„Не браним ти, море, ни сав шерег, „А камо ли тридесет катана!" Онда ђипи млади Рчак Пејa, Те изабра из Арада града, Он изабра тридесет катана, Па и води двору Тукелијну. Вели њима Србин Тукелија: „Арађани, моји соколови! „Пијте вино, ал' памет штедите.” Па на слуге попреко погледа : „Слуге моје, донесите вина, „Нека пију млади Арађани.” Пише вино до први петала, Сваки с фали на десет Калвина, Аднађ Баја фали с’ на петнаест, Рчак Пеја на двадесет и пет. Кад су први петли запевали, Устадоше два аднађа млада, И устаде тридесет катана, Па на добре коње уседоше, Потегоше пустој Комадији, Ал беседи Србин Тукелија : „Рчак-Пејо, моје десно крило! „Та ја знадем, да сте јогунице, „Идʼте мудро, не гините лудо; „Ал' изгин’те, мени не идите „Без никаква језика Калвинског.” И одоше пустој Комадији. Бела и је зора забелила Баш под пустим шанцем Комадијом, Калвинска и потпазила стража
Са пустога шанца Комадије, Доказала Суног-ђенералу : „Господине, Суног-ђенерале! „Ево има баш под нашим шанцем, „Има овде цео један шерег, „Чини ми ске, да су Арађани.” Онда ђипи Суног-ђенерале, Посла страже на четири стране: „А на ноге, калвини Маџари! „Скупљајте се шанцу Комадији.” Скупише се Калвини у шанац. Кад то виде млади аднађ Баја, Он уседе на коња својега, И уседе тридесет катана, Рчак Пеја мрда око седла, Док Калвине по шанцу преброји, На беседи мали Рчак Пеја : „Драга браћо, млади Арађани ! „Кад пијасмо вино у Араду „Код нашега Србин-Тукелије, „Сваки с фали на десет Калвина, „Аднађ Баја фали с' на петнаест, „Ја се фалим на двадесет и пет; „Сад њи триста, а нас је тридесет : „На свакога по десет, већ нема." Ал' је Срна коња разиграо, Загони се међу Маџарију; Вели њему Суног ђенерале: ,,Море курво, Срно барјактаре! „Далеко си занео челенку, Чини ми ске, изнети је не ћеш.”
Ал беседи Срна барјактаре: ,,Јали, море, моју не изнети, „Јали твоју шњом на пар однети.” Па катане уд’риш' на калвине, И млого сè бише и гонише, У трипут и на шанац нагнаше; Ал беседи Суног ђенерале: „Море курве, калвини Маџари! „Кад пијете вино по биртови „И по нашој пустој Комадији, „Сваки с фали по на две катане; ,,Сад вас триста, а њи је тридесет, „Па што чини тридесет катана .!” Ал беседи мали Рчак Пеја: „Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо! „Стани мало, друштво да гледамо.” 105 Стаде Баја, те гледају друштво; Фала Богу, све у скупу друштво, Ал' је рањен Срна од Арада, Још му рана није дотешчала, Никаквоме не казује другу; Пак се опет бише и гонише, И Калвине натраг подузбише, Аднађ Баја уФати аднађа, Рчак Пеја уфати Суногу, Баш Суногу, главом ђенерала, Ал' притрча Срна од Арада, С ђенерала ујагми челенку, С' својом на пар у Арад ј' однесе; А од триста Калвина Маџара, Од три стотин' утекло и тридест.
Бошњаци на Москову.
Полећела два врана гаврана Од Озије испод Московије, Крвава им крила до рамена, И крвави кљуни до очију; Три четири земље прелећеше: Каравлашку и Карабогданску, Скендерију и Уруменлију; Одлепеше на Херцеговину, Долећеше до равна Загорја, Вијају се и два и три сата, Ни на чије дворе не падоше Да ђе би се мало одморили, Већ на кулу Ченгијћ-Бећир-паше. Кад падоше, оба загракташе, А низ беден крила отпустише, Крваво им одлијеће перје, Оно пада на срчали пенџер, Вјетар носи кади у одају. А кад када љуте јаде виђе, Она иде пред бијелу кулу, Тури очи на бијелу кулу, А кад виђе два врана гаврана, Са њима се када разговара: „Богом браћо, двије тице вране! „На вама су чудна обиљежја : „Крвава вам крила до рамена, „И крвави кљуни до очију;
„Чије сте се крви напојили? Одакле сте скоро полећели? „Нијесте ли од доње крајине, „Од Озије испод Московије? „Јесте л' вид’ли млогу Турску војску ? „Јесте л' вид ли Бећир-пашу мога, „И његова брата Хасан-бега, „И мојега сина Осман-бега, И синовца Саку Смаил-агу, И нашега Омер-пеливана, „И старога Дрнду барјактара, „И остале Турске поглаваре? „Јели здрава и весела војска ? „Играју ли коњи под момцима ? „Вијају и' се на алар' барјаци ? „Љуте ли се Турци, како вуци ? „Јел' мој паша серашћер пред војском? „Опрема ли чете у планине ? „Доводе л' му робља свакојака ?
3
»
Има л' доста влаха 96) у синџиру, „И код њега танкијех робиња? „Стоји л' писка влаха у синџиру? „Играју л' му влахиње робиње ? „Јел' ми како паша задобио ? „Води ли ми робља Московскога, „Које ће ме вјерно послужити ? „Јесу л' Турци шићар дијелили, „Јесу л' паши старјешинство дали? 55
96) И овдје власи значи хришћани (Москови), а влахиње хришћанке (Московске жене и дјевојке).
« PreviousContinue » |