Сабљом ману, осјече му главу.
Погубише старца патријара,
Бог му дао у рају насеље!
Нама, браћо, здравље и весеље!

По свему је народу нашему мисао, да су оваке драгоцјене и свете ствари биле у Турака, па да су однесене у Русију. Тако сам слушао у другој пјесми, у којој су узета лица готово из данашњега нараштаја, како је Московска царица „Госиа Јелисавка" писала књигу Турскоме цару „султан-Сулејману,” да је у њега њезина оче

вина :

„Златна круна цара Симеуна,
„И одежда светога Јована,
„Крстат барјак цара Костантина,
„Златна штака светог оца Саве,
„Бритка сабља Силнога Стефана,

„И икона оца Димитрија;"

него да му је пошље, а она њему да ће, као уздарје, дати мира за тридест година, и шенице да храни војску за Девет година, и уз то још да ће му салити од злата џамију, „На џамији тридесет мунара,

„А лемете све од сува злата,
„И од злата дванаест јабука
И у свакој бесцен камен драги ;
„Колика је од злата џамија,
„Ду њој клања дванаест Турака.
„Да се сјаји насред Цариграда
„У по ноћи од злата џамија,
Као јарко усред подне сунце.
„Ако ли ми не даш очевине,
„Војску купи, царе Сулејмане,
„Војску купи, ајде на Кијево 17),

17) Пјевач је овдје узео Кијево за поље.

„Да јуначки мејдан поделимо

„П сабљама земљу размеримо :

„Ја л’повратит моју очевину,

„Ја л' Московску сабљу отпасати.”

На ово јој Турски цар одговори врло лијепо и смјерно, да њезина очевина није више у њега, „Већ у Крму у цара Татара.” Онда она пише цару Ташарану и замоли га, да би јој је послао, а она њему обрече и за дуже мира и више шенице и већу џамију; но цар Татаран одговори јој врло грубо и непристојно, говорећи да њезина очевина заиста јест у њега, али да јој је не да, него да ће војску на њу подићи. „Петрибора с земљом поравнити”, и синове јој и кћери и њу саму заробити и истурчити и т. д. Тако се отвори рат, и Госпа Јелисавка завлада Крмом и придобије своју очевину.

16.

Сулшаније ровиње.

(комад од пјесме).

Молиле се двије султаније
Своме брату султан-Ибрахиму!
„Султан-царе, наше јарко сунце!
„Остарисмо и осијеђесмо,
„Не виђесмо ћабе ни Медине;
„Кад хаџије на ћабу полазе,
„Тад у нама живо срце пуца;
„Пошаљи нас с хаџијам на ћабу!"
Ал говори царе Ибрахиме:
„Султан-Фато, моја мила сејо!
„Давно бих вас послао на ћабу,
"Ал' се бојим хајдучке Малтије,

„Да се тамо ви не осужњите."
Од ино се цару не могаше

Већ их спрема с хаџијам' на ћабу:
С њима шаље хиљаду хаџија

И

сувише триста јањичара

И својега агу кизлар-агу;

У два златна метну их каљуна,
Па их посла да иду на ћабу.

15

20

25

Кад су сиње море увезоше,
По небу се погнаше облаци,
А по земљи проклети вјетрови,
А по мору високи таласи,
Уватише два каљуна златна,
Бацише их преко мора сињег.
Кад у јутру бијел дан освану,
Дан освану и ограну сунце,
Углаше се два каљуна златна
Под хајдучком проклетом Малтијом, 30
Угледа их од Малтије стража,
Па казује од Малтије краљу:
„Господине, од Малтије краљу!
„Каљуни су млоги пролазили,
„Аловаки још прошли нијесу;
„Ил' је царе, ил' су царевићи,
Ил су каке младе султаније."
Маче краљу тридесет каљуна,
Уватише два каљуна златна,
Ал' у њима хиљада хаџија
И сувише триста јањичара,
И цареве двије султаније.
У град меће хиљаду хаџија,

وو

35

40

45

50

55

А у кулу триста јањичара,
Султаније у одају златну,
Коју кад је краљу начинио
И кад јој је врата затворио,
Пред њима се јесте заклињао,
Да их прије отворити не ће
Ил' без цара, ил' без царевића,
Ил без каке младе султаније;
Ту он метну двије султаније,
Нека им је дивно тавновати.
Кад виђеше двије султаније,
Бе су с оне младе осужњиле
У хајдучкој проклетој Малтији:
Тада оне ситну књигу пишу,
Своме брату султан-Ибрахиму:
„Султан-царе, наше јарко сунце!
„Ил' не чујеш, ил' не хајеш за нас, 60
„Бе смо ти се младе осужњиле
„У хајдучкој проклетој Малтији ?"
А кад цару ситна књига дође,
Те он виђе, што му књига каже,
Он сазивље лале и везире,
Саставио сто и двадест паша
И

четръест учтугли везира
И двадесет старијех кадија;
Па говори царе Ибрахиме:
Слуге моје, лале и везири!
„Моје су се сестре осужњиле
„У хајдучкој проклетој Малтији:
"Ил' ћемо их силом отимати,

Ил' ћемо их благом пресипати,

65

70

„Или ћемо робље мијењати ?" Веле њему лале и везири: „Свјетла круно, царе господине! „Да бисмо их благом пресипали, каура доста блага има; „Ако бисмо робље мијењали, Њихово се робље истурчило ; „Већ ћемо их силом отимати." Тад’говори царе Ибрахиме: ,Слуге моје, лале и везири! „Кога ћемо врћи серашћером?" Веле њему лале и везири: „Господине султан-Ибрахиме! „Овђе има Ћуприлијћ везире, „Зелена му и сабља и рука, „А бијела до појаса брада; „Њега ћемо врћи серашћером.” Онда силну покупише војску, Пак одоше преко мора сињег На хајдучку проклету Малтију, И пред војском Ћуприлијћ везире. Кад дођоше под проклету Малту, Стадоше је бити са сви страна, Бише Малту тридесет година, Ни одбише креча ни камена, Нит’дознаше откуд су јој врата, А камо ли да узеше Малту! Када прође тридесет година, Тад' процвиље сто и двадест паша Уз кољено Ћуприлијћ везиру: „Ћуприлијћу, огријало сунце!