Page images
PDF
EPUB

„Ја ћу продат' биле куле моје,
„Купићу те у дружине своје,
„Одвешћу те у Млетке бијеле,
„Дароваћу т дужду од Млетака.”
А она је њему бесидила:
„Ну, делијо, Шиме Латинине!
„Не продаји биле куле твоје,
Нит' ме купуј у дружине своје,
„Јер ће за ме три откупа доћи:
„Један откуп од мога бабајка,
„Други откуп од мојега ујца,
„Од мог ујца, брата материна ;
„Трећи откуп од драгога мога,
,,Мога драга, паше Босанскога."
Тако они тијо говорећи,
Алʼ дивојки дође књига била,
Од бабе јој била књига дође:
,,Ћерце Фате, не уздај се у ме,
,,Јер те бабо откупит' не море.
Тако јоштер тијо говорећи,
Ал' дивојки друга књига дође,
Од ујца јој била књига дође:
„Ћерце Фате, не уздај се у ме,
„Јер те ујац откупит' не море.
Јоштер они тијо говорећи,
Ал, то иде трећа књига била
Од драгога паше Босанскога
А на руке Шиме Латинина:
„Богом брате, Шиме Латинине!
„Ако ниси љубио дивојке,
„Послаћу ти три товара блага,

99

99

[ocr errors]

15

20

25

30

35

40

45

,,И столицу од сувога злата;
„Кад се, побро, састанемо ближе,
,,Ми ћемо се даривати липше."

84.

Маши невјерница 94).

(из Сиња).

Пише књигу Асанагиница
А из Клиса града бијеалог,
Пак је шаље у Цетину равну
А на руке Бараковић-Ибре :
„Душо моја, Бараковић-Ибро!
„Мислила сам, од зла не мислила!
„Још за мога Асан-аге жива,
„Да ћу бити твоја љуба вирна."
У књиги јој Ибро отписује:
„Муч' не лудуј, Асанагинице!
„У тебе су до два сина твоја !"
Она њему опет отписује:
„Теби бору, Бараковић-Ибро!
„Ја ћу ићи билом двору моме,
„Разболићу с' болом брез болести,
„Пак ћу послат' до два моја сина,
,,Да ми оду до бијела Сиња,
„И донесу воде Милетина;
„Када дојду на Милетин воду,

5

10

15

94) И ова пјесмица са овом што иде за њом могла би се намјестити у I књизи послије пјесме 303.

„Погуби и, Бараковић-Ибро,
„Пака узми мене за љубовцу."
Пака иде она у двор били,
Лака лига на меке душеке;
Кад је лигла на меке душеке,
Себи зове до два сина своја:
„Бор’ вам, синци, сиви соколови!
,,Ево ме је врло заболило,
,,Бог ће дати, да ће добро бити :
„Већ вас молим, драга дицо моја!
„Ајдете ми до билога Сиња,
,,Донес те ми воде Милетина,

99

Чини ми се, драга дицо моја! ,,Да ће болу моме бити боље; „Ал' вас молим, драги синци моји! ,,Не водите коњица големи, „Нит' носите оружје уза се ; „Јер не ваља вода под оружјем; Дочека е залци у Мојанци, „Отеће вам коње и оружје.” Ал' ј' у браће сестра домишљљата, Крадом браћи коње изводила, Под скутима ђорде износила, Пак је браћи липо говорила: „Браћо моја, сиви соколови! „У нас јесте удовица мајка, „Не болује, већем ашикује; „Већ ајдете на Милетин воду, „Ви ајдете, ма мудро ајдете: „Кад дојдете на Милетин воду, ,,Наи бе те Бараковић-Ибру,

20

25

30

35

40

45

50

„Пазите се, да вас не погуби,
,,Ви радите њега погубити."
Када дица ричи разумише,
Онда добре коње посидоше,
Пака иду Сињу бијеломе.
Кад дојдоше на Милетин воду,
Ту најдоше Бараковић-Ибру,
Божју су му помоћ називали :
„Божја помоћ, Бараковић-Ибро!"
„Да сте здраво, двоје дице младе!
„Лудо и' ћете изгубити главе!"
Муче дица, ништа не говоре,
Већ дозивљу Бараковић-Ибру:
„Да ти бора, Бараковић-Ибро!
„На ти видро, те нам додај воде.”
А вели им Бараковић Ибро:
„Бора вама, двоје дице младо!
,,Одсидите добре коње ваше,
„Пак узмите воде Милетина."
А вели му млађан Усеине:
„Наша се је разболила мајка,
„Бог ће дати, да ће добро бити!”
Кад чу јунак мајку спомињати,
Привари се, ујиде га змија,
Узе видро, да му дода воде;
А кад види млађан Усеине,
Вади ђорду, одсиче му главу.
Пак са добри коња одсиднули,
И узели воде Милетина,
Ибру чарне очи извадили,
Па и међу у видро у воду.

55

60

65

70

75

80

Кад су дошли двору бијеломе,
Носе воду милој мајци својој:
,,На ти воде, наша мила мајко!
„На ти воде, не било ти боље!”
Узе видро, да ће пити воде,
Ал' ј' у видру очи угледала,
Пак је синком тијо говорила:
„Што је, синци, змија вас ујила!
„Откуд очи Бараковић-Ибре?"
Ал' јој вели млађан Усеине:
„Мучи туте, невирнице мајко !
„Да ми није од Бога гријота,
„А од људи велика срамота,
„И тебе би саму погубио,
,,И очи ти чарне извадио."

85.

Оиеш шо, али друкчије.
(из Црне горе).

85

90

95

Фала Богу лијепе љепоте,
А љепоте, удовице Јане!
Но је Јани залуду љепота,
Е ју љуби Влашићу Радуле;
Докле јој је приспио Никола,
Он се одби од Јанина лица,
А Радулу Јана говорила:
,,О Радуле, гори 95) од ђевојке !
,,Што се одби од мојега лица?"

95) т. ј. страшивији. У Црној гори и сад кад хоће кога

5

« PreviousContinue »