Page images
PDF
EPUB

39

99

39

„Побило би Турке без хесапа.
„Има црква добра чувадара,
По имену, калуђера Сава,
„Који јаше коња дебелога,
,,Око њега триста калуђерах,
Сваки носи свијетло оруже,
А да цркву од Тураках бране.
„А јеси ли стимава’, везиру,
„Какова је Светогорска црква ?
„Сја јој куба међу градовима,
„Ка' даница међу звијездама;
,,А на кубу златни барјак сјаше,
,,А под барјак црни змају спаше,
„К Стамболу је главу обрнуо,

99

Те он живе Турке прождираше.
С том давијом у цара пођоше,
И давију цару изнесоше;
Цар давију паши не прифата,
Но везиру прифати давију,
И велику војску окупио,
Поведе је Светој гори малој
Ниже цркве поставио табор,
Па је царе оправио слуге
У бијелу цркву Филиндара,
Да доведу калуђера Сава,
Да доведу њему под шатору.
И цареве отидоше слуге,
Уљегоше у бијелу цркву,
Ту нађоше калуђера Сава,
Око њега триста калуђера
А ђе поју Божу летурђију;

50

55

60

65

70

75

Но из цркве изљегоше Турци,
Док се закон изврши хришћански,
И изљезе калуђере Саво,
Па му царске слуге говориле:
„Хајд' овамо, калуђере Саво!
„За тебе је царе оправио,
,,Да отидеш њему под шатору;
„Ево царе под бијелом црквом
„Довео је три табора војске.”
Но да рече калуђере Саво:
„Ко је на то цара научио,
„Живијех се муках намучио!"
Па скочио од земље на ноге,
На дората усједе својега,
Па отиде цару под шатору;
Цареве су слуге излазиле,
Под Савом су коња прифатиле,
Он уљезе цару под шатору,
Па је с царем Саво говорио:
„Збори, царе, што си поручио ?"
Цар је Саву ријеч бесједио :
„Холи 15) ми се, Саво, потурчити,
,,Да те ставим вељега везира?
,,и
потурчи триста калуђерах,
,,Да су тебе триста сератлијах;
,,Па потурчи пет стотин' ђаковах,
„Нека су ти силне тевабије;
,,А да узмем крсте и иконе,
„И

99

да узмем црковне закладе,

15) Холи ми се скраћено је од Хоћеш ли ми се.

80

85

90

95

100

105

„Па да слијем пушке пиштојлије,
„Да дарујем триста сератлијах
И пет стотин’ младих тевабијах;
„Потурчићу пребијелу цркву,
„У по ње ћу оградит' џамију,

99

„А

у по ње пандурицу кулу, „Да пандуриш, Саво, од кавурах.” Саво му је таде говорио : „Куд те, царе, сила занијела? „Јеси ли се, царе, помамно? ,,Не могу се, царе, потурчити: ,,Ја пред бом имам старијега. ,,За то ћу те, царе, научити: „Ти окупи хоџе и кадије, „И дервише Турске књижевнике, ,,Па узмите Турскога мусафа, „Те молите Бога за три дана, ,,Ако би ви мобу прифатио, „Да заигра на истоку сунце, „Да се двије састану планине, „Џин-планина и Анадолија; ,,И да провре вода из камена, ,,А да провре испод манастира; „Таде ћу се царе потурчити, ,,И вас ћу ти хатар навршити.” Па ондолен коња узјахао, И отиде у бијелу цркву. Цар окупи хоче и кадије, И дервише Турске књижевнике, Те мусафа на руке узеше, Бога моле Турци за три дана,

110,

115

120

125

130

135

Докле им се досадило бјеше,
Па мусафа на земљу бачише.
Таде вика калуђере Саво :
„Стани мало, царе Стамболија!
„Е ћу се ја Богу помолити.”
Па окупи триста калуђерах
И пет стотин лудијех ђаковах ;
Поскидаше капе камилајке,
И просуше до паса вијенце 16),
узеше крсте и иконе
И велике књиге еванђеља,

и

A

Те се моле Богу три сахата,
Док се крсти земљи поклонише,
Из иконах сузе ударише,
А заигра на истоку сунце,
И двије се састају планине:
Џин-планина и Анадолија;
А и провре вода из камена,
Она провре испод манастира,
Да не мине коња ни јунака;
Ведро бјеше, те се наоблачи,
Из облаках тихо роса нађе,
Из ње пада студено камење,
Оно бије по таборах Турке,
He
утече друга никаквога ,
Ни да каже, како с' погинули,
Осим паша Омер-Ћехаићу,

И шњим бјежи царе Стамболија,

140

145

150

155

160

1) Бројанице?! Да је од паса (мјесто до паса), опда би било управо као у гдјекојијех Римскијех калуђера.

Побјегоше у бијелу цркву.
Ћаше Саво цара покретити,
Но се боји цркви Филиндару,
Да му царе хилу не учини.
Добар прилог царе уписао,
Да га даје цркви на годину
О честиту дану Митровоме :
По сто оках воска топљенога.

To je било, истина је, кажу.
Сачувај ни, Боже, господара!

14.

Свещи Саво и Хасан-иаша.

Протужило самоуче ђаче
Миљешевци на капији цркви
У неђељу прије зоре б'јеле,
Прије зоре и јаркога сунца.
Пита њега старац игумане:
,,Красно чедо, самоуче ђаче!
„Каква ти је голема невоља,
„Те ти цвилиш цркви на капији
„У неђељу прије јарког сунца?
„Мл' је тебе књига омрзнула?
„Или ти је на ум пала мајка ?
„Ил' се, синко, хоћеш оженити?
„Ако ти је књига омрзнула,
„Остави је, не научио је!
„Ако л' ти је на ум пала мајка,
„Иди мајци, ти је не виђео!

99

165

170

པ་

10

15

« PreviousContinue »