих значи: да узме оне новце, што су јој, по Турскоме обичају, на вјенчању пред кадијом обречени, ако је муж пусти (ови се новци у Турака зову никјах-параси, откуда је и у нашијем народнијем пјесмама ниће мјесто вјенчање). Ако је овако, онда ни Фортису нијесу знали казати право значење овога стиха; јер он каже да то значи. да иде к мајци и да се може иреудаши.

76) Гре, као и послије у стиху 40 и 65 греде, то је Чакавачки, али се чује и у Црној гори; а отуда је и гредом, и узгред и мимогред, које се говори и у Србији. Мјесто у нашраге Фортис има у затраге, али ја тако нигдје нијесам чуо.

Два је сина у чело љубила,

А двоје ћере у румена лица,

А с малахним 77) у бешици синком
Одјелит' се никако не могла,
Већ је братац за руке узео
И једва је с синком раставио,
Тер је меће к себи 78) на коњица,
С њоме греде двору бијелому 79).
У роду је мало вр’јеме стала,
Мало вријеме, ни 80) недјељу дана,
Добра када и од рода добра,
Добру каду просе са свих страна,
А највише 81) Имоски кадија.

35

40

45

17) Малахан, малахна, малахно говори се у Дубровнику, а и у Босни.

18) По нашијем народнијем пјесмама било би приличније за се него к себи, као што сам ја прије и штампао ; али сад остављам овако.

[ocr errors]

79) Овај је стих у Фортиса овако: С њоме греде у двору бјелому." По свој прилици је Фортис рукопис од ове пјесме показивао некакоме ученом Далматинцу, као што и спомиње неке људе, који су знали Славенску граматику; па ваља да му је он гдјешто поправио, казавши, н. п. да не ваља писати бијеломе ни бијелом, него бјелому; за то овдје у овакијем догађајима има свуда на крају у, а у народу је нашему код прил. имена првога скл, обичније е него у. Гледај мало даље код броја 83 и 84.

80) Мјесто ни Фортис има не; али ја мислим да је ни приличније.

1) Мјесто: А највише Фортис има Да мајвеће, које може бити да је штампарска погрјешка мјесто А највеће, као што би рекли Чакавци и Крањци.

Кадуна се брату свому моли :
„Ај тако те не желила, брацо!
„Немој мене дават ни за кога 82),
„Да не пуца јадно срце моје
„Гледајући сиротице своје."
Али беже ништа не хајаше,
Већ њу даје Имоском кадији 83).
Још кадуна брату се мољаше,
Да напише листак б'јеле књиге,
Да је шаље Имоском кадији 8*):
„Дјевојка 85) те л'јепо поздрављаше
,,A у књизи л’јепо те мољаше:
„Кад покупиш господу сватове,
„И кад пођеш њеном б'јелу двору,
"Дуг покривач 86) носи на дјевојку,
„Када буде аги мимо двора,

50

55

60

[ocr errors]

92) Мјесто ни за кога Фортис има за никога и по свој прилици ће му бити и то поправно какав граматик; јер и у нас и сад има људи, који говоре, да не ваља писати, н. п. ни у чијој кући, ни код кога, ни пред ким; него: у ничијој кући, код никога, пред

никим.

83) И овај је стих у Фортнеа покварен са Имоскому мјесто Имоском. Гледај мало прије код 79.

84) И овдје је у Фортиса Имоскому мјесто Имоском. 85). Ја не знам, како се њој може казати дјевојка, кад је

била удата и има петеро дјеце? А овдје тако стоји и у стиху 65 и 66! Ја сам и то прије био промијенио, али сад остављам овако.

86) Мјесто покривач Фортис има podkliuvaz !?

„Да 87) не види сиротице своје."
Кад кадији б’јела књига дође,
Господу је свате покупио,
Свате купи, греде по дјевојку.
Добро свати дошли до дјевојке,
И здраво се повратили с њоме;
А кад били аги мимо двора,
Дв'је је ћерце с пенџера гледаху,
A два сина пред њу изхођаху,
Тере својој мајци говораху:
„Сврати нам се, мила мајко наша !
„Да ми тебе ужинати дамо.”
Кад то чула Хасан агиница,
Старјешини свата 88) говорила:
„Богом брате, свата старјешина!
„Устави ми коње уза двора 89),
„Да дарујем сиротице моје."
Уставише коње уза двора.
Своју дјецу лјепо даровала:

Сваком сину ноже 90) позлаћене,

65

> 70

75

80

87) Мјесто Да Фортисима Нег (ваљада мјесто Нек); али ја мислим, да је у овоме смислу боље да (Даmit Gie nіt fche), него нек или нека (©ie foll nicht fehen). 88) Мјесто сваша Фортис има свашов, као што говоре Чакавци и Кекавци.

99) „Уза двора” је (мјесто уз двор) да се испуни стих. Ја сам прије штампао „иза двора”, али сад мислим да је овако приличније.

90) Мјесто ноже Фортис има нозве (nozve), и каже, да су то некаке чизме, за то сам и ја прије штампао местве, али сад мислим да је најприличније за ноже.

« PreviousContinue »