„Ја ћу продат биле куле моје, „Купићу те у дружине своје, „Одвешћу те у Млетке бијеле, „Дароваћу т” дужду од Млетака.” А она је њему бесидила: „Ну, делијо, Шиме Латинине! „Не продаји биле куле твоје, „Нит' ме купуј у дружине своје, „Јер ће за ме три откупа доћи: „Један откуп од мога бабајка, „Други откуп од мојега ујца, „Од мог ујца, брата материна; „Трећи откуп од драгога мога, „Мога драга, паше Босанскога." Тако они тијо говорећи, Ал’дивојки дође књига била, Од бабе јој била књига дође: „Ћерце Фате, не уздај се у ме, „Јер те бабо откупит' не море. Тако јоштер тијо говорећи, Ал' дивојки друга књига дође, Од ујца јој била књига дође: „Ћерце Фате, не уздај се у ме, „Јер те ујац откупитʼ не море. Јоштер они тијо говорећи, Ал' то иде трећа књига била Од драгога паше Босанскога А на руке Шиме Латинина: „Богом брате, Шиме Латинине! „Ако ниси љубио дивојке, „Послаћу ти три товара блага,
„И столицу од сувога злата; „Кад се, побро, састанемо ближе, „Ми ћемо се даривати липше."
Маши невјерница 9%). (из Сиња).
Пише књигу Асанагиница А из Клиса града бијеалог, Пак је шаље у Цетину равну А на руке Бараковић-Ибре : „Душо моја, Бараковић-Ибро! „Мислила сам, од зла не мислила! "Још за мога Асан-аге жива, „Да ћу бити твоја љуба вирна." У књиги јој Ибро отписује: „Муч не лудуј, Асанагинице! "У тебе су до два сина твоја!" Она њему опет отписује: „Теби бору, Бараковић-Ибро! "Ја ћу ићи билом двору моме, „Разболићу с болом брез болести, „Пак ћу послат’до два моја сина, „Да ми оду до бијела Сиња, „И донесу воде Милетина;
„Када дојду на Милетин воду,
94) И ова пјесмица са овом што иде за њом могла би се намјестити у I књизи послије пјесме 303.
„Погуби и, Бараковић-Ибро, „Пака узми мене за љубовцу." Пака иде она у двор били, Пака лига на меке душеке; Кад је лигла на меке душеке, Себи зове до два сина своја : „Бор вам, синци, сиви соколови! „Ево ме је врло заболило, „Бог ће дати, да ће добро бити : "Већ вас молим, драга дицо моја! „Ајдете ми до билога Сиња, „Донесте ми воде Милетина, „Чини ми се, драга дицо моја! "Да ће болу моме бити боље;
„Ал' вас молим, драги синци моји! "Не водите коњица големи, „Нит' носите оружје уза се;
„Јер не ваља вода под оружјем; „Дочекаће залци у Мојанци,
„Отеће вам коње и оружје."
Ал " у браће сестра домишљата,
Крадом браћи коње изводила, Под скутима ђорде износила, Пак је браћи липо говорила: „Браћо моја, сиви соколови! „У нас јесте удовица мајка, „Не болује, већем ашикује; „Већ ајдете на Милетин воду, „Ви ајдете, ма мудро ајдете: „Кад дојдете на Милетин воду, „Наһи һе те Бараковић-Ибру,
„Пазите се, да вас не погуби, „Ви радите њега погубити.” Када дица ричи разумише, Онда добре коње посидоше, Пака иду Сињу бијеломе. Кад дојдоше на Милетин воду, Ту најдоше Бараковић-Ибру, Божју су му помоћ називали: „Божја помоћ, Бараковић-Ибро!" „Да сте здраво, двоје дице младе! "Лудо л' ћете изгубити главе!" Муче дица, ништа не говоре, Већ дозивљу Бараковић-Ибру: „Да ти бора, Бараковић-Ибро! „На ти видро, те нам додај воде.” А вели им Бараковић Ибро: „Бора вама, двоје дице младо! „Одсидите добре коње ваше, „Пак узмите воде Милетина.” А вели му млађан Усеине: „Наша се је разболила мајка, „Бог ће дати, да ће добро бити!" Кад чу јунак мајку спомињати, Привари се, ујиде га змија, Узе видро, да му дода воде; А кад види млађан Усеине Вади ђорду, одсиче му главу, Пак са добри коња одсиднули, И узели воде Милетина, Ибру чарне очи извадили, Па и мећу у видро у воду.
Кад су дошли двору бијеломе, Носе воду милој мајци својој: „На ти воде, наша мила мајко! На ти воде, не било ти боље!" Узе видро, да ће пити воде, Ал' ј' у видру очи угледала, Пак је синком тијо говорила: „Што је, синци, змија вас ујила! „Откуд очи Бараковић-Ибре?" Ал' јој вели млађан Усеине: „Мучи туте, невирнице мајко ! „Да ми није од Бога гријота, „А од људи велика срамота, „И тебе би саму погубио, „И очи ти чарне извадио.”
Диеш шо, али друкчије. (из Црне горе).
Фала Богу лијепе љепоте, А љепоте, удовице Јане! Но је Јани залуду љепота, Е ју љуби Влашићу Радуле; Докле јој је приспио Никола, Он се одби од Јанина лица, А Радулу Јана говорила: ,0 Радуле, гори 95) од ђевојке! „Што се одби од мојега лица?"
93) т. ј. страшивији. У Црној гори и сад кад хоће кога
« PreviousContinue » |