„Иде ли ми паша Бећир-паша ? „Кад ће доћи, да се њему надам Њој говоре два врана гаврана : „Посестримо, було пашинице ? „Ради би ти добро казивати, „Ал' смо слабо добра и виђели ; „Казаћемо, ка што смо виђели : „Јесмо скоро код Озије били, „Све смо видли, за које нас питаш; „Била здрава и весела војска, „И играше коњи под момцима, „Вијаше се на алај барјаци, „Љутише се Турци како вуци,
И твој паша серашћер пред војском, „Опремаше чете у планине, „Доводе му робља свакојака, „Има доста влаха у синџиру, „И код њега танкијех робиња; „Пропишташе власи у синџиру, „Проиграше влахиње робиње „За невољу, ка за добру вољу; „У твог паше до седам робиња, у твога сина Осман-бега
„И у њега три танке робиње, „У онијех других пеливана „У ког двије, у ког по четири." Онда вели Бећир-пашиница: „Ја два врана, два по Богу брата! „Обадва сте млади за бакшиша." Пође њима бакшиш донијети; Њој говоре два врана гаврана:
„Стан'де, кадо, ал су јади страга : „Био ти је паша задобио, „Не даде му ђаво, да учува, „Већ он пође даље у Русију; "А кад видла Московска краљица, „По имену госпа Јелисавка, „Под Турке је лагум поткопала, „И на лагум Турке намамила; „Кад лагуму живу ватру даде, „Одлетише под небеса Турци, „Трећи дан су из неба падали.” Онда вели Бећир-пашиница : „Јо два врана, јада големога!" „Моја кадо, још ту јада нема, ,,Сад ћемо ти јаде да кажемо: „Што иза тог остаде Турака, "Ев' намаче Московска краљица „Шест стотина хиљада коњика, Све катане љута оклопника, „Наћераше на Озију Турке; „Ту је Турска изгинула војска : Великијех дванаест везира, „Осим малих паша ић'-туглија
„И од Босне осамдесет бега 97)." Опет вели Бећир-пашиница:
97) Од другога, у осталоме много рђавијега пјевача слушао сам овдје Босанске поглавице по имену овако:
Од Загорја два Ченгијћа млада,
Од Никшића два Париповића, Од бијела Колашина града,
Од њег, кадо, два Мекића млада ;
„Јо два врана, јада големога!" „Моја кадо, још ту нема јада, „Сад ћемо ти горе да кажемо: „Твога пашу жива уватише „И твојега сина Осман-бега, „У ордију њину одведоше; "Ал' твој паша нађе пријатеља, „Пријатеља са Херцеговине, „По имену Црнојевић-Саву,
Од онога поља Бијелога,
Од њег, кадо, до два Кучевића; Од Плеваља два Дрндића млада, Од Чајнича до два Батотића, Од Горажда до два Сијерчића, Са Хаџијћа два бега Хаџијћа, А од Праче двије Еренлије, Са Гласинца два Шаин-пашића
Од бијела шера Рогатице,
Од њег, кадо, два Пашића млада ;
Од бијела шера Вишеграда До два бега, двије Новалије; Од бијела шера Сребрнице,
Од њег, кадо, два Барјамовића ; Од Зворника до два Виданћа,
А од Тузле Тузла капетане, А од Кладња Рамо барјактаре, Од бијела шера Сарајева, Од њег', кадо, до четири бега : Два Морића, два Алил-башића ; Од Високог паша Хасан-паша, Од Градашца два Градашчевића, Из Крајине Рустан барјактаре.
„И то паши мило не бијаше, „Кад му стаде Саво бесједити: ,,,, Станидере, Бећир-пашо, курво! ,,Пет си мојих брата погубио, ,,,Врло си ме за срце ујно, „Одуз’о ми земљу и тимаре, „Моју земљу на Херцеговини; ,,,,Камо моја земља и тимари ? ,,,,Кам' волови моји ранитељи? ,,,,Камо коњи моји витезови ?
,Камо мојих хиљада оваца? ,,,,Камо моје браће петерица? ,,,,Све си мени, море, одузео, „И мене си погубити ћео,
,,,,Ја побјегох у земљу Московску"
Ћаше му се паша да оправда, „Не даде му Саво бесједити, „Ману мачем, одсјече му главу; „Ћадијаше и твог Осман-бега, „Ал' не даше Московска господа: ,,,, Немој, братко 98), Црнојевић-Саво! ,,,Још је дјете и лудо и младо, „Море наше књиге изучити "Онда ти се Осман покрстио, „И Московске књиге изучио, „До сад ти се покалуђерио." Кад то чула Бећир-пашиница, А од јада црној земљи паде, Доље паде, горе не устаде.
98) Пјевач овдје каже брашко, као да Москови тако говоре.
Бога моле Русијнска господа, Да им Бог да у недјељу сунце, У недјељу на васкрсеније, Да изводе робље на сунашце И пред њима сужња Хасан-пашу, Да питају што је запамтио У свој Босни и Херцеговини : Који јесте шехер понајљепши, У коме ли најбољи јунаци, У коме ли најљепше дјевојке ? То се они Богу умолише, Бог им даде у недјељу сунце, У недјељу на васкрсеније, Они воде робље на сунашце А пред њима сужња Хасан-пашу ; Још говоре Русијнска господа: „Кажи право, сужањ-Хасан-пашо ! „Кажи право, тако био здраво! „Који шехер јесте понајљепши „У свој Босни и Херцеговини ? „У коме ли најбољи јунаци ? „У коме ли најљепше дјевојке ?" Ал' говори сужањ Хасан-паша: „А Бога ми, Московска господо! „У свој Босни и Херцеговини „Сарајево шехер понајљепши, „А Мостарци најбољи јунаци,
« PreviousContinue » |