Page images
PDF
EPUB

15.

Московски дарови и Турско уздарје.

Ситне књиге земљу пријеђоше,
Пријеђоше земљу и градове,
Докле књиге к дивану дођоше
Мујезиту цару Typarkome;
Ево књиге од Москве простране,
и
уз књиге господски дарови :
Самом цару од злата синија,
На синији од злата џамија,
Око ње је змија исплетена,
На глави јој алем камен драги,
При коме се ходити виђаше
у сред тавне ноћи без мјесеца,
Како у дан, када грије сунце;
Ибрахиму сину царевоме,
Дођоше му двије сабље бритке,
На сабљама два гајтана златна,
На гајтаним' два камена драга;
Најстаријој царевој султани,
Њој бијаше од злата бешика,
На бешици соко тица сива.
А кад цару дари допануше,
Од дара се царе узмучио,
Јер не има дара за уздарје:
Све мислио, није с’ домислио ;
Когођ цару бјеше доходио,
Свакоме се царе пофаљује

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

»

Какви су му дари допанули Од великог цара Московскога; Не би ли га ткогођ научио, Шта ће послат' у земљу Московску. Дође њему паша Соколовић, Фали му се царе за дарове; По том дође хоџа и кадија, Смјерно ми се цару поклонише, Љубише му руку и кољено, Пак с' и њима царе пофаљује, Какви су му дари допанули; По том царе њима бесједио: Слуге моје, хоџо и кадијо! ,,Не бисте ли мене научили, „Шта ћу послат' у земљу Московску „За уздарје из мојега царства ?" А они му стидно бесједише: „Вољан царе, драги господару! „Ми нијесмо од наука твога, „Нит' можемо тебе научити: ,,Но дозови старца патријара, „Хоће тебе старац научити; „Шта ћеш послат, у земљу Московску ,,Великоме цару Московскоме." А кад царе рјечи разабрао, Брже посла својега гаваза, Те дозваше старца патријара; А кад дође старац патријаре, И њему се царе пофаљује, Какви су му дари допанули, Пак му по том царе бесједио :

30

35

40

45

50

55

99

„Слуго моја, стари патријаре! ,,Не би л' мене научио, слуго, „Шта ћу послат' у земљу Московску ?” 60 Њему старац стидно бесједио: Султан-царе, огријано сунце! „Ја нијесам од наука твога, „Јер је тебе и Бог научио; „Имаш, царе, у твојему царству, Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу, ,,А њима би врло мило било: Пошљи штаку Неманића Саве,

99

99

Златну круну цара Костантина, ,,И одежду светога Јована,

[ocr errors]

„Крсташ барјак Српског кнез-Лазара ;

То ти, царе, ништа не требује,

99

,,А њима ће врло мило бити."

A

Он

кад царе р’јечи разабрао, приправи господске дарове, и даде их Московским делијам’; Испрати их старац патријаре, Још их учи старац патријаре: „Ид те с Богом, Московске делије! „Не идите друмом царевијем, „Већ идите гором, кроз планину, „Јер ће за вам силна поточ поћи, „Отеће вам хришћанска зламења; „А ја сам већ изгубио главу „И т'јело је моје погинуло, ,,Ма ми не ће душа, ако Бог да!" Пак се с њима раздвојио б’јеше.

65

70

75

80

85

95

Кад је царе даре оправио, Он се за то сваком пофаљује; К њемʼ долази паша Соколовић, ’Вако њему царе бесједио: „Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго! „Шта сам посло у земљу Московску ? „Послах штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, „Крсташ барјак Српског кнез-Лазара, ,,И одежду светога Јована; „То ми није ништа требовало, ,,А њима ће врло мило бити." Ма га пита Соколовић паша : „Султан-царе,огријано сунце ! „Тко је тебе на то научио?" Цар му каже право и лијепо: ,,Научи ме старац патријаре." Њему паша тихо бесједио: „Султан-царе, огријано сунце ! „Буд ти посла хришћанска зламења, „За шт' не посла кључе од Стамбола? Послије ћеш дат' их на срамоту: 110 „Оно ти је и држало царство." Кад је царе пашу разумијо, Овако му бјеше бесједио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! „Те покупи Турке јаничаре, „И достигни Московске делије, „Пак ти отми хришћанска зламења, ,,А погуби Московске делије." Хитро њега паша послушао,

[ocr errors]

90

100

105

115

Он покупи Турке јаничаре,
Па одоше друмом широкијем,
Те ћерају Московске делије,
Ал' делије нигђе не стигоше;
Пак се натраг они повратише,
И паша се цару кунијаше,
Да не виђе Московске делије.
Онда царе паши говорио:
„Иди пашо, моја вјерна слуго!
„Те погуби старца патријара."
Хитро њега паша послушао,
Он уфати старца патријара,
Хоће паша да погуби старца,
Ма је старац паши бесједио:
„Аман мало, пашо господару!
„Не губи ме на земљици сухој;
„Јер ће за мном обратити суша
„Три године дана без престанка."
А кад паша старца разумијо,
Поведе га на то море сиње;
Кад на море он доведе старца,
Ту га хоће паша да погуби,
Опет њему старац говораше:
„Аман пашо, ако Бога знадеш!
,,Не губи ме на мору сињему;
„Јер ће за мном обратит, вријеме; 145
„Устануће мора и језера,
„Потопиће лађе и галије

„И сву земљу на четири стране."
Вараше га стари патријаре,
Ал' се паша варат' не даваше,

120

125

130

135

140

150

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »