Page images
PDF
EPUB

„Не браним ти, море, ни сав шерег, „А камо ли тридесет катана!" Онда ђипи млади Рчак Пејa, Те изабра из Арада града, Он изабра тридесет катана, Па и води двору Тукелијну. Вели њима Србин Тукелија: „Арађани, моји соколови! „Пијте вино, ал' памет штедите.” Па на слуге попреко погледа : „Слуге моје, донесите вина, „Нека пију млади Арађани.” Пише вино до први петала, Сваки с фали на десет Калвина, Аднађ Баја фали с’ на петнаест, Рчак Пеја на двадесет и пет. Кад су први петли запевали, Устадоше два аднађа млада, И устаде тридесет катана, Па на добре коње уседоше, Потегоше пустој Комадији, Ал беседи Србин Тукелија : „Рчак-Пејо, моје десно крило! „Та ја знадем, да сте јогунице, „Идʼте мудро, не гините лудо; „Ал' изгин’те, мени не идите „Без никаква језика Калвинског.” И одоше пустој Комадији. Бела и је зора забелила Баш под пустим шанцем Комадијом, Калвинска и потпазила стража

30

35

40

45

50

55

Са пустога шанца Комадије,
Доказала Суног-ђенералу :
„Господине, Суног-ђенерале!
„Ево има баш под нашим шанцем,
„Има овде цео један шерег,
„Чини ми ске, да су Арађани.”
Онда ђипи Суног-ђенерале,
Посла страже на четири стране:
„А на ноге, калвини Маџари!
„Скупљајте се шанцу Комадији.”
Скупише се Калвини у шанац.
Кад то виде млади аднађ Баја,
Он уседе на коња својега,
И уседе тридесет катана,
Рчак Пеја мрда око седла,
Док Калвине по шанцу преброји,
На беседи мали Рчак Пеја :
„Драга браћо, млади Арађани !
„Кад пијасмо вино у Араду
„Код нашега Србин-Тукелије,
„Сваки с фали на десет Калвина,
„Аднађ Баја фали с' на петнаест,
„Ја се фалим на двадесет и пет;
„Сад њи триста, а нас је тридесет :
„На свакога по десет, већ нема."
Ал' је Срна коња разиграо,
Загони се међу Маџарију;
Вели њему Суног ђенерале:
,,Море курво, Срно барјактаре!
„Далеко си занео челенку,
Чини ми ске, изнети је не ћеш.”

[ocr errors]

60

65

70

75

80

85

Ал беседи Срна барјактаре: ,,Јали, море, моју не изнети, „Јали твоју шњом на пар однети.” Па катане уд’риш' на калвине, И млого сè бише и гонише, У трипут и на шанац нагнаше; Ал беседи Суног ђенерале: „Море курве, калвини Маџари! „Кад пијете вино по биртови „И по нашој пустој Комадији, „Сваки с фали по на две катане; ,,Сад вас триста, а њи је тридесет, „Па што чини тридесет катана .!” Ал беседи мали Рчак Пеја: „Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо! „Стани мало, друштво да гледамо.” 105 Стаде Баја, те гледају друштво; Фала Богу, све у скупу друштво, Ал' је рањен Срна од Арада, Још му рана није дотешчала, Никаквоме не казује другу; Пак се опет бише и гонише, И Калвине натраг подузбише, Аднађ Баја уФати аднађа, Рчак Пеја уфати Суногу, Баш Суногу, главом ђенерала, Ал' притрча Срна од Арада, С ђенерала ујагми челенку, С' својом на пар у Арад ј' однесе; А од триста Калвина Маџара, Од три стотин' утекло и тридест.

90

95

100

110

115

120

88.

Бошњаци на Москову.

Полећела два врана гаврана
Од Озије испод Московије,
Крвава им крила до рамена,
И крвави кљуни до очију;
Три четири земље прелећеше:
Каравлашку и Карабогданску,
Скендерију и Уруменлију;
Одлепеше на Херцеговину,
Долећеше до равна Загорја,
Вијају се и два и три сата,
Ни на чије дворе не падоше
Да ђе би се мало одморили,
Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше.
Кад падоше, оба загракташе,
А низ беден крила отпустише,
Крваво им одлијеће перје,
Оно пада на срчали пенџер,
Вјетар носи кади у одају.
А кад када љуте јаде виђе,
Она иде пред бијелу кулу,
Тури очи на бијелу кулу,
А кад виђе два врана гаврана,
Са њима се када разговара:
„Богом браћо, двије тице вране!
„На вама су чудна обиљежја :
„Крвава вам крила до рамена,
„И крвави кљуни до очију;

5

10

15

20

25

„Чије сте се крви напојили?
Одакле сте скоро полећели?
„Нијесте ли од доње крајине,
„Од Озије испод Московије?
„Јесте л' вид’ли млогу Турску војску ?
„Јесте л' вид ли Бећир-пашу мога,
„И његова брата Хасан-бега,
„И мојега сина Осман-бега,
И синовца Саку Смаил-агу,
И нашега Омер-пеливана,
„И старога Дрнду барјактара,
„И остале Турске поглаваре?
„Јели здрава и весела војска ?
„Играју ли коњи под момцима ?
„Вијају и' се на алар' барјаци ?
„Љуте ли се Турци, како вуци ?
„Јел' мој паша серашћер пред војском?
„Опрема ли чете у планине ?
„Доводе л' му робља свакојака ?

3

[ocr errors]
[ocr errors]

30

35

40

45

»

Има л' доста влаха 96) у синџиру,
„И код њега танкијех робиња?
„Стоји л' писка влаха у синџиру?
„Играју л' му влахиње робиње ?
„Јел' ми како паша задобио ?
„Води ли ми робља Московскога,
„Које ће ме вјерно послужити ?
„Јесу л' Турци шићар дијелили,
„Јесу л' паши старјешинство дали? 55

50

96) И овдје власи значи хришћани (Москови), а влахиње хришћанке (Московске жене и дјевојке).

« PreviousContinue »