„Нек отиде у б'јелу чаршију,
„Нека зовне тридест Сарајлија,
„Нека пођу с тобом у планину
„Лов ловити по гори зеленој,
„Тамо има гора Романија,
„И у њојзи кошут и јелена.
„А рећи ћу слуги Хусеину,
„Нек опреми два коња витеза."
Док Хусеин два коња опреми,
Дотле паде тридест Сарајлија.
Була гледа роба Драгокупа,
Опрема га на бијелој кули,
Пак је њему била бесједила:
„Чујеш мене, робе Драгокупе!
„Ти отиди у ризницу б'јелу,
Те ти узми жутијех дуката,
„Даји бакшиш младим Сарајлијам’
„Кад ти стану лова доносити.
Оде Грујо у ризницу б'јелу ;
Лаком хајдук бјеше на дукате:
Накупио жутијех дуката
У џепове и у чизме жуте.
Удовица рече Сарајлијам3:
„Чујете ли, тридест Сарајлија!
„Пазите ми роба Драгокупа
„Боље него Џафер-бега старог."
Сиђе Грујо низ танану кулу,
Довати се помамна ђогата,
Па ишћера њега на чаршију;
Да је коме погледати било,
Кад усједе ђаво на ђавола:
Горски хајдук на б'јесна ђогата ;
Испод ногу камен излијеће,
Те он туче хане и дућане.
Говориле младе Сарајлије:
Боже мили! чуда великога!
„Сретња ти је Џафербеговица!
Бе задоби бољег господара,
„Бољег, него старог Џафер-бега.” Отидоше гори Романији. Кад су били близу Романије, Рикну јелен, а рикну кошута, Проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе Драгокупе! Ето рикну јелен и кошута. Ал' говори дијете Груица: „Не лудујте, младе Сарајлије! „Није оно јелен и кошута, „Већ је оно Новак и Радивој, „А ово је дијете Груица." Пак удари ђога бакрачлијом, Скочи ђогат преко поља равна, Остадоше младе Сарајлије, Али не шће слуга Хусеине, Већ повика из грла бијела:
Стани курво, дијете Груица!
„Не ћеш утећ', ни одвест' ђогата,
„Ни однијетʼ рухо Џафер-бега;”
А потеже сабљу оковану;
Доиста га достигнути шћаше,
Алму Грујо ни бјежат не шһеде,
Већ поврати бијесна ђогата,
А потеже сабљу Џафер-бега,
Пак дочека Хусеина слугу,
Удари га по десном рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме,
Бојно седло на коњу дорату,
А дората на земљици црној,
И још земље мало заватио.
Јавну му се Старина Новаче:
„Бе аферим, дијете Груица!
„Док сам и ја твога доба био,
„Могао сам тако ударити."
Оста Хусо ногом копајући,
Оде Грујо брдом пјевајући,
И он дође својему Новаку;
Са стрицем се у образ пољуби,
А свог оца у бијелу руку;
'Бога пусти у гору зелену,
Узе пушку у десницу руку,
Пак отиде у гору зелену.
Сшарина Новак и дели Радивоје.
Вино пије Старина Новаче
У зеленој гори Романији,
Шњиме пије брате Радивоје,
С Радивојем дијете Груица,
Са Груицом дели Татомире
И јошт више тридесет хајдука.
Кад с хајдуци вина напојише,
А у вину ћеиф задобише,
Вако рече дели Радивоје:
„Чујеш мене, мој брате Новаче!
„Хоћу тебе, брате, оставити,
„Јер си, брате, остарио тешко,
„Па не можеш више да четујеш,
„Нити хоћеш на друм да идемо,
„Да чекамо поморце трговце."
То изрече дели Радивоје,
Па се скочи од земље на ноге,
А довати Брешку по сриједи,
За њим скочи тридесет хајдука.
Оде Радо преко горе чарне,
Новак оста под јелом зеленом
А са своја два нејака сина.
Но да видиш дели Радивоја!
Кад изиђе друму на раскршће,
Лоша му је срећа прискочила:
Сусрете га Мехмед Арапине
Са његових тридесет делија,
Турчин ћера три товара блага,
Па кад виђе тридесет хајдука,
А он викну на своје делије,
Те у вришко сабље повадише,
У хајдуке јуриш учинише,
Не даше им пушке истурити,
Но тридесет глава осјекоше,
Радивоја жива уватише,
Везаше му руке наопако,
Везана га воде кроз планину,
А нагоне, те им попијева.
Оде пјеват дели Радивоје:
„Бог т' убио, горо Романијо!
раниш ли у себе сокола ? „Пролећеше јато голубова „И пред њима тица головране, „Проведоше бијела лабуда
„И пронеше под крилима благо."
Тако Раде друмом попјеваше, А зачу га дијете Груица, Па казује Старини Новаку: „О мој бабо, Старина Новаче! „Неко пјева друмом широкијем, „А помиње гору Романију „И у гори сивога сокола, "Баш када је чича Радивоје : „Ја је чича задобио благо, „Јали нам је муке допануо ; „Но хајдемо, да му помогнемо." Па довати лака џевердана, Пође право друму у бусију, А за њиме млади Татомире, А за ђецом Новак пристајаше. Кад дођоше друму широкоме, Новак стаде друму у бусију, Око њега два нејака сина; Ал' ето ти јеке низ планину, Помоли се тридесет делија, Сваки носи џиду на рамену И на џиди од хајдука главу, А пред њима Мехмед Арапине Радивоја води савезана,
|