,,И вашему посту рамазану
„Од првога петка до другога:
„Нека стане на истоку сунце,
„Нек заигра мјесец на западу,
,,Нек пресуше воде шедрвани,
„И нек стане Шарац вода ладна,
,,Нека пођу четири планине :
„Камендара над Стамболом градом,
„Буковица и Ораховица,

""

A

И Кестена на, морем планина, „Нек се крену на Стамбола града ; „Па ћу ти се царе потурчити ,,Са мојијех тридест калуђера „И мојијех тридесет ђакова.' кад цару ситна књига дође, Он сакупи хоџе и хаџије И дервише старе књижевнике, Те се моли свецу Мухамеду И Турскоме посту рамазану Од првога петка до другога; А кад било о петку другоме, Не стаде му на истоку сунце, Веће пусти велику врућину, Сва му шћаше да погори војска; Протекоше воде шедрвани По Стамболу мутни и крвави, А удари Шарац вода ладна По Стамбола да потопи града. Кад то виђе царе од Стамбола, Одмах пише Нику патријарy: „Калуђере, Нико патријаре!

70

75

80

85

90

95

„Ти сакупи твоје калуђере „И попове влашке учитеље, „Пак ти дођи ка Стамболу граду, „Те се моли Богу истиноме ,,И Вашему крсту по закону, „Те се моли за неђељу дана: „Ти устави на истоку сунце, „И устави мјесец на западу; ,,Нек пресуше воде шедрвани, „Нека пођу четири планине, „Све четири ка Стамболу граду, „И нек стане Шарац вода ладна, ,,Па ћу ти се, старче, покрстити, „Од џамија цркве поградити, „И све ћу ти благо поклонити Посла књигу Нику патријару, Кад је стари књигу проучио, Сазва старац дванаест владика, А сакупи тридест калуђера, И тридесет ђака самоука, Отидоше ка Стамболу граду, Па стадоше Богу на молитву, Молише се Богу истиноме Од дан' до дан' за неђељу дана ; Кад је било у свету неђељу, Онда стаде Нико патријаре, Ману крстом на четири стране, Устави се на истоку сунце, А и сјајан мјесец на западу; Пресушише воде шедрвани, Устави се Шарац вода ладна,

,

100

105

110

115

120

125

А потресе земља по Стамболу, Бијеле се задркташе куле, А стресоше четири планине: Буковица и Ораховица, Камендара над Стамболом градом, И Кестена украј мора сиња, Све се црној земљи поклонише И пођоше на Стамбола града. Кад то виђе царе од Стамбола, Препаде се од Божје страхоте, Па говори; Ћуприлијћ-везиру : „Слуго моја, Ћуприлијћ-везире! „Трчи, слуго, старцу патријару, „Нек устави четири планине, ,,Нека пусти воде шедрване, ,,Нек протеку, као што су текле, ,,Нек протече Шарац вода ладна, ,,Нека пође са истока сунце „А и сјајан мјесец са запада; „Ја ћу њему хаир учинити: „Даћу њему сићана фермана, „Нека суди, као ја што судим, „Поред мене у Стамболу граду; „Хоћу њему дворе начинити „Код мојијех, боље од мојијех, „А даћу му на годину блага ,,А дванаест пунијех товара ; ,,И нек поје црква Росалија ,,y држави цара Отманскога." Штогођ царе старцу поручио, Све му каза Ћуприлијћ везире.

130

135

140

145

150

155

160

Кад то чуо стари патријаре,
Тад, стадоше четири планине,
А
крену се са истока сунце
А и сјајан мјесец са запада,
Протекоше воде шедрвани,
И протече Шарац вода ладна.
Што цар рек'о, то и учинио.
Како онда, тако и данаске
Тамо сједи Српски патријаре.

13.

Прошеташе два господичића
По Стамболу граду бијеломе,
Једно паша Омер Ћехаићу,
А друго је Ћупрелијћ везире;
Шетају се, разговарају се,
Но да рече Ћупрелијћ везире :
„Чу ли, пашо, Омер Ћехаићу!
Чудан ли сам шићар уходио:
Покрај мора баш у гори Светој,
„Видио сам цркву Филиндара,
„А каква је, милу Богу фала!
„Покривена ћемером од злата,
„Поткићена срмом и бисером,
„Поднизана златном трепетљиком,
„А по њој су диреци од злата;
Све од злата крсти и иконе ;
њу сједи триста калуђерах,

»

..Ꭹ

Саво и Турски цар.
(из Црне горе).

165

5

10

15

„Међу њима калуђере Саво,
И више њих пет стотин’ђаковах,
„Гологлави дворе господаре.
„Да ли ти је, пашо, погледати,
„Млого ли је злата црковнога! 14)
„Да окупи царе три табора,
„Да их води Светој гори ломној,
„Да похара цркву Филиндара,
„Да растопи крсте и иконе

И велике црковне закладе,

99

„А да слије млоге пиштојлије,
„Да потурчи калуђера Сава,
„Да га метне вељега везира ;
„Да потурчи триста калуђерах,
,,Да су њему триста сератлијах;
„Да потурчи пет стотин' ђаковах;
„Да су њему млоге тевабије;
„Да потурчи пребијелу цркву,
„Да у по ње огради џамију,
„А
у по ње пандурицу кулу,
Да пандури из ње од кавурах ! 29
Рече паша Омер Ћехаићу:
„А пасај се, Ћупрелијћ везире!
„И пријед су цари настајали,
„Па се цркве харале нијесу;
,,Не смијемо цркви ударити,
„Ведро би се небо проломило,
,,А пануло студено камење;

»

20

25

390

35

40

45

14) Тако се у Црној гори и говори и пјева црковнога мјесто (у нас)црквенога.