„Не браним ти, море, ни сав шерег, „А камо ли тридесет катана!" Онда ђипи млади Рчак Пејa, Те изабра из Арада града, Он изабра тридесет катана, Па и води двору Тукелијну. Вели њима Србин Тукелија: „Арађани, моји соколови! „Пијте вино, ал' памет штедите.” Па на слуге попреко погледа : „Слуге моје, донесите вина, „Нека пију млади Арађани.” Пише вино до први петала, Сваки с фали на десет Калвина, Аднађ Баја фали с’ на петнаест, Рчак Пеја на двадесет и пет. Кад су први петли запевали, Устадоше два аднађа млада, И устаде тридесет катана, Па на добре коње уседоше, Потегоше пустој Комадији, Ал беседи Србин Тукелија : „Рчак-Пејо, моје десно крило! „Та ја знадем, да сте јогунице, „Идʼте мудро, не гините лудо; „Ал' изгин’те, мени не идите „Без никаква језика Калвинског.” И одоше пустој Комадији. Бела и је зора забелила Баш под пустим шанцем Комадијом, Калвинска и потпазила стража

30

35

40

45

50

55

Са пустога шанца Комадије,
Доказала Суног-ђенералу :
„Господине, Суног-ђенерале!
„Ево има баш под нашим шанцем,
„Има овде цео један шерег,
„Чини ми ске, да су Арађани.”
Онда ђипи Суног-ђенерале,
Посла страже на четири стране:
„А на ноге, калвини Маџари!
„Скупљајте се шанцу Комадији.”
Скупише се Калвини у шанац.
Кад то виде млади аднађ Баја,
Он уседе на коња својега,
И уседе тридесет катана,
Рчак Пеја мрда око седла,
Док Калвине по шанцу преброји,
На беседи мали Рчак Пеја :
„Драга браћо, млади Арађани !
„Кад пијасмо вино у Араду
„Код нашега Србин-Тукелије,
„Сваки с фали на десет Калвина,
„Аднађ Баја фали с' на петнаест,
„Ја се фалим на двадесет и пет;
„Сад њи триста, а нас је тридесет :
„На свакога по десет, већ нема."
Ал' је Срна коња разиграо,
Загони се међу Маџарију;
Вели њему Суног ђенерале:
,,Море курво, Срно барјактаре!
„Далеко си занео челенку,
Чини ми ске, изнети је не ћеш.”

60

65

70

75

80

85

Ал беседи Срна барјактаре: ,,Јали, море, моју не изнети, „Јали твоју шњом на пар однети.” Па катане уд’риш' на калвине, И млого сè бише и гонише, У трипут и на шанац нагнаше; Ал беседи Суног ђенерале: „Море курве, калвини Маџари! „Кад пијете вино по биртови „И по нашој пустој Комадији, „Сваки с фали по на две катане; ,,Сад вас триста, а њи је тридесет, „Па што чини тридесет катана .!” Ал беседи мали Рчак Пеја: „Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо! „Стани мало, друштво да гледамо.” 105 Стаде Баја, те гледају друштво; Фала Богу, све у скупу друштво, Ал' је рањен Срна од Арада, Још му рана није дотешчала, Никаквоме не казује другу; Пак се опет бише и гонише, И Калвине натраг подузбише, Аднађ Баја уФати аднађа, Рчак Пеја уфати Суногу, Баш Суногу, главом ђенерала, Ал' притрча Срна од Арада, С ђенерала ујагми челенку, С' својом на пар у Арад ј' однесе; А од триста Калвина Маџара, Од три стотин' утекло и тридест.

90

95

100

110

115

120

88.

Бошњаци на Москову.

Полећела два врана гаврана
Од Озије испод Московије,
Крвава им крила до рамена,
И крвави кљуни до очију;
Три четири земље прелећеше:
Каравлашку и Карабогданску,
Скендерију и Уруменлију;
Одлепеше на Херцеговину,
Долећеше до равна Загорја,
Вијају се и два и три сата,
Ни на чије дворе не падоше
Да ђе би се мало одморили,
Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше.
Кад падоше, оба загракташе,
А низ беден крила отпустише,
Крваво им одлијеће перје,
Оно пада на срчали пенџер,
Вјетар носи кади у одају.
А кад када љуте јаде виђе,
Она иде пред бијелу кулу,
Тури очи на бијелу кулу,
А кад виђе два врана гаврана,
Са њима се када разговара:
„Богом браћо, двије тице вране!
„На вама су чудна обиљежја :
„Крвава вам крила до рамена,
„И крвави кљуни до очију;

5

10

15

20

25

„Чије сте се крви напојили?
Одакле сте скоро полећели?
„Нијесте ли од доње крајине,
„Од Озије испод Московије?
„Јесте л' вид’ли млогу Турску војску ?
„Јесте л' вид ли Бећир-пашу мога,
„И његова брата Хасан-бега,
„И мојега сина Осман-бега,
И синовца Саку Смаил-агу,
И нашега Омер-пеливана,
„И старога Дрнду барјактара,
„И остале Турске поглаваре?
„Јели здрава и весела војска ?
„Играју ли коњи под момцима ?
„Вијају и' се на алар' барјаци ?
„Љуте ли се Турци, како вуци ?
„Јел' мој паша серашћер пред војском?
„Опрема ли чете у планине ?
„Доводе л' му робља свакојака ?

3

30

35

40

45

»

Има л' доста влаха 96) у синџиру,
„И код њега танкијех робиња?
„Стоји л' писка влаха у синџиру?
„Играју л' му влахиње робиње ?
„Јел' ми како паша задобио ?
„Води ли ми робља Московскога,
„Које ће ме вјерно послужити ?
„Јесу л' Турци шићар дијелили,
„Јесу л' паши старјешинство дали? 55

50

96) И овдје власи значи хришћани (Москови), а влахиње хришћанке (Московске жене и дјевојке).